Vučić i Đukanović će se dogovoriti i „gotova stvar“

To kaže za Danas Blagota Mitrić, bivši predsednik Ustavnog suda Crne Gore, komentarišući izveštaj koji je objavila Venecijanska komisija o crnogorskom Predlogu zakona o slobodi veroispovesti i trzavice koje su ovih dana vidljive u odnosima između Beograda i Podgorice.

– Bez obzira što se radi o par ekselans pravnom odnosno imovinskom sporu, mislim da je to ipak pre svega političko pitanje između dve države. S obzirom na lični, državnički odnos između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Crne Gore Mila Đukanovića mislim da će to da se reši mirnim putem – kaže Blagota Mitrić.

U slučaju pravnog procesa, „biće to jedan od najkomplikovanijih sporova u poslednjih 100 godina među balkanskim državama“, smatra Mitrić.

– Ako bi došlo do promene svojine to bi izazvalo nemire u Crnoj gori među građanima, vernicima – ističe naš sagovornik.

Kako kaže Mitrić, većina pravoslavnog stanovništva u Crnoj Gori „pripada SPC to se vidi golom okom naročito kada se nalažu badnjaci za Badnji dan, iako je slika malo drugačija na Cetinju“.

Crnogorski analitičar Sergej Sekulović vidi problem sa više aspekata.

– Ono što mi se čini suštinskim jeste političko mimoilaženje oko krucijalnih političkih tema. Sam zakon će očigledno pretrpeti više izmena i treba sačekati da se vidi konačni tekst. U ovom trenutku je jasno da je najveći deo zakona u skladu sa međunarodnim standardima – kaže Sekulović za Danas.

Kako ističe, „suštinski je jedino sporno jeste pitanje imovine“.

– Sada je već jasno da će se ono rešavati u komplikovanim pravnim procedurama. U svakom slučaju primena zakona će zavisiti od političkog konteksta u kome će započeti njegova primena i bilo bi poželjno da se tenzije spuste i da dođe do otvorenog i iskrenog dijaloga, kako unutar same Crne Gore tako i između Srbije i Crne Gore uvažavajući legitimne interese i zahteve – zaključuje Sekulović.

Venecijanska komisija u ponedeljak je na svom sajtu objavila mišljenje o Predlogu zakona o slobodi veroispovesti u kojem pozdravljaju nameru Vlade Crne Gore da tu oblast uredi na savremen način, ali i podvlači da imovina ne može biti oduzeta bez sudske odluke. U Mišljenju Venecijanske komisije se navodi da razumeju zabrinutost crnogorske vlasti da verska imovina za koju postoji sumnja da je devedesetih godina prošlog veka nezakonito registrovana na verske zajednice, može biti deo kulturne baštine Crne Gore.

„Tim pre što je država – po članu 78 Ustava – dužna da štiti prirodno i kulturno nasleđe. Venecijanska komisija u tom pogledu pozdravlja rešenja predložena u tom predlogu zakona koja se oslanjaju na dugogodišnje pravne principe crnogorskog pravnog poretka“, stoji između ostalog u Mišljenju.

Venecijanska komisija je u zaključcima dala niz preporuka, među kojima i da upis prava na državno vlasništvo treba da se vrši samo posle konačne administrativne sudske odluke. Komisija preporučuje i da u Nacrtu zakona treba jasno da se navede da promena vlasništva nad verskom imovinom neće automatski uticati na postojeće pravo korišćenja te imovine. Navodi se i da je nužno da se obave sveobuhvatne i efikasne konsultacije s javnošću, uključujući i predstavnike verskih zajednica, kako bi se postigao što je moguće širi konsenzus o ovom pitanju.

Vlada Crne Gore saopštila je da mišljenje Venecijanske komisije na Nacrt zakona o slobodi veroispovesti smatra veoma pozitivnim, jer je, kako kažu, nedvosmisleno potvrđeno pravo Crne Gore da zaštiti imovinu i kulturno blago koje pripada svim građanima. Mitropolija Crnogorsko-primorska tvrdi da je cilj Vlade Crne Gore bio da se crkve i manastiri SPC „oduzmu jednostrano, mimo suda“, ali da ta odredba nije dobila pozitivno mišljenje Venecijanske komisije.

U Predlogu zakona o slobodi veroispovesti, koji je usvojila crnogorska vlada, navodi se da sve verske zajednice, među kojima je i SPC, moraju dokazati da su pre 1918. bili vlasnici crkvene imovine.

„U svakom jatu ima i golubova i orlova“

Na pitanje da protumači mnogo neprimerenije izjave koje se mogu čuti iz crkvenih krugova vezano za „crnogorstvo“ i „srpstvo“, Mitrić naglašava da „u svakom jatu, bilo ono političko, crkveno ili neko drugo, ima i golubova i orlova.“

– Amfilohije bi se mogao svrstati u te orlove, koji je toliko ogrezao u politiku kao da je političar. Otvoreno se suprotstavlja Đukanoviću koji mu ipak ne ostaje dužan. Sa druge strane, Irinej i Vučić čini se da su u najvećoj ljubavi.