Vučić se sprema da okrene leđa Putinu

Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov nije mogao u ponedeljak 6. juna da doputuje u posetu Beogradu, nakon što su srpski susedi zabranili prelet njegovom avionu. Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) piše da je tako propao susret predsednika Srbije i „čoveka koji godinama na međunarodnim binama ulepšava Putinove ratove“.

„A bilo je važnih tema za razgovore“, podseća list na dil sa Gaspromom od kojeg bi Srbija – barem tako tvrdi Vučić – još tri godine trebalo da dobija gas po povoljnoj ceni. „Ta vest je uglavnom tumačena kao ruska šećerlema za srpsko držanje prema Kremlju, prevashodno za odbijanje da se priključi sankcijama“, navodi frankfurtski list.

„No ne može se prevideti da Vučić već neko vreme pokušava da se oprezno odmetne od Putina. Jedan pokazatelj toga su povremeni kritički izveštaji i izjave u imperiji televizija, portala i bulevarske štampe kojima upravljaju Vučićevi intimusi i koji uvek izveštavaju u njegovu korist“, dodaje list, navodeći da se u tim medijima čak čulo da je „Lavrov gost koji se sam pozvao“.

„Takve nijanse pokazuju da srpski predsednik nije prevashodno ideolog, već pragmatični moćnik. On nema ništa protiv objava bratstva sa Rusijom, kad mu to politički koristi na unutrašnjem planu, ali ne želi da usred rata sa Rusijom uđe u krvno bratstvo koje bi na kraju moglo da uništi srpsku privredu“, navodi autor članka Mihael Martens.

U tekstu se dodaje da je Beogradom kružila čaršijska priča da bi nemački kancelar Olaf Šolc mogao da otkaže posetu Srbiji ukoliko prethodno dođe Lavrov, te da je čak i Vučić govorio o toj temi na servirano pitanje televizije Pink.

„Ovaj blagi zaokret pokazuje da je pod sadašnjim uslovima teško održiva Vučićeva politika ljuljanja između Istoka i Zapada“, navodi se u tekstu. „Moglo bi se desiti da se buduće odluke Srbije ne dopadnu Kremlju.“

U članku se podseća da je Vučić pre nekoliko godina citirao izjavu koja se pripisuje američkom piscu Ambrozu Birsu: „Rat je način da Bog nauči ljude geografiji.“

„I srpski rusofili su ovih dana dobili lekciju iz geografije“, piše Frankfurter algemajne. „Srbija se možda u njihovim fantazijama graniči sa Rusijom, ali je na mapi drukčije. Vučić je tu prostu istinu znao i pre, i sada se njome upravlja koliko može.“

Dugogodišnji „hod po jajima“

Berlinski Tagescajtung navodi da je Lavrov u Beogradu, osim razgovora o gasu, hteo da „ohrabri Srbiju da ne sledi ništa od sankcija koje Evropska unija zahteva“.

„Već godinama Srbija izvodi hod po jajima između Brisela i Moskve“, piše list. „S jedne strane predsednik Aleksandar Vučić ponavlja da Srbija ima volje da pristupi EU, a s druge strane Putinova Rusija uživa velike simpatije među nacionalističkim partijama u Srbiji i u pravoslavnoj crkvi, a to važi i u pogledu rata u Ukrajini.“

Stabilno na Balkanu – uz dva uslova

U švajcarskom Noje cirher cajtungu je o položaju Srbije pisao raniji dugogodišnji dopisnik iz Beograda Andreas Ernst:

„Lako je pretpostaviti da Kremlj pokušava da srpskom kartom oslabi odbrambenu moć Evrope. Eventualni konflikt na Balkanu bi u ovom trenutku izbacio EU iz krhke ravnoteže i brzo preopteretio NATO. Pitanje je samo: da li su Srbi spremni da u tome učestvuju? Odgovor glasi: teško, osim ako EU ne počini grube greške.“

U podužem komentaru se opisuje kako Vučić već deset godina u Srbiji vlada „kako mu je volja“, te da je to koristio i da evocira Titovu „politiku nesvrstanosti“. Srbija je privukla dosta zapadnih investicija i postala „produžena proizvodna traka“ zapadnih firmi, što je omogućilo „skroman, ali stalni rast“. Zemlja je ekonomski sasvim okrenuta Zapadu, ali potpuno zavisna od ruskog gasa.

Podsećajući da je Zapad već oštro reagovao prema Miloradu Dodiku u BiH, Ernst piše: „Evropljani bi sada i prema Beogradu trebalo da budu nedvosmisleni. Poslednje što EU treba je trojanski konj na Balkanu, koji bi za Putinov račun otvorio drugi front. Ko profitira od fondova EU kao pristupni kandidat, ne bi više smeo da sedi na dve stolice, već mora da se priključi sankcijama protiv Rusije.“

„Ne bi bilo iznenađenje da se Vučić (i Dodik u njegovom zaleđu) pod konstantnim pritiskom distanciraju od Moskve. Ti političari više nego išta drugo žele da ostanu na vlasti. A ako zbilja budu morali da odluče, daće prednost EU, a ne Rusiji. Pogled na zemljopisnu kartu i tokove novca pokazuje zašto“, piše ciriški list.

Navodi se da Vučić i Dodik na neki način čak profitiraju od geopolitičke računice EU. „Za Brisel i zapadnoevropske prestonice je reformska agenda zemalja Zapadnog Balkana sada u drugom planu. Trenutno se više polaže na to da se začepe spoljnopolitičke i bezbednosne rupe u regionu. To dobro dođe mnogim autoritarnim političarima na Balkanu – ne samo Vučiću i Dodiku.“

„Sve u svemu, nisu loše šanse da stanje na Balkanu ostane stabilno“, piše dalje Ernst. „To je doduše povezano sa dva uslova. Jedan je da Rusija ne dobije ovaj rat, a drugi je barem donekle dosledna politika EU na Zapadnom Balkanu.“

Kako se dodaje, bez toga bi na Balkanu brzo mogao da se probudi revanšizam, ideje o Velikoj Srbiji ili Velikoj Albaniji, koje bi pretile postojanju BiH i Severne Makedonije. „Zato ostaje važno da EU obnovi integracionu ponudu Zapadnom Balkanu i da je tako prilagodi da te zemlje već kroz par godina mogu biti stalni deo Unije“, zaključuje Noje cirher cajtung.

Izvor: DW