„Vučić se nadmeće sa Zagrebom“: Šta ruski Komersant piše o vraćanju služenja vojnog roka u Srbiji?

Tako se, dodaje se u analizi, nadmetanje Beograda i Zagreba na vojnom planu nastavlja.

Regionalni stručnjaci, međutim, izražavaju sumnju u efikasnost povratka vojnog roka, upozoravajući da je to „previše novca za ono što na kraju dobijete“.

Zakon o obaveznom služenju vojnog roka upućen je u Skupštinu Srbije i njegovo usvajanje očekuje se narednih dana.

Nema sumnje da neće biti problema sa ovim, piše Komersant. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić dao je saglasnost za usvajanje zakona, a njegova Srpska napredna stranka ima apsolutnu većinu u parlamentu.

Pored toga, odmah nakon usvajanja zakona od strane predsednika, predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević objavio je da je Vlada naložila Ministarstvu odbrane da započne pripreme za regrutaciju u aktivnu službu i da će zakon o tome biti usvojen.

Time Srbija vraća obavezni vojni rok za državljane zemlje, koji je ukinut 1. januara 2011.

Od tada, srpska vojska se regrutuje isključivo od ugovornih vojnika. Pretpostavlja se da će novi zakon o regrutaciji stupiti na snagu sredinom naredne godine.

Trajanje službe će biti dva i po meseca, muškarci od 18 do 27 godina će biti regrutovani u vojsku, žene mogu dobrovoljno služiti pod istim uslovima.

Komersant citira Aleksandra Vučića i njegovo pojašnjenje potrebe uvođenja obaveznog služenja vojnog roka.

„Želim da verujem da svi razumeju koliko nam je potrebna jaka vojska, koliko oružja još moramo da kupimo. Nećemo nikoga napasti, ali nameravamo da obeshrabrimo takvu želju od svih onih koji nam svakodnevno prete“, rekao je Aleksandar Vučić, ne precizirajući od koga te pretnje dolaze.

Neki regionalni eksperti u tom pogledu sugerišu da je nova mera Beograda uzrokovana periodičnim zaoštravanjem odnosa sa Prištinom u poslednje vreme, pri čemu Srbija, po pravilu, šalje dodatne vojne jedinice na granicu sa Kosovom.

Većina stručnjaka odluku Beograda vezuje za nedavno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka od strane susedne Hrvatske, sa kojom Srbija ima nerešenu konkurenciju u vojnoj oblasti.

Zaista, priča se o vraćanju vojnog roka u Srbiji već dugo traje, ukazuje Komersant. Srpski Generalštab je u januaru čak poslao predsedniku zemlje predlog za uvođenje obaveznog služenja vojnog roka.

Međutim, odluka o tome doneta je tek sada, mesec dana nakon što je Vlada Hrvatske objavila sličnu meru, kojom će od 1. januara 2025. biti uveden obavezni vojni rok od dva meseca.

Kako je tada za Komersant objasnio hrvatski stručnjak Vlado Vurušić, to nije bila samo želja Zagreba da sledi zahteve NATO-a i reakcija na situaciju u svetu, već i kontramera protiv susedne Srbije i njene politike u regionu.

„Od trenutka kada je Zagreb zvanično najavio povratak posle 16 godina obaveznog vojnog roka, postalo je jasno da će i Srbija uskoro učiniti isto“, kaže za Komersant beogradski komentator Nenad Kulačin.

On podseća da je slična situacija bila i sa francuskim lovcima Rafale: najpre je Hrvatska kupila polovne avione, a zatim je Srbija u avgustu kupila 12 novih lovaca od Francuske za 2,7 milijardi evra, a Beograd je odredio period obaveznog služenja vojnog roka za pola mesec duže od Hrvatske.

Neizgovoreno rivalstvo sa Hrvatskom u vojnoj sferi nedavno je posredno priznao i sam predsednik Srbije, piše Komersant.

Aleksandar Vučić je u avgustu rekao da oseća „neku ljubomoru“ zbog kupovine američkog raketnog sistema HIMARS od strane Hrvata za 390 miliona dolara, ali je odmah obećao kupovinu još naprednijeg naoružanja.

Međutim, mnogi regionalni stručnjaci izražavaju sumnju u efikasnost vraćanja Srbije i Hrvatske na vojnu obavezu i upozoravaju da to neće biti jeftino.

„To je previše novca za ono što na kraju dobijete“, kaže slovenački vojni ekspert Anton Tunja. „Srbija će morati da izdvoji 460 miliona evra samo da plati 100 hiljada regruta, što je trećina njenog vojnog budžeta. Štaviše, 75 dana je prekratak period za ozbiljnu vojnu obuku“.

Prema zvaničnim statistikama, u Srbiji ima oko 350.000 muškaraca uzrasta između 18 i 27 godina koji bi potencijalno mogli biti regrutovani u vojsku.

Iznos planiranih troškova za njihovo održavanje u Ministarstvu odbrane zemlje nije naznačen.

Ali 2018. godine, kada se pojavilo pitanje regrutacije, predsednik Aleksandar Vučić procenio je da će to koštati 90-130 miliona evra.