„Vučićeva lista želja za Kosovo i iste stare neistine“: Analiza Instituta Robert Lansing

On je 13. septembra održao konferenciju koju je unapred najavio 72 sata ranije.

Vučić često pribegava frazi „Obratiću se narodu“ kad god se pojavi neki značajan politički izazov, namerno produžava napetu situaciju na nekoliko sati, da bi se pojavio i ponovio iste stare neistine, ukazuje se u analizi Robert Lansing Instituta.

Nakon što nije uspeo da pripoji severni deo Kosova napadom na Banjsku, Vučić očigledno pokušava da nastavi da manipuliše srpskim građanima na Kosovu.

Veruje se da je napad na Banjsku orkestrirala srpska država u pokušaju da pripoji severni deo Mitrovice.

Na mestu događaja, pored teškog naoružanja, oduzete su fotografije i dokumenti koji dovode u vezu srpsku državu sa terorističkom grupom koja je izvršila napad, čiji je vođa bivši potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić.

Radoičić, koji je priznao odgovornost za napad, poznat je po bliskoj povezanosti sa Vučićem.

U međuvremenu, srpsku zajednicu na Kosovu i dalje eksploatiše Vučićeva vlada, do te mere da je 2021. srpsko stanovništvo na Kosovu ohrabreno da organizovano bojkotuje kosovske institucije.

Godinu dana kasnije, država Srbije im je ponudila „ugovor o posebnom radu“, vrstu ugovora koja nije priznata u srpskom zakonu o radu i očigledno nije namenjena za dugotrajno zapošljavanje.

Srbi koji odbijaju da ispoštuju Vučićeve naredbe o bojkotu često su etiketirani kao izdajnici ili optuženi za nelojalnost srpskoj vladi.

Kako se i očekivalo, Vučić na nedavnoj konferenciji nije dao nikakve suštinske nove uvide za one koji su usaglasili svoje ostavke iz kosovskih institucija.

Umesto toga, on je predstavio niz zahteva uokvirenih kao preduslove da kosovska vlada omogući nastavak dijaloga između dva naroda.

Ovi zahtevi uključuju vraćanje stanja pre takozvanih „jednostranih“ odluka Vlade Kosova, proglašenje Kosova za područje pod posebnom socijalnom zaštitom, jačanje srpskih institucija na Kosovu uz zabranu njihovog zatvaranja, organizovanje novih lokalnih izbora na severu Kosova, reintegracija Srba u kosovsku policiju i pravosuđe i povlačenje specijalnih jedinica kosovske policije sa severa Kosova.

Čini se da je Vučićeva takozvana „lista želja“ strateški potez koji ima za cilj održavanje unutrašnje podrške, posebno među kosovskim Srbima koji mu i dalje veruju.

Vlada Srbije je brzo odobrila mere koje je Vučić predložio i naložila njihovo sprovođenje.

Premijer Srbije Miloš Vučević najavio je da će Skupštini Srbije biti podnet zahtev kojim će se proglasiti nezakonitim sve radnje za koje se smatra da su u suprotnosti sa sporazumima između pregovaračkih strana, koji datiraju od proglašenja nezavisnosti Kosova.

Sa pravne tačke gledišta, Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je optužnicu protiv 45 lica, među kojima je i Milan Radoičić, zbog učešća u oružanom napadu u Banjskoj.

Radoičić je već duže pod sankcijama SAD i Velike Britanije zbog učešća u međunarodnom organizovanom kriminalu.

Krajem prošle godine, Interpol je raspisao poternicu za Radoičićem, koju je zatražilo Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova.

Ipak, Viši sud u Beogradu je u oktobru odbio zahtev tužioca za određivanje pritvora Radoičiću i pustio ga na slobodu. Veruje se da slobodno boravi u Srbiji.

Uprkos uzastopnim pozivima međunarodne zajednice da se odgovorni za napad na Banjsku pozovu na odgovornost, zvanični Beograd je do sada odbijao da prihvati odgovornost.

Predsednik Vučić je samo minimalno pomenuo svog saradnika Radoičića, priznajući njegovo prisustvo u Srbiji pre godinu dana.

Vučić je na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija koristeći odbrambeni ton, osvrnuo se na pitanja od intervencije NATO-a na Kosovu do zabrane opticaja srpskog dinara na Kosovu.

Čini se da ovi napori imaju za cilj da skrenu pažnju sa incidenta u Banjskoj i uloge srpske države u tom napadu.

Nedavno zatvaranje nekoliko srpskih paralelnih institucija od strane kosovskih vlasti, koje se smatraju nezakonitim i neustavnim, pogoršalo je tenzije između Srbije i Kosova.

Pored međunarodnih stručnjaka, Beograd je ove akcije označio kao „zločinačke radnje“ sa ciljem „proterivanja Srba“.

Zbog jednostranog i nekoordinisanog delovanja sa evropskim partnerima, Kosovu su uvedene sankcije od strane Evropske unije, s druge strane, odbijanje Srbije da se pridruži sankcijama Evropske unije protiv Rusije pozicioniralo ga je kao strateško oruđe u naporima Rusije da destabilizuje region.

Dok Srbija zvanično tvrdi da teži članstvu u EU, ovaj cilj sve više izgleda kao fasada koja omogućava Vučiću da održava povoljne odnose i sa zapadnim silama i sa Rusijom, zaključuje se u analizi.