„Vučić pred teškim testom, izbori bi mogli da mu se vrate kao bumerang“: Politiko o političkoj situaciji u Srbiji

Iskoristivši gnev javnosti zbog dve tragične masovne pucnjave u maju – u kojima je ubijeno 19 ljudi, uključujući 10 u jednoj beogradskoj školi – opozicija se okupila pod zastavom „Srbija protiv nasilja“, tvrdeći da Vučićeva administracija inspiriše kulturu brutalnosti koja se delimično propagira putem televizije.

„Srbija protiv nasilja“ sada ima oko 40 odsto podrške, piše Politico pozivajući se na istraživanja CRTA, dok koalicija okupljena oko Vučića ima oko 49 odsto podrške.

Iako to znači da su predsednikovi saveznici još uvek na putu da pobede, mogli bi da budu u „modricama“.

Ono što je najvažnije, željeno mesto gradonačelnika Beograda visi o koncu, a brojne agencije za ispitivanje javnog mnjenja predviđaju trijumf opozicije u prestonici.

Pobeda u Beogradu bi imala više od talismanskog značaja. Opozicija je stekla suštinsku podršku kako tokom aktivizma protiv nelegalne gradnje, tako i u osudi sporazuma o grandioznim projektima koji su dodeljeni Vučićevim prijateljima u prestonici.

„Uveren sam da će rezultati pokazati da su se građani zasitili nasilja, korupcije i kriminala koje stvara vladajuća partija“, rekao je za Politiko Dobrica Veselinović iz Zeleno-levog fronta, jedne od partija ujedinjenih u opozicionu koaliciju Srbija protiv nasilja.

Dodao je da je opozicija „ohrabrila veliki broj građana i podstakla ih da se uključe“ na višem nivou nego prethodnih godina.

Vučićeva strategija da se održi na vlasti jeste kontinuirana predizborna kampanja – od kada je SNS došao na vlast 2012. održano je pet izbora – u proseku izbori svake dve godine.

Vučić je, podsećaju, prošle godine obezbedio svoj drugi predsednički mandat.

Ukazujući na demokratske propuste zemlje pod Vučićem, nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok pozvala je u utorak na fer izbore u Srbiji na kojima bi svi kandidati trebalo da imaju jednak pristup medijima.

Ona se takođe požalila da je tokom poslednjih izbora „izvršen pritisak na birače i zloupotreba javnih funkcija i resursa od strane vlade“.

Vučić – Alfa i omega

Uprkos rastućoj frustraciji Vučićem, on ima izbornu prednost da se i dalje vidi kao jedini lider sa kredibilitetom da se nosi sa velikim strateškim problemima zemlje na međunarodnoj sceni.

To uključuje odnose sa Kosovom i održavanje diplomatskog balansa Beograda između Rusije i EU.

Strahovi od regionalne nestabilnosti ponovo su dostigli vrhunac krajem septembra, podsećaju, kada je teško naoružana grupa predvođena Milanom Radoičićem, kontroverznim biznismenom i Vučićevom skrivenom rukom među kosovskim Srbima, izvršila napad u selu Banjska na severu Kosova, ubivši albanskog policajca.

Kosovo je trn u oku za svakog beogradskog političara otkako se Kosovo, nekadašnja srpska pokrajina, otcepilo 2008. godine.

Iako su ličnosti kao što su Veselinović i drugi opozicioni kandidati sve više poznata imena, na međunarodnom nivou su neprovereni.

Vučić je tokom protekle decenije bio ne samo jedino lice Srbije u inostranstvu, već je i dosledno uključen u pregovore sa većinskom albanskom vladom na Kosovu.

„Vučić je uspešno nametnuo narativ da mu nema alternative na srpskoj političkoj sceni kada je u pitanju saradnja sa Zapadom — a to su prihvatili strani partneri“, objasnio je Srđan Majstorović, predsednik UO Centra za evropsku politiku, nevladine organizacije.

Za to deo krivice snosi Zapad, rekao je Majstorović.

„Tokom redovnih poseta visokih međunarodnih predstavnika i političkih ličnosti, retko je bilo želje ili interesovanja da se upozna opozicija — verovatno da ne bi uznemirili Vučića kao alfu i omegu političkog života u Srbiji“.

Majstorović je podsetio da su 2008. i 2009. godine „predstavnici SNS-a koji su kasnije postali ministri, ambasadori i savetnici predsednika bili rado viđeni gosti u stranim ambasadama u Beogradu i namerno se socijalizovali kao alternativa aktuelnoj vlasti“.

Težnje ka EU

Hod Srbije po konopcu je, ako ništa drugo, sada teži nego ikada: Vučić želi da Srbima pruži perspektivu ka dubljoj integraciji sa EU, dok istovremeno pokazuje bratstvo sa Rusijom i ne pridružuje se zapadnim sankcijama Moskvi.

Za razliku od susednih balkanskih zemalja kao što su Bosna, Albanija i Severna Makedonija, čije vlade entuzijastično zagovaraju integraciju u EU, rukovodstvo Srbije – kandidata od 2012. – ostaje oprezno da ne izgleda preterano željno saradnje sa Briselom.

Stvara se percepcija da EU vrši pritisak na Srbiju da prizna Kosovo, a tu je i spor tempo integracije u EU.

„Politika Srpske napredne stranke se nije promenila od njenog osnivanja. Srbija treba da postane punopravna članica Evropske unije“, rekao je za Politko aktuelni predsednik SNS Miloš Vučević.

„Želimo članstvo zbog naših građana i zato što verujemo da je to u najboljem interesu zemlje“, rekao je on.

Nezavisno ispitivanje javnog mnjenja tokom godina pokazalo je da ukupna podrška javnosti za pridruživanje grupi od 27 država obično se kreće oko 40 posto, povremeno se kreće i do 60 posto.

Opasnost od prevelikog očekivanja

U nedavnoj televizijskoj debati na N1, u kojoj su učestvovali predstavnici svih opozicionih partija – ali ne i SNS i SPS, njen koalicioni partner – svi opozicioni kandidati su izrazili skepticizam prema nedavnim sporazumima postignutim u dijalogu sa EU uz posredovanje Kosovo.

Kandidati su se uglavnom fokusirali na istu temu: da je Srbija prinuđena da deluje protiv sopstvenih interesa kada je reč o Kosovu.

Ovo bi moglo da bude zabrinjavajući trend za zapadne zvaničnike, koji su već uložili deceniju u pokušaje da reše jedan od najnerešivijih sukoba u regionu.

S obzirom da je pred nama izazovna godina koja uključuje izbore za EU i nacionalne izbore u Evropi, a da ne pominjemo predsedničke izbore u Sjedinjenim Američkim Državama, još jedan mandat za SNS bi poštedeo Zapad muke da iznova gradi odnose sa novom vladom u Srbiji.

Ali to bi značilo ignorisanje pada demokratskih standarda u zemlji.

Iako je situacija bila daleko od idealne pre 2012. od Reportera bez granica do Freedom House-a su primetili značajan pad u slobodi medija, institucionalnoj nezavisnosti i opštoj transparentnosti.

Freedom House je Srbiju klasifikovao kao „delimično slobodnu“ državu, sa niskim rangom po pitanju građanskih sloboda i političkih prava. Ona je istakla poteškoće nezavisnim akterima da naprave prodor u vladu i javnu sferu.

Za Majstorovića, opozicija se nalazi u nevolji sličnoj onoj koja je viđena neposredno posle jugoslovenskih ratova, kada je svrgavanje moćnika Slobodana Miloševića ostavilo zemlju u rasulu.

Ukoliko bi opozicija pobedila, nova vlada bi mogla da se suoči sa „deža vi“, upozorio je Majstorović.

„Očekivanja da Zapad preko noći hendluje sa time bilo bi preterana“.