„Vučić bi mogao da izmisli izgovor i optuži Kosovo za etničko čišćenje Srba“: Analiza Instituta Robert Lansing

Mnogi su ovu posetu ocenili kao najznačajniju posetu regionu u proteklih petnaest godina koja je imala za cilj da povuče „crvene linije“ za političko rukovodstvo regiona, piše u analizi Instituta Robert Lansing.

Bernsova prva stanica bila je Bosna i Hercegovina, gde se sastao sa članovima Predsedništva BiH kojima je uputio poruku za Milorada Dodika, kontroverznog lidera entiteta BiH koji stoji između Putina i Zapada kao Vučićeva marioneta.

Dodik je poznat po svojoj politici podela, uključujući pretnje odvajanjem Republike Srpske od BiH, održavanje bliskih veza sa Rusijom, promovisanje govora mržnje protiv Bošnjaka i negiranje genocida u Srebrenici.

Dodik je nakon posete Bernsa napomenuo da nikada nije ni nameravao da odvoji entiteta RS od Bosne i Hercegovine.

Iako je Bernsova poseta Srbiji bila izrazito tiha, uloga Srbije kao centra za ruske obaveštajne aktivnosti i njen sve veći odnos sa Kinom verovatno je odigrao ulogu u poseti.

Bernsov dolazak u Beograd nije bio poklon predsedniku Aleksandru Vučiću, već više odraz šireg geopolitičkog zabrinutosti koje Srbija predstavlja.

U međuvremenu, Bernsova poseta Kosovu dogodila se tokom perioda napetosti između vlade SAD i Kosova.

Američki ambasador u Prištini Džefri Hovenije je nedavno izrazio zabrinutost da kosovska vlada u nekoliko slučajeva osporava interese SAD oblasti.

I SAD i EU pozvale su kosovskog premijera Aljbina Kurtija da udovolji međunarodnim zahtevima, posebno izbegavajući akcije koje se smatraju jednostranim.

Pre nekoliko dana, tokom susreta sa premijerom Kurtijem, nekoliko istaknutih ličnosti iz Srbije izrazili su zabrinutost zbog mogućeg razvoja događaja u regionu.

Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, zajedno sa Nenadom Čankom, bivšim liderom Lige levog centra

Socijaldemokrata Vojvodine i Mark Baskin, viši savetnik iz Centra za humanitarni dijalog, izrazili su zabrinutost zbog izveštaja da se grade stanovi za kosovske Srbe, posebno onih iz severnog regiona, u regionu Sandžaka Srbije.

Oni su pozivali na vladu Kosova da proveri ove izveštaje.

Indikatori pokazuju da bi Vučić možda orkestrirao plan koji podrazumeva izmeštanje severnog kosovskih Srba u Srbiju.

Vučić u trenutnoj nevolji bi mogao da izmisli izgovor da optuži Kosovo za etničko čišćenje Srba, što bi moglo dovesti do zabrinjavajuće humanitarne situacije i teške posledice po Kosovo na međunarodnoj sceni.

Svaka razmena stanovništva je rizična i mogla bi izazvati veće sukobe u budućnosti.

U međuvremenu, Miroslav Lajčak, specijalni izaslanik EU za Zapadni Balkan, sastao se sa Vučićem.

Nakon njihovog razgovora, Vučić je najavio da će se obratiti javnosti o situaciji u naredna 72 sata.

Ovakvi događaji se dešavaju samo nekoliko dana pre godišnjice terorističkih napada na kosovsku policiju u Banjskoj 24. septembra u kojima je policajac Afrim Bunjaku je ubijen.

U sredu je Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo optužnicu protiv 45 ljudi, uključujući Milana Radoičića, u vezi sa napadom. Evropska unija je pozdravila optužnicu.

Portparol EU Peter Stano je naglasio da je „EU više puta pozivala da Srbija privede pravdi sve umešane u ovaj brutalni napad.

On je dodao: „Podizanje optužnice znači da će sada započeti sudski postupak i očekujemo temeljno razrešenje ovog procesa“.

Srbija tek treba da preduzme bilo kakve konkretne korake da privede počinioce napada na Banjsku pravde, uprkos činjenici da se mnogi od njih nalaze unutar granica Srbije.