Vujović: Sadašnje tenzije mogle bi da se radikalizuju

Kako je istakao, ključni akteri koji kontrolišu protestne litije nisu u Crnoj Gori, već van nje, a njihov interes je prerastanje protesta u sukobe.

Posebno je primetno, ističe Vujović, kako se državni aparat Srbije stavio u funkciju podrške protestima SPC.

„Naravno, uz sve ovo moramo imati u vidu ogroman priliv gotovine o kojoj se ne vodi zvanična evidencija“, istakao je on.

Vujović je naveo da je problem vladajućeg DPS i državnih struktura to što imaju problem da otvoreno ukažu na one koji u najvećoj meri kontrolišu proteste, a to je, prema njegovom mišljenju, srpski predsednik Aleksandar Vučić.

„Označavanje srpskog predsednika trebalo bi da prate konkretne diplomatske reakcije. Ovako se stiče utisak da ih je strah da to učine, a strah podstiče njihove protivnike da budu agresivniji“, smatra Vujović.

Vujović smatra da su šanse za dogovor u kojem bi jedna strana bila neporažena, veoma male. Više je za očekivati intenziviranje sadašnjih tenzija, koje mogu da se radikalizuju.

Čak iako bi deo SPC u Crnoj Gori i bio spreman na kompromis, to neće biti odobreno od strane patrijarha Irineja i Svetog sinoda. Predsedniku Vučiću odgovara da u predizbornom periodu dođe do radikalizacije situacije u Crnoj Gori, ali i kasnije ako bude primoran da prizna Kosovo.

Kada je reč o protestima, Vujović je uveren da su ovi protesti prevashodno politički, iako ih veliki broj učesnika litija doživljava kao verske.

„Međutim, na ovim protestima ne učestvuju samo građani Crne Gore, već i značajan broj radnika iz Srbije koji su legalno i nelegalno angažovani, ali i oni koji ovim povodom dolaze iz susednih država. No, i pored toga, ovi protesti su veoma brojni i mobilizovali su ne manje od polovine građana koji žive u Crnoj Gori, a izjašnjavaju se kao Srbi. Ono što dodatno pogoduje brojnosti jeste nezadovoljstvo građana političkim elitama“.

SPC, razna srpska društva i razne NVO u Crnoj Gori, ukazuje Vujović, imaju snažnu podršku iz Srbije s osnovnim kratkoročnim ciljem da se poveća broj građana Crne Gore koji se izjašnjavaju kao Srbi u Crnoj Gori na popisu koji će se održati naredne godine.

„Stoga ne čudi pres konferencija predsednika Srbije koji je obećao podršku iz budžeta Srbije u iznosu koji će biti deset puta veći nego inače, a sve u cilju povećanja procenta Srba u ukupnoj populaciji Crne Gore. Čude tihe reakcije crnogorskih vlasti čak i kad Vučić otvara pitanje ustavnog uređenja Crne Gore i najavljuje nam posredno da će Srbi tražiti status koji imaju Albanci u Makedoniji ili Srbi u BiH.“

Da bi tako nešto uspelo, ukazuje Vujović, potrebna je kriza koja bi eskalirala u sukobe.

„Jer atipični status ovih nacionalnih grupacija u tim zemljama je proizvod građanskog rata u njima. Tako da u tom svetlu treba i gledati organizovanje iscrtavanja trobojki. Nije toliko problem u trobojci, već u onome što njeno iscrtavanje na ovaj način simbolizuje. Setite se prvih sukoba na Cetinju između liberala i narodnjaka početkom devedesetih. Povod je bilo isticanje srpske trobojke na Cetinjskom manastiru i zgradi Bogoslovije SPC na Cetinju. Neko očigledno pokušava da podstakne sukobe u Crnoj Gori. Nažalost, SPC je aktivan učesnik takvih dešavanja.“

Vujović smatra dalje da će sva ova dešavanja uticati na redefinisanje političke scene, posebno kada je reč o opoziciji.

Ponovo dominira podela na prosrpske i procrnogorske partije, ukazuje dalje navodeći da je jedino URA uspela da se drži van ovih dešavanja zauzimajući neutralnu građansku poziciju.

„Izbori će pokazati da li može da preživi takav koncept. Birači će izgleda imati jasniju ponudu na narednim izborima, bez obzira što će nacionalna pitanja potisnuti ekonomsko-socijalna“.

Kada je reč o tajmingu izbora, Vujović smatra da bi izbori na proleće najviše odgovarali prosrpskim partijama u Crnoj Gori, dok je svima ostalima potrebno vreme da protestne litije oslabe ili prestanu.