“Vučićeva izjava o dobrim odnosima sa Ukrajinom ne odgovara stvarnosti”: Juropijan pravda o tome kako Kijev treba da odgovori na „pretnje predsednika Srbije“

Među onima koji su potpisali bio je i poslanik ukrajinskog parlamenta iz predsedničke stranke „Sluha Naroda“ Aleksandar Merežko, piše Juropijan pravda (Europian Pravda).

To je izazvalo oštru reakciju srpskog predsednika.

Za više detalja o situaciji i kako odgovoriti na pretnje Srbije, pročitajte kolumnu urednika EuroPravde Jurija Pančenka „Ukrajina će izgubiti sve“: Kako Kijev treba da odgovori na pretnje predsednika Srbije.

Autor napominje da je potpis na otvoreno pismo Aleksandra Merežka, koji predsedava Odborom za spoljne poslove ukrajinske Vrhovne rade i međuparlamentarnu saradnju, izazvao intenzivnu reakciju srpskog predsednika.

Merežko je predstavnik vladajuće partije „Sluha naroda“, pa bi se njegov potpis mogao protumačiti kao potencijalna promena stava Ukrajine, objašnjava Pančenko.

„U Srbiji su ukrajinski potpisi u ovom pismu shvaćeni ozbiljno kao priprema za priznavanje Kosova. Mediji pod srpskom kontrolom već su počeli da razgovaraju o mogućim koracima Beograda kao odgovor, uključujući deportaciju ukrajinskih izbeglica koje su našle utočište u zemlji“, rekao je on.

Prema rečima Pančenka, situaciju je ublažila izjava ukrajinske ambasade, koja je hitno prošla među srpskim medijima, koja je umirila srpske vlasti.

Pančenko ističe da je ova izjava pomogla smirivanju Vlade Srbije, pri čemu je predsednik Vučić glavni akcenat svoje konferencije stavio na kritiku drugih političara.

Takođe, Vučić je posebno istakao da Ukrajinu smatra prijateljskom zemljom za Srbiju i da nije bilo problema u odnosima sa Ukrajinom.

„Ukrajina nam je prijateljska zemlja. Verujem da je Zelenski pametniji od Mereška. Jer zamislite ovo: ako Ukrajina prizna nezavisnost Kosova, izgubiće sve u jednom danu“, rezimirao je srpski predsednik.

Vučić je, međutim, istovremeno odgovarao na pozive da preispita svoju politiku prema Rusiji, navodeći da će se uvek zalagati za „slobodarski pristup“ i pravo Srbije da sama odlučuje.

„Ipak, vredi priznati očigledno: Vučićeva izjava o dobrim odnosima sa Ukrajinom ne odgovara stvarnosti“, primećuje autor.

Prema rečima Pančenka, Srbija suštinski odbija da uvede sankcije Rusiji, slabo reaguje na poznate slučajeve učešća Srba u ratu protiv Ukrajine, a provladini srpski poslanici zahtevaju priznanje teritorija koje je Rusija okupirala.

Još jedan obrt srpskog predsednika, podseća Pančenko, jeste priznanje da nezavisnost Kosova ne krši međunarodno pravo.

Međunarodni sud pravde je 2010. godine priznao legalnost proglašenja nezavisnosti Kosova prema međunarodnom pravu.

„Shodno tome, insinuacije srpske vlade o sličnosti situacije na Kosovu i Ukrajini ne bi trebalo da ostanu bez reakcije“, savetuje urednik EvroPravde.

Osim toga, Srbija je kritikovana što podržava želju Republike Srpske (autonomnog entiteta u Bosni i Hercegovini) da se ove jeseni održi referendum koji bi mogao dovesti do njenog odvajanja od jedinstvene zemlje.

Prema rečima Jurija Pančenka, ovaj potez bi mogao da zapali novi rat na Balkanu.

To je usklađeno sa interesima Rusije i protivrečno interesima Kijeva, što zahteva aktiviranje naših akcija.

U zaključku, autor dodaje da Srbija ne odbija da pomogne Ukrajini, ali samo u humanitarnim aspektima.

Što je još važnije, Beograd ovu pomoć doživljava kao garanciju da Kijev neće pokretati pitanja sankcija ili odnosa sa zemljom agresorom.

„Da li je takva razmena zadovoljavajuća za Ukrajinu? Čini se da nije. Međutim, država Ukrajina to tek treba da smelo da izjavi. Dakle, možda je vreme da se promeni ova praksa?“ ističe novinar.