EPA-EFE/MARKO DJOKOVICVučićevu važnost dokazuju posete, kako lidera istočnih zemalja poput predsednika Kine i Rusije, Si Đinpinga i Vladimira Putina, tako i visokih funkcionera zapadnih, nama kulturološko bližih država.
Da Kina i Rusija podržavaju autoritarnu vlast Srbiji, ne čudi više nikoga. Nije ovde u pitanju „sličan se sličnom raduje“, već je slučaj podrepaškog ponašanja šefa Srbije, autoritarnim liderima Rusije i Kine.
On bi želeo da bude kao oni, što takođe više nikoga ne čudi. Ali on jednostavno – nema herca, ni vojnu moć, te kupuje francuske Rafale ‘za svaki slučaj’.
S druge strane, diktarore Rusije i Kine ne zanimaju Vučićeve želje, niti, kako je sam Vučić rekao da se s Putinom nije čuo dve i po godine, su svesni njegovog postojanja, osim kada im je to postojanje potrebno.
A Vučić na vlasti služi istočnim liderima isključivo kako bi širio kancerogeni uticaj upravo Rusije na zemlje našeg regiona – da bi uz pomoć ruskih službi destabilizovao države/vlasti poput Bosne i Hercegovine i Crne Gore (pa i Severne Makedonije, promenom vlasti).
U Bosni i Hercegovini drugi podrepaš jeste svakako Milorad Dodik, dok su u Crnoj Gori, najveći od svih podrepaša Andrija Mandić i Milan Knežević.
I sve ovo ne čudi, i ne bi trebalo da zabrinjava dok sa druge strane imamo Zapad i zapadne vrednosti?
Pa…
Poslednje u nizu poseta srbijanskom vođi jesu posete kancelara Nemačke Olafa Šolca i predsednika Francuske Emanuela Makrona.
Dolazak Šolca i Makrona, koji su ‘prevaspitavali’ Vučića poslednjih nedelja, imali su, makar javno, opravdane razloge – kopanje litijuma na zapadu Srbije i kompanije Rio Tinto, kao i prodaja aviona Rafala.
To i nije nebitno, s obzirom na to da je veliki novac „u igri“. Ali to za sobom vuče posledice – Vučiću srpski svet i novac iz EU fondova, Zapadu rasparčavanje Srbije, makar njenog zapadnog dela, dok Kini ide istočni deo – Bor, Negodin, Zaječar (koji stidljivo spominju ekološke organizacije, pokreti…).
Jednostavno rečeno Vučić ima viši cilj – srpski svet, i sve žešće naoružavanje Srbije.
Vučić, hteli mi to ili ne, za razliku od opozicije, razume geopolitička dešavanja i ume da se igra sa njima – makar to bilo i podrepaški.
Vučić može biti mala Rusija na Balkanu ili koliko-toliko evropska država bliska Rusiji. Može biti Belorusija ili Hrvatska, može biti Mađarska…
S jedne strane, slaće svoje emisare u majčicu rusku, s druge, koketiraće sa Zapadom.
Opozicija u Srbiji nikad neće pobediti ovu vlast, odnosno jednog čoveka – Aleksandra Vučića – on ima viši cilj.
Oni u svemu tome nemaju šta da ponude Zapadu, a od Rusije se javno distanciraju, ali i to čine vrlo stidljivo.
U opozicionoj neuspešnoj borbi za ‘niže ciljeve’ poput vladavine prava, slobodnog sudstva, vraćanja institucija, što je biračima u Srbiji od svesti daleko, svesno kriju stavove o genocidu u Srebrenici, ratu u Ukrajini, genocidu u Gazi, ne dajući praktična rešenja za prevazilaženje problema.
Tu je i potpuno odsustvo znanja (gotovo nemanja) o spoljnoj politici, a i unutrašnjoj, dok srpski šef iz petnih žila ostvaruje predviđanje Bugajskog „tripartitne podele Balkana na Beograd, Zagreb i Tiranu“.
Velika Srbija, srpski svet, svi Srbi u jednoj državi, možda neće biti teritorijalno velika, ali će postojati. I to, ne uz podršku Rusije i Kine, već uz pomoć Zapada jer podržavaju Vučića i njegov režim.
Velika Srbija, bila ona i mala, može poslužiti kao garant stabilnosti u regionu – za Evropu, a kada zatreba, biće novi front – i Rusiji i Evropi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
