„Vučić to radi jer mu se može, novinari prvi na udaru“: Sagovornici Danasa o izveštaju Komiteta za zaštitu novinara

Komitet je u izveštaju hapšenja medijskih radnika nazvao uznemirujućim pokušajem gušenja nezavisnih glasova.

Prezreni i siromašni

Miloš Mitrović, urednik agencije DPA, kaže za Danas da su novinari uvek bili ugrožena vrsta, ‘prezreni, siromašni, ljudi koji trpe nasilje i čiji se rad ne uvažava’.

„Svako ko želi da se bavi profesionalno tim poslom mora da bude spreman na rizike koji nosi. Od podatka o hapšenjima, strašnije su samo vesti o tome koliko je novinara ubijeno u aktuelnim ratovima, do sada“, ukazuje Mitrović.

Sloboda mišljenja i izražavanja – fundamentalna ljudska prava

Više od trećine novinara u zatvoru prema popisu CPJ-a od 1. decembra 2023. bilo je u Kini, Mjanmaru i Belorusiji. Izrael je sa Iranom na šestom mestu po broju uhapšenih, što je najviši rang zemlje ikada na godišnjoj listi ovog Komiteta.

Svih 17 novinara koji su uhapšeni u Izraelu u vreme popisa bili su Palestinci uhapšeni na Zapadnoj obali od početka rata između Izraela i Hamasa 7. oktobra, navodi se u izveštaju.

Sonja Biserko, predsednica Helšinkog odbora za ljudska prava podseća nas da sloboda mišljenja i izražavanja spadaju u deset fundamentalnih ljudskih prava.

“Kako je iskustvo do sada pokazalo ljudska prava se najviše poštuju u liberalnim demokratijama. Međutim, međunarodno pravo ljudskih prava i mehanizmi predviđeni za promovisanje usklađenosti država s tim pravima sve više se suočavaju s izazovima. Otpor dolazi iz različitih izvora, uključujući zemlje koje su istorijski podržavale globalni projekat ljudskih prava. Novi trendovi jačaju otpor, posebno kod onih koji su ga oduvek imali prema normama ljudskih prava – Kina, Rusija, Turska i mnoge druge zemlje”, kaže Biserko za Danas.

Može se reći da je “Zlatno doba” međunarodnog prava ljudskih prava je prošlo, bar za sada, dodaje.

Kako kaže, to se može objasniti povećanim brojem autoritarnih vlada, razgradnjom arhitekture sprovođenja međunarodnih ljudskih prava, rastućim uticaj Kine i Rusije, kao i zbog uspona nacionalizma i populizma.

“Shodno novoj geopolitičkoj realnosti i slabljenju međunarodnog liberalnog poretka, uspostavljenog nakon Drugog svetskog rata, sve je više kršenja fundamentalnih prava”, kaže.

Biserko objašnjava da autoritarni režimi koji su u porastu prvo pokušavaju da ograniče slobodu medija a time i novinara.

„Zato ne čudi da je Komitet za zaštitu novinara u svom izveštaju za 2023 godinu izneo podatak o 320 uhapšenih novinara zbog svog izveštavanja“, ukazuje.

Diktatori sve gori

Maja Sever, predsednica Evropske federacije novinara, za naš list ističe da je sve više ratnih žarišta, te da je ta činjenica verovatno pridonela situaciji koju smo pročitali u Izveštaju Komiteta.

„Diktatori postaju sve gori i gori. Stvari se u Bjelorusiji ne mijenjaju. Godinama zaista dobro surađujemo sa Udruženjem bjeloruskih novinara u egzilu. Vijesti od tamo su zastrašujuće, a boga mi ni Putin isto tako ne popušta“, kaže Sever i podseća na primer novinara Vol strit žurnala Evana Geraškoviča koji se nalazi u zatvoru u Rusiji.

„Svijet postaje sve opasnije mjesto, a novinari su među prvima na udaru“, ukazuje Sever za Danas.

Čarobni štapić

„Iskreno, samo čarobnim štapićem ili kao Supermen da stvari okrenemo u suprotnom smjeru“, odgovor je naše sagovornice na pitanje može li i kako da se spreči postojeći odnos prema novinarima.

Sever za sebe kaže da je pesimistična, te da je situacija tragična.

„Jedino što možemo napraviti jeste dati im zajedničku podršku, zajedničkim poritiskom tražiti oslobađanje. I to je nekad, čini se, uzalud“, kaže.

„S pozicije Evropske federacije novinara i, uostalom, s pozicije obične novinarke, jedino što mogu jeste da pozovem ljude na solidarnost, zajedničke akcije pritiska i zajedničko djelovanje. Ponekad mi se čini i da se mi svi skupa polako predajemo, umorni, kao da smo svi u jednom kolektivnom burnout-u od ovoga što nam se događa. Mislim da moramo smoći snage i boriti se dalje – tražiti, zahtjevati, zajedničkim snagama raditi pritisak, apelirati na javnost da nas podrži i to je jedino što možemo uraditi“, ističe Sever.

Novinarske slobode nisu na listi prioriteta

Da svet nije tako daleko od našeg regiona, možemo uvideti iz situacija koje nas okružuju.

U sudednoj BiH, tačnije u jednom entitetu te države – Republici Srpskoj, izmenjen je Krivični zakon kojim je kriminalizovana kleveta.

I pre stupanja na snagu ovog Zakona, protesti i brojne reakcije upozoravale su da je to gušenje novinarskih sloboda, te da služi za zastrašivanje novinara.

Nedavno, u Hrvatskoj, državi članici EU, predsednik Vlade Andrej Plenković najavio je izmenu Krivičnog zakona kojim se uvodi kazneno delo neovlašćenog otkrivanja sadržaja istražne ili dokazne radnje.

Na to je reagovao i sam predsednik Hrvatske Zoran Milanović, optuživši Vladu da uvodi državnu represiju nad svima koji otkriju nezakonito delovanje pojedinaca iz vlasti premijera Andreja Plenkovića iz Hrvatske demokratske zajednice (HDZ).

Sever kaže da sve to ukupno predstavlja gušenje novinarskog rada.

„Oni to sve rade zato što sve to mogu raditi. Miloradu Dodiku se zaista ništa nije dogodilo niti će mu se dogoditi zbog toga što, usprkos kritikama međunarodne zajednice, uvodi kriminalizaciju klevete“, kaže.

Sever ukazuje da javnost u Hrvatskoj, stručnjaci i novinari upozoravaju da je Plenkovićevo ‘guranje izmene zakona’ loš potez, te da je to napad na uzbunjivače i svedoke koji će otežati novinarski rad.

„Nažalost, to pokazuje koliko su slabe i evropske institucije“, ukazuje Sever.

Ni Srbija nije drugačija kada je reč o novinarskim slobodama.

„Ista rečenica vrijedi i za vašeg predsednika Aleksandra Vučića. On sve to radi zato što može. Zato što će ga i poslije toga opet malo podragati evropski ili svetski političari jer im treba zbog nekakvog petog, šestog ili sedmog interesa, a medijske slobode sigurno neće biti na listi prioriteta evropske i međunarodne zajednice“, zaključuje Sever.

Sa njom je saglasna i Biserko. Ona ukazuje da činjenica o gotovo monopolisanom medijskom prostoru u Srbiji od strane aktuelne vlasti jasno govori o trendu koji je zabrinjavajući.

Novinari, objašanjava Biserko, posebno oni koji istražuju korupciju i tokove novca, pod jakim su pritiskom i izloženi su besomučnim i dehumanizirajućim kampanjama.

„O tome govore i svi izveštaji kako lokalni, tako i međunarodni. Oni ukazuju na neregularnosti koje su prijavljene pre i tokom izbora održanih 17. decembra. Mnoge od njih se upravo odnose na medijsko izveštavanje i toksičnu atmosferu koju su mediji pod kontrolom vlasti kreirali”, zaključuje Biserko.