Vučić uz Putina i Sija stao iza Madura, EU očekuje da se Beograd uskladi sa Briselom

Dok Venecuelu danima potresaju antirežimski protesti opozicije zbog navoda o izbornoj krađi na nedavno održanim izborima, predsednik Srbije odabrao je stranu.

Time se Srbija ponovo pozicionirala na suprotnoj strani u odnosu na Evropsku uniju i Sjedinjene Države, koji izražavaju sumnju u zvanične rezultate izbornog procesa u toj latinoameričkoj zemlji, piše RSE.

Politički analitičar Tobi (Toby) Vogel, iz Saveta za politiku demokratizacije sa sedištem u Briselu, ocenjuje za RSE da Vučić na ovaj način „samo nastavlja svoju politiku balansiranja između Zapada i Istoka“.

„Do sada mu je to bilo isplativo, pa zašto bi to promenio“, kaže Vogel.

‘Nikog nije briga šta Vučić misli o Venecueli’

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao je 30. jula Nikolasu Maduru pobedu na predsedničkim izborima.

„Vremena u kojima živimo sigurno nisu laka, a ja vam želim uspeh u Vašim profesionalnim naporima i izazovima u vođenju Bolivarske Republike Venecuele“, navodi se u Vučićevom saopštenju.

Vučić je i zahvalio Maduru što Venecuela nije priznala Kosovo.

Maduro, koji je na vlasti u Venecueli duže od decenije, je proglasio pobedu na predsedničkim izborima koji su održani 28. jula, ali opozicija u Venecueli tvrdi da su izbori pokradeni.

Uz predsednika Rusije Vladimira Putina i Kine Si Đinpinga (Xhi Jinping), Vučić je jedan od tek nekolicine svetskih zvaničnika koji su uputili čestitku Maduru.

Tobi Vogel smatra da šef države Srbije nije učinio ništa što do sada već nije uradio.

„Ne radi se o Venecueli kao takvoj, već o tome da se Vučić pozicionira na strani onih koji se opiru zapadnim ‘imperijalistima’ i ‘dubokoj državi’ u SAD koja navodno podržava ‘obojene revolucije’ u inostranstvu“, kaže Vogel.

Prema njegovom mišljenju, Vučić razume da će svaki put kada se pozicionira mimo Zapada na međunarodnom planu, „zapadni lideri i diplomate dotrčati da mu pruže još veću podršku“ u pokušaju da ga zadrže u svom taboru.

„Nikoga nije briga šta Vučić ima da kaže o Venecueli, ali Vašingtonu i Briselu je stalo da ga ‘zadrže’ u svom taboru jer je to temelj njihove celokupne politike“, kaže Vogel, te podvlači:

„Sve dok SAD i EU budu voljni da igraju ovu igru, on će nastaviti da je igra.“

Iz Stejt departmenta do zaključenja teksta nisu odgovorili na upit RSE da prokomentarišu Vučićevu čestitku Maduru.

Šta su rekli EU i SAD?

Šef diplomatije Evropske unije Žozep Borel izjavio je 31. jula da blok od 27 država članica EU neće priznati rezultate predsedničkih izbora u Venecueli, dok se ne objave detaljni rezultati i zapisnici.

„Tražimo hitan pristup zapisnicima sa biračkih mesta. Dok se oni ne objave i verifikuju, rezultati izbora koji su proglašeni ne mogu biti priznati“, izjavio je Borel tokom posete Vijetnamu.

Borel je dan ranije izjavio da „sa velikom zabrinutošću“ prati situaciju u Venecueli posle predsedničkih izbora.

On je podsetio da je Nacionalni izborni savet Venecuele (CNE) predstavio samo rezultate izbora na osnovu 80 odsto prebrojanih glasova, bez mogućnosti njihove verifikacije, i na osnovu toga proglasio Nikolasa Madura pobednikom.

Entoni (Anthony) Blinken, američki državni sekretar, izrazio je sumnje u tačnost rezultata koje je saopštilo Nacionalno izborno veće.

Amerika je „zabrinuta da proglašeni rezultat ne odražava volju ili glasove Venecuelanaca“, rekao je on.

Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije je pozvalo da se objave „potpuni, detaljni rezultati kako bi se osiguralo da odražavaju glasove“ građana.

Ko je čestitao Maduru?

Među prvima je pobedu na izborima Maduru čestitao predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin.

„Želim da potvrdim našu spremnost da nastavimo zajednički konstruktivan rad na ključnim pitanjima bilateralne i međunarodne agende. Zapamtite da ste uvek dobrodošao gost u Rusiji“, navodi se u saopštenju Kremlja objavljenom 29. jula.

Dan kasnije kineski predsednik Si Đinping čestitao je reizbor aktuelnom predsedniku Venecuele, te ponovio da Kina i Venecuela imaju prijateljske veze.

„Kina će, kao i uvek, čvrsto podržati napore Venecuele da zaštiti nacionalni suverenitet, nacionalno dostojanstvo i društvenu stabilnost, i čvrsto će podržati pravedni cilj Venecuele da se suprotstavi spoljnom mešanju“, rekao je Si, a prenela je kineska državna agencija Sinahua.

Čestitkama se pridružio i kubanski predsednik Migel Dijaz Kanel (Miguel Díaz-Canel) koji je rekao da su „dostojanstvo i hrabrost venecuelskog naroda trijumfovali nad pritiskom i manipulacijom“.

Šta se dešava u Venecueli?

Venecuelu potresaju višednevni protesti, nakon što je višegodišnji lider te zemlje Nikolas Maduro proglasio još jednu pobedu na predsedničkim izborima.

Nacionalno izborno veće Venecuele saopštilo je da je Maduro pobedio sa 51 odsto glasova, ispred kandidata opozicije Edmunda Gonzalesa koji je, po tim podacima, dobio 44 odsto.

Međutim, opoziciona koalicija tvrdi da je njen kandidat Edmundo Gonzales pobedio sa 70 odsto podrške, te navodi da izborna vlast do sada nije objavila detaljne rezultate glasanja.

Opozicija navodi da su njeni predstavnici uspeli da pregledaju 73,2 odsto glasova i da su potvrdili da je Gonzales pobednik sa velikom razlikom.

Protesti opozicionih demonstranata prerasli su u sukobe sa vojskom i policijom.

Kako javlja BBC, 30. jula su najžešći okršaji zabeleženi u centru Karakasa, glavnog grada Venecuele.

Demonstranti su palili gume i pravili barikade, dok su ih policajci na motorima zasipali suzavcem. Policija, vojska kao i paravojne grupe koje podržavaju vladu, sukobili su se sa demonstrantima i blokirali mnoge puteve oko gradskog centra.

Prema podacima lokalnih zvaničnika, do 30. jula uhapšeno je oko 750 ljudi. Dve vodeće nevladine organizacije u zemlji kažu da je nekoliko ljudi poginulo, a da je na desetine povređeno, javlja BBC.

Skoro 7,8 miliona građanki i građana Venecuele pobeglo je od ekonomske i političke krize koja je potresla zemlju pod 11-godišnjom vladavinom Nikolasa Madura.

Iako poseduje najveće svetske rezerve nafte, stanovništvo ove latinoameričke zemlje je zbog lošeg upravljanja pogođeno siromaštvom. Šef Ujedinjenih nacija za ljudska prava rekao je da je duboko zabrinut zbog sve veće napetosti i nasilja u toj latinoameričkoj zemlji.

Venecuela se od 2006. nalazi pod sankcijama Sjedinjenih Država. Međutim, američko Ministarstvo finansija je u novembru 2022. izdalo dozvolu američkoj naftnoj kompaniji Ševron (Chevron Corp) da nastavi s pumpanjem nafte u Venecueli, nakon što se Nikolas Maduro vratio pregovorima sa opozicijom.

Odnosi Srbije i Venecuele

Zvanični Beograd i Karakas održavaju dobre odnose prvenstveno zbog stava Venecuele o Kosovu. Nekadašnja Autonomna Pokrajina u okviru Srbije proglasila je nezavisnost 2008. godine, što Beograd ne priznaje i smatra ga delom svoje teritorije. Taj stav podržava i Venecuela.

Srbija i Venecuela su jula 2023. godine potpisali sporazum o ukidanju viza, što je ocenjeno kao prvi u nizu koraka usmerenih ka jačanju saradnje. Sporazum su potpisali ministri spoljnih poslova dveju zemalja, Ivica Dačić i Ivan Hil Pinto.

Dačić je, nakon susreta u Beogradu, najavio otvaranje ambasade Srbije u Venecueli.

„Uspeli smo da u ovim teškim vremenima i za Venecuelu i za Srbiju, uprkos teškim pritiscima, sačuvamo naše prijateljstvo“, izjavio je Dačić.

S druge strane, Srbija je podržala sankcije koje je Evropska unija uvela Venecueli krajem 2017. godine i koje su više puta dopunjavane. Kako je objašnjeno iz Brisela, sankcije uključuju embargo na oružje i opremu za unutrašnju represiju i osmišljene su tako da ne nanose štetu građanima Venecuele.

Sankcijama je takođe zamrznuta imovina za 55 zvaničnika Venecuele, odgovornih za kršenje ljudskih prava, kao i za podrivanje demokratije i vladavine prava u Venecueli.

Srbija se uskladila i sa Deklaracijom EU iz januara 2021. u kojoj je navedeno da parlamentarni izbori iz decembra 2020. u Venecueli nisu bili u skladu sa međunarodnim standardima.

U tom dokumentu je takođe konstatovano da EU zbog nedostatka političkog pluralizma i načina na koji su sprovedeni ne može da prizna ove izbore kao kredibilne i transparentne.