„Vučić izrazio podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine, time priznao da je Rusija ilegalno napala tu zemlju“: Istraživač Clingendael instituta u Holandiji za RSE

On je jedan od autora istraživanja o uticaju Rusije na Srbiju, Bosnu i Hercegovinu (BiH) i Crnu Goru koje je ovaj institut objavio u avgustu.

Pomenute tri države najpodložnije su ruskom uticaju a Zweers navodi da je među njima u Srbiji to najvidljivije.

Autori istraživanja zaključili su da je ruski uticaj u Srbiji, zapravo „najrasprostranjeniji“, te da „dostiže zabrinjavajući nivo u svim domenima“.

„To važi i za političke kontakte, ekonomske i energetske veze, bezbednosnu i vojnu saradnju i ruski društveni uticaj putem medija i dezinformacija. U druge dve zemlje ruski uticaj je fragmentiraniji“, objašnjava Zweers u intervjuu za RSE.

On je smatra da se EU plaši da će oštriji stav zbog odnosa Beograda prema Rusiji previše naštetiti odnosima sa Srbijom.

Srbija je jedna od retkih država u Evropi koja se nije pridružila sankcijama EU protiv Rusije zbog agresije na Ukrajinu. Istovremeno ona je podržala teritorijalni integritet Ukrajine.

Kada je u pitanju ruski uticaj u BiH, Zweers kaže da je problem što je Rusija podržavala i ohrabrivala Milorada Dodika, predsednika bh. entiteta Republika Srpska, u njegovim secesionističkim ambicijama.

Govoreći o Crnoj Gori, Zweers je rekao da slabe karike za ruski uticaj u ovoj zemlji vidi u njenoj sajber bezbednosti navodeći da je bilo dosta sajber-napada u državi koji se mogu povezati sa Rusijom.

Kontinuitet u pristupu Rusije

RSE: Šta vas je potaklo da baš sada uradite analizu o ruskom uticaju na tri države Zapadnog Balkana?

Zweers: Prateći odnose između Evropske unije (EU) i Zapadnog Balkana, kao i ulogu Rusije u istočnoj i centralno-istočnoj Evropi već duže vreme, bili smo radoznali da istražimo efekte ruske invazije na Ukrajinu u kontekstu uloge Rusije u ovim specifičnim državama.

Odabrali smo ih jer predstavljaju prilično različite slučajeve za analizu: Crna Gora kao članica NATO-a, Srbija sa istorijski prijateljskim odnosima sa Ruskom Federacijom i Bosna i Hercegovina koja je prilično podeljena u svojim geopolitičkim stavovima.

RSE: Koliko dugo ste pripremali ovaj izveštaj, na osnovu kojih podataka i koje su to informacije u njemu koje su za vas najznačajnije, možda i najalarmantnije?

Zweers: Izveštaj smo pripremili u prvoj polovini 2023. godine, kombinujući istraživačku literaturu sa istraživačkim razgovorima. Ono što smatram najznačajnijim je nalaz da, uprkos ruskoj invaziji na Ukrajinu, vidimo kontinuitet u pristupu Rusije prema ove tri države. Kao takav, ukazuje da se nada pojedinih lidera EU u značajnije smanjenje ruskog uticaja u regionu, pokazala netačnom.

Sa druge strane, nalazimo da Rusija deluje prilično oportunistički u odnosu na tri države, te da njena uloga zavisi od različitih polaznih tačaka za uticaj u ovim državama. To znači da lokalna dinamika u velikoj meri određuje koliki uticaj Rusija može da ima.

EU postala geopolitički svesnija

RSE: U danima kada ste vi objavili svoj izveštaj, lideri Srbije u izjavama ističu da je zemlja pod sve jačim pritiskom zbog svog stava prema Rusiji, ratu u Ukrajini i odbijanju da uskladi u potpunosti spoljnu politiku sa EU i uvede sankcije. Da li mislite da se pritisci pojačavaju?

Zweers: Da, Evropska unija je definitivno postala geopolitički svesnija. Vidimo to ovde i u Holandiji, na primer, gde je parlament u svojim raspravama o proširenju EU, uvek bio skoro isključivo fokusiran na pitanja koja su u vezi sa vladavinom prava.

Sada se veliki deo rasprave takođe fokusira i na usklađivanje sa evropskom spoljnom politikom i sankcijama EU, a time i geopolitičkim pitanjima. Istovremeno, EU je nastavila da podržava put Srbije ka Evropskoj uniji uprkos kritičnim rečima raznih evropskih zvaničnika i država članica EU u vezi sa odbijanjem Srbije da primeni sankcije.

RSE: Sredinom avgusta su se prvi put sastala dva predsednika Volodimir Zelenski i Aleksandar Vučić. Kako gledate na taj događaj i poruke predsednika Srbije? On je rekao da je sa Zelenskim razgovarao ne samo o ratu u Ukrajini već i o Kosovu koje Srbija odbija da prizna kao nezavisnu državu.

Zweers: Vučić je izrazio podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine i to pokazuje da priznaje da je Rusija ilegalno napala tu zemlju. Ali nije moguće direktno porediti slučaj Ukrajine sa slučajem Kosova. Konteksti su veoma različiti.

RSE: Zaključili ste i da je ruski uticaj najrasprostranjeniji u Srbiji. Zašto baš u njoj?

Zweers: Zato što vidimo da su te ulazne tačke za ruski uticaj u Srbiji, od tri proučavane zemlje, najvidljivije i sveobuhvatne. To važi i za političke kontakte, ekonomske i energetske veze, bezbednosnu i vojnu saradnju i ruski društveni uticaj putem medija i dezinformacija. U druge dve zemlje ruski uticaj je fragmentiraniji.

RSE: Srbija je jedna od retkih evropskih država koja nije uvela sankcije Rusiji. Odluku pravda svojim ličnim interesima. Vi u izveštaju navodite da Srbija, kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, izaziva zabrinutost zbog namere da jača veze sa Kremljem uprkos invaziji Rusije na Ukrajinu. Dokle će EU i zapadni partneri prihvatati takav odnos?

Zweers: Da budem iskren, očekivao sam da će EU u protekloj godini zauzeti oštriji stav po ovim pitanjima. To se nije dogodilo jer se, generalno gledano, EU plaši da će oštriji stav previše naštetiti odnosima sa Srbijom.

Ta politika može da se nastavi još neko vreme, ali istovremeno Srbija neće moći mnogo da napreduje u procesu pristupanja EU ako ostane dvosmislena u pogledu svojih geopolitičkih perspektiva.

RSE: Ako pođemo od činjenice da Rusija koristi Srbiju da destabilizuje Zapadni Balkan i preko njega i EU, da li mislite da bi odgovor lidera EU i zapadnih partnera morao da bude drugačiji?

Zweers: Da, EU treba da bude principijelna i konsekventna prema Srbiji i drugim kandidatima po svim kriterijumima za pristupanje, uključujući i spoljnopolitičko usklađivanje. I EU bi trebalo da bude glasna o političkim porukama koje ponekad čujemo od srpskog rukovodstva koje su protiv evropskih vrednosti.

RSE: Očekujete li da će Srbija morati na kraju ipak jasnije da se opredeli?

Zweers: Srbija ne mora ništa da radi jer je suverena država. Ali to je suverena država koja se obavezala da postane članica Evropske unije i čije rukovodstvo redovno izjavljuje da je spremno da preduzme teške reforme koje su ključne za članstvo u EU, pa to treba da pokaže i u praksi.

Biti relativno otvoren prema zemlji koja čini takve zločine i ne poštuje međunarodno pravo, kao što to Rusija čini danas, nije održiva opcija.

Ceo intervju možete pročitati ovde.