Vučić i Putin „brane“ Srbe i Ruse gde god oni žive

Kako navode, Vučićevo razmišljanje o odgovornostima i odnosima Srbije sa susedima izrazito liči na opravdanja agresije Vladimira Putina.

-Zaštita etničkih srodnika, zasnovana na pretpostavci da je predsednik Rusije ili Srbije odgovoran da brani Ruse ili Srbe gde god da oni žive;

-Preuveličavanje pretnji sa kojima se Rusi/Srbi suočavaju u drugim zemljama i poziva na preventivno delovanje, uključujući mešanje u unutrašnju politiku susednih zemalja;

-Upotreba grubih dezinformacija za preuveličavanje hitnosti, dok se izveštaji pripisuju drugima kako bi se održala prihvatljivo poricanje;

-Eksploatacija pravoslavne crkve za traženje etničkog jedinstva pred navodnim verskim progonom;

-Zloupotreba jezičkog identiteta da se tvrdi da Moskva/Beograd štiti svakoga ko govori ruski/srpski.

Ovi i drugi primeri, kako navode, ukazuju na to da Vučić, kao i Putin, odbacuju građanske identitete i ideju da se suverenitet zaustavlja na granicama jedne države.

Vučić se, smatraju, definitivno udaljio od liberalne demokratije i vratio se ka represivnom etnonacionalizmu.

“Mediji u Srbiji nisu slobodni, a neslaganje je sve opasnije. Vučić se sprijateljio sa Vladimirom Putinom, odbio je da se uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije, a čak i sada dozvoljava Er Srbiji da udvostruči uslugu Moskvi. Vučić tvrdi da podržava suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, kao što mora i zbog pretenzija Srbije na Kosovo, ali malo čini da podrži Kijev”.

Poput Putina, koji se zalaže za “ruski svet“, navode, Vučić se takođe vezao za ljude koji veruju u stvaranje šire etnonacionalističkog državnog uređenja od teritorije koju Srbija trenutno zauzima – “srpskog sveta“.

Vučić se, uobičajeno, obično odnosi prema svojoj novoj ulozi u odnosu na Srbe, a ne na Srbijance ili građane/državljane Srbije.

Autori navode nekoliko primera iredentističke ambicije Vučića:

Evo nekih dokaza za Vučićeve iredentističke ambicije:

Srpski svet

26. septembra 2020. (tadašnji) ministar odbrane Aleksandar Vulin je rekao: “Vučić mora da stvara srpski svet. Beograd mora da okupi u sebi i oko sebe sve Srbe, a predsednik Srbije je predsednik svih Srba”.

Vulin je 9. aprila 2021. precizirao:

“Aktuelne geopolitičke prilike ne idu u prilog ideji ujedinjenja svih prostora na kojima žive Srbi, ali će se to neminovno desiti za deset, dvadeset ili pedeset godina  gde god oni živeli, u Srbiji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj. Ono što nam je potrebno jeste da se o svim Srbima, gde god da žive, upravlja iz jednog centra, a to je Beograd i ja u tome ne vidim ništa sporno”.

Na partijskoj konvenciji, 18. jula 2021, Vulin je objasnio razloge za „srpski svet“:

“Narod koji je doživeo genocid u Jasenovcu, koji je doživeo Oluju 1995. i martovski pogrom 2004. godine na Kosovu nema pravo da svoju sudbinu preda u ruke drugih, da drugi odlučuju o budućnosti svoje dece. Ljudi čije iskustvo postulira da kada nema svog vojnika, svog policajca, svog sudiju, nema prava. Srbija treba da ima vojsku koja može da brani Srbiju i Srbe gde god da žive”.

U stvari, ukazuju, on poziva na zaštitu Srba stvaranjem “Velike Srbije”, ideje koja je najmanje četiri puta odvela Slobodana Miloševića u rat.

Istog dana Vučić je, ukazuju, reagovao: “Zvanična državna politika je da su državne granice Srbije nepovredive i da nas tuđe granice ne zanimaju. Moramo da zaštitimo svoje, i da nedvosmisleno pokažemo šta je naša politika”.

Nema sumnje, da pošto se susreo sa zapadnim diplomatama, Vučić je sledećeg septembra malo ustuknuo: “U pojmu srpski svet nema ničeg pretećeg, ničeg što bi bilo koga drugog ugrozilo. Ne govori se o granicama ili bilo čemu drugom, a osim toga, nije deo zvanične državne politike“.

To je ipak, ukazuju Server i Vuković,  “državna politika i Vučić to mora da zna”.

Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije, koju je Skupština usvojila u decembru 2019. godine, zasniva se na sledećim pretpostavkama:“Zaštita suvereniteta i teritorijalnog integriteta, vojna neutralnost, zaštita srpskog naroda van granica Republike Srbije, evropske integracije i efikasna vladavina prava“.

Što se tiče zaštite srpskog naroda koji živi van granica Srbije, strategija, navode, precizira da je to egzistencijalno pitanje opstanka Republike Srbije. Opasno je za Bosnu, Crnu Goru i Kosovo.

To je opasno za Bosnu, Kosovo i Crnu Goru

U istoj strategiji takođe stoji: “Očuvanje Republike Srpske jedan je od spoljnopolitičkih prioriteta Republike Srbije”.

Da bi objasnio šta se pod tim podrazumeva, Vulin je u maju 2019. izjavio: “Republika Srpska je uvek bila prioritet Vlade i predsednika Republike Srbije. Republika Srpska možda nema svoju vojsku, ali srpski narod ima svoju vojsku.

Ovo je, navode Vuković i Server, u suštini obećanje da će se vojno intervenisati u Bosni ako RS bude ugrožena.

Vučić se slaže:”Mi smo jedan narod, rekao je predsednik Milorad Dodik. Ne postoji nešto što su hrvatski Srbi ili bosanski Srbi. Moj otac nije bosanski Srbin, on je Srbin. Možda je iz Bosne, ali nije nikakav drugi Srbin nego samo Srbin“.

Pretnja intervencijom nije samo protiv Bosne.

Odgovarajući na optužbe crnogorskog predsednika Mila Đukanovića da je Srbija ekspanzionistička, Vučić je rekao: “Đukanović treba da zna da ću uvek braniti Srbe, i uvek ću braniti Srbiju. Ja nemam alternativu, već svoju državu i svoj narod.

Na Kosovu je rizik, kažu, još jasniji: Vučić je mobilisao srpsku vojsku kada je Kosovo insistiralo na primeni sporazuma o prekograničnom priznavanju registarskih auto tablica.

Na kraju, profesori ističu da Srbiju shvataju ozbiljno. „Njeno ogromno naoružavanje (ruskim i kineskim, kao i zapadnim oružjem) služi ciljevima nacionalne bezbednosti, koji očigledno nisu ograničeni na sadašnju teritoriju Srbije“, zaključuju Server i Vuković.

.