Analiza ruskog Insajdera: Čiji je Vučić i šta je pokazao susret sa Zelenskim u Atini?

S jedne strane, država i dalje značajno zavisi od ruskog gasa, dok sa druge traži zapadne investicije.

Štaviše, vlasti ne mogu sebi dozvoliti da zanemare raspoloženje javnosti.

Na fotografiji koju je Vučić podelio na svom Instagramu posle sastanka sa Zelenskim u Atini, vidljivo je da oba političara drže distancu tokom rukovanja.

Ova slika je u suprotnosti sa mnogim drugim fotografijama koje pune Vučićeve stranice na društvenim mrežama.

Kada je potrebno, srpski lider ume da pokaže interesovanje i toplinu, često prevazilazeći okvire protokola, kao što se vidi na slici sa šeficom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, snimljenoj u Atini.

U kontekstu ukrajinskog sukoba, Vučić radije javno iznosi osećaj nemenivnosti.

Glavna poruka je sledeća: ja sam stalno pod pritiskom velikih sila i činim sve što mogu da zaštitim srpske interese.

Tokom protekle godine, sve zemlje u regionu, u različitom stepenu, osudile su agresiju, što je dovelo do proterivanja ruskih diplomata iz mnogih država (Bugarska prednjači jer je proterala 70 zaposlenih u ambasadi u Sofiji).

Beograd se nije pridružio sankcijama, pozivajući se na sopstveno negativno iskustvo međunarodne izolacije 1990-ih, a na međunarodnoj sceni je bio uzdržan kada je reč o glasanju o antiruskim dokumentima.

Na primer, Beograd je podržao suspenziju članstva Rusije u Savetu za ljudska prava UN, ali nije podržao stvaranje posebnog registra koji bi dokumentovao štetu nanetu Ukrajini tokom vojnih akcija.

Kako je i sam Vučić izjavio u oktobru 2022. godine, nikada nije obećao da neće uvesti sankcije Rusiji: „Ako za Srbiju bude egzistencijalna pretnja, obratiću se građanima i reći da to moramo da uradimo“.

Zelenski je u Atini zahvalio Vučiću na humanitarnoj pomoći i podršci Ukrajincima koji su našli utočište u Srbiji. Ipak, u očima mnogih posmatrača, Vučićeva politika često deluje prokremljovska i antiukrajinska.

Ovakvu percepciju u velikoj meri oblikuju kako informacije koje se iznose u samoj Rusiji, gde kvazidržavni mediji Srbiju često prikazuju kao „saveznika”, tako i Vučićevo samopozicioniranje u javnom domenu.

On često šalje različite signale u spoljnopolitičkom smislu i ne beži od komplimenata prema ruskim vlastima, posebno u kontekstu gasnih poslova.

Istraživanja sprovedena u Srbiji pokazuju da je Putin tamo mnogo popularnijiod drugih lidera.

Vučić vešto žonglira sa simpatijama svog biračkog tela.

Vučić pokušava da uspostavi ravnotežu između Rusije i Zapada, sa ciljem da izvuče maksimalnu političku i ekonomsku korist iz njihovog rivalstva.

Upotrebom „proruskog akcenta“ Vučić kao da signalizira Zapadu da ima „alternativu“, iako u stvarnosti srpske vlasti nemaju nameru da se orijentišu na Moskvu niti da se odriču članstva u EU, što čini skoro dve trećine srpske trgovine i investicija, piše ovaj nezavisni ruski medij.

Srbija se ekonomski već dugi niz godina distancira od Rusije (Rusija čini oko šest odsto spoljnotrgovinske razmene Srbije). Pozicija Rusije kao investitora i kreditora je sve manja.

Da bi stabilizovala svoju finansijsku situaciju na kraju prethodne godine, Srbija je dobila 2,6 milijardi dolara od MMF-a i unosan kredit od milijardu dolara od UAE.

Ruski faktor i dvosmisleni politički signali služe interesima Beograda u ublažavanju pritiska EU i SAD. To se pre svega odnosi na pitanje Kosova, koje je proglasilo nezavisnost 2008.

Vučić bi najradije odložio formalno priznanje nezavisnosti Kosova, a diplomatsku podršku Srbiji u ovom pravcu pružaju samo Rusija i Kina, koje blokiraju članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.

Vučić povremeno unosi kosovsku stvar u kontekst Ukrajine.

Izražavajući podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine u susretu sa Zelenskim, on pomera fokus na činjenicu da mnogi pristalice Ukrajine ne poštuju srpski suverenitet. On se nada i da Kijev neće priznati Kosovo.

Srbija je jedna od retkih zemalja u kojoj su se nakon početka ruske invazije na Ukrajinu održavali mitinzi podrške Kremlju.

Tu se povremeno pojavljuju grafiti koji prikazuju Putina ili simbole ruske invazije. Studije otkrivaju da je Srbija pod Vučićevim vođstvom otvorila vrata za širenje prokremljskih osećanja u regionu.

Pojavile su se brojne organizacije sa sumnjivim finansiranjem, koje promovišu pozitivnu sliku Putina i njegove politike, dok iskrivljuju koncept demokratije i seju evroskepticizam.

Tokom ukrajinskog sukoba, imidž Srbije kao središta ruskog uticaja samo je jačao. Ranije ove godine, Vagner je pokušao da regrutuje dobrovoljce sa Balkana za operacije u Ukrajini.

Oni su objavili primamljivu ponudu u svom balkanskom medijskom projektu RT Balkan.

Izveštava se da su Vagnerove isplate iznosile 240.000 rubalja mesečno, pri čemu su posebno istaknuti pojedinci potencijalno primali nagrade do milion rubalja. Na Balkanu, gde je nezaposlenost velika, to su značajne sume novca.

Imidž Vagnera u regionu promovišu i drugi prokremljovski mediji, Telegram kanali na srpskom jeziku i radikali izvan srpskog parlamenta.

Jedna takva ličnost je Damjan Knežević, lider ekstremno desničarske organizacije „Narodna patrola“.

On je prošle godine posetio Vagner centar u Sankt Peterburgu i uhapšen je u Beogradu u februaru posle antivladinog mitinga na kome su istaknuti ruski simboli Z i V.

Srpske vlasti ne ometaju širenje prokremljovskog sadržaja i dezinformacija.

A ako se takva „smetnja“ i dogodi, to je samo pod pritiskom zapadnih partnera, kao što je bio slučaj sa kanalom na nemačkom jeziku RT.de.

Vučić, takođe, često postaje učesnik informacionog rata.

On se prepušta živopisnim diskusijama o ukrajinskom sukobu, mešajući činjenice i fikciju. Iako on sigurno ne dostiže krajnosti lokalnih tabloida koji su tvrdili da je Ukrajina napala Rusiju u februaru prošle godine, neke od njegovih prognoza deluju skandalozno.

Na primer, srpski lider je pre godinu dana tvrdio da će „svet pasti u pakao“ ako globalni lideri ne poslušaju Putinove predloge.

Ova izjava odražava priče ruskih propagandista o „nuklearnom pepelu“.

Iako Vučić verovatno nije svestan planova Kremlja, on uživa u tome da izgleda informisan i da drži publiku na ivici.

Ukrajinski sukob mu je u više navrata pružao mogućnosti da skrene pažnju u pravcu koji želi, preusmeravajući fokus srpskih birača na pitanja koja ih se direktno ne tiču.

Glavni advokat Kremlja

U kontekstu ukrajinskog sukoba, predsednik Republike Srpske u Bosni i Hercegovini Milorad Dodik može sebi priuštiti direktniji pristup. Ostaje pod američkim i britanskim sankcijama.

Dodik je jedini visokorangirani političar u regionu koji je priznao Krim ruskim i podržao rusku ofanzivu, nazivajući je „neizbežnom“.

S obzirom na podjelu koja traje od kraja rata u Bosni i periodično eskaliranje etničkih tenzija, Bosna je među zemljama na koje ukrajinski sukob može značajno uticati.

Tokom prošle godine, zapadne zemlje su poslale dodatne stručnjake za odbranu i borbu protiv dezinformacija u region, kao i nekoliko stotina vojnika da pojačaju mirovnu misiju EUFOR (koju Moskva povremeno preti da će blokirati u Savetu bezbednosti UN).

Dodika redovno primaju u Kremlju, iako mu formalni status nedostaje: nedostaje mu spoljnopolitički autoritet, ali već dugi niz godina pokušava da ga afirmiše, proglašavajući kurs ka punoj autonomiji.

Od 2014. Putin i Dodik su se sreli ne manje od 10 puta.

Posle svakog takvog sastanka, lider bosanskih Srba izjavljuje podršku Moskve, nagoveštavajući svoje separatističke inicijative.

Njegova majska poseta Rusiji izazvala je oštre kritike iz EU i SAD, s obzirom da je Bosna i Hercegovina kandidat za članstvo u EU i NATO.

Dodik je ponovo pokušao da iskoristi moskovsku platformu da unapredi svoju politiku dezintegracije i predstavi se kao ključni partner Moskve na Balkanu.

Česti Dodikovi kontakti sa Kremljom deluju kao šamar Zapadu, koji nije uspeo da postigne potpunu izolaciju Rusije usred ukrajinskog rata niti da obezbedi pun mir u Bosni i Hercegovini, uprkos godinama diplomatskih napora i potrošenim milijardama.

Međutim, u očima nekih posmatrača, on se čini da nije ništa drugo do „korisni idiot“, pijun kojeg je Putin koristio da demonstrira svojim protivnicima da još uvek ima otvora na drugim mestima i da može da stvara probleme Zapadu.

Usluge koje razmenjuju Kremlj i Dodik su uglavnom skandalozne prirode. Na primer, Rusija pomaže lideru bosanskih Srba u negiranju genocida u Srebrenici 1995. pripisujući masovna ubistva nad Bošnjacima radu zapadnih obaveštajnih agencija.

U tom kontekstu, izjave Moskve su u skladu sa Dodikovim interesima, a on, zauzvrat, raspiruje antiukrajinsku histeriju na Balkanu.

Nedavno je pokušao da poremeti posetu dvojice članova Predsedništva BiH Željka Komšića i Denisa Bećirovića Ukrajini, tvrdeći da njihovo nekoordinirano putovanje vodi raspadu zemlje,  stoji u analizi.