„Vuk – ratnik“: Ko je Ćin Gang, kineski ministar spoljnih poslova, koji se više od tri sedmice ne pojavljuje u javnosti?

Za očekivati je bilo, navodi se, da će Ćin, kao bivši ambasador u Vašingtonu, koji se smatra štićenikom kineskog lidera Si Đinpinga, igrati ključnu ulogu u nizu poseta američkih zvaničnika na visokom nivou tokom tog perioda.

Poslednji put kad se pojavio u javnosti bio je sastanak sa kolegom iz Sri Lanke u Pekingu 25. juna.

On se nije pridružio kineskim zvaničnicima na razgovorima sa ministarkom finansija SAD Dženet Jelen početkom jula niti sada tokom aktuelne posete izaslanika SAD za klimatske promene Džona Kelija.

Prošle nedelje Ćin je smenjen na mestu šefa delegacije Pekinga na samitu ASEAN -a u Indoneziji.

Portparol ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin rekao je tada da Ćin neće otići „zbog zdravstvenih razloga“, ali nije naveo detalje.

Nedelju dana kasnije, on se još ne pojavljuje, a čini se da je diskusija o njegovom odsustvu cenzurisana na Veibo kineskoj varijanti Tvitera.

Kada se u pretragu ukuca „gde je Ćin Gang“ na platformi „nema rezultata“.

Novinar i analitičar Fil Kaningem rekao je da je pet pasusa o Ćinu isečeno bez obrazloženja i obaveštenja iz dela teksta koji je napisao o odnosima SAD i Kine za „South China Morning Post“, hongkonški list naklonjen Pekingu, .

Qin Gang is missing. Not only is he missing from the news cycle in China, but he’s missing from my article! As run by the SCMP on July 15, five sentences about Qin were removed (without notice) from the article after it was accepted for publication. https://t.co/YAoWhLtiRa pic.twitter.com/gN6prwKJ93

— Phil Cunningham (@jinpeili) July 17, 2023

U paragrafima se ističe da je nesrećno vreme da bivši ambasador u Vašingtonu nestane sa političke scene i postavlja se pitanje da li je to zbog bolesti ili „političke nemilosti“.

„Kin Gang je nestao. Ne samo da ga nema u ciklusu vesti u Kini, već nedostaje i u mom članku!“, napisao je Kaningem na Tviteru.

Svi kontakti na visokom nivou između SAD i Kine prekinuti su skoro godinu dana, nakon što je predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi posetila Tajvan prošlog avgusta.

Početkom jula kineski zvaničnici su takođe otkazali planiranu posetu visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja, ne navodeći razlog za promenu planova.

Ko je Ćin Gang?

Odnosi SAD i Kine su „igra sa nultom sumom u kojoj ti umireš, a ja živim“.

To je bio rezime govora Ćin Ganga, ministra spoljnih poslova Kine, u njegovom prvom pojavljivanju u medijima od kada je preuzeo ulogu u decembru prošle godine.

Ćin (57) je postao istaknut kao jedan od agresivnih „vuk ratnik“ koji su uneli novi, antagonistički stil u kinesku diplomatiju poslednjih godina.

Navodno pošto ima podršku lično predsednika Si Đinpinga Ćin je bio viđen da u budućnosti preuzme dužnost od Vang Jia, kao najviši zvaničnik za spoljne poslove u Komunističkoj partiji Kine.

Povodom prošlogodišnjeg predloga Bajdenove administracije da se uspostave „zaštitne ograde“ kako bi izbegli sukobe i radili zajedno gde je to moguće, Ćin je reagovao navodeći da je takav pristup pokušaj da se Kina spreči da se brani, što je „jednostavno nemoguće“.

Ćin je žestoko branio Kinu od optužbi za špijunažu u vezi sa špijunskim balonom koji je lebdeo nebom iznad Montane u februaru, podseća Gardijan. Pokušao je da prikaže Kinu kao globalnog arbitra za mir, a istovremeno je ostao čvrsto posvećen podršci Rusiji u sukobu u Ukrajini.

Ćin je 21. februara predstavio kinesku globalnu bezbednosnu inicijativu, koje su, zajedno sa planom predsednika Si Đinpinga za rešavanje „ukrajinske krize“, objavljene iste nedelje a analitičari ih odbacili kao anodin.

Ćin je poslat na diplomatsku službu u Vašington u julu 2021, nekoliko meseci nakon što je Džo Bajden preuzeo dužnost predsednika.

Neki analitičari su očekivali da će Bajdenova administracija biti pomirljivija prema Kini nego što je to bio Donald Tramp.

Ali, podstaknut rastućim dvopartijskim konsenzusom protiv Kine, Bajden je sankcionisao kineske tehnološke kompanije a izglasana je i mera o kontroli izvoza kako bi se ograničio kineski pristup poluprovodnicima, u pokušaju da se uspori tehnološki i vojni napredak Pekinga.

Bajden je takođe više puta rekao da će SAD vojno odgovoriti na svaki pokušaj Kine da silom zauzme Tajvan.

Na pitanje o Otajvanu Ćin bi odgovorio čitajući sa crvene kopije kineskog ustava u kožnom povezu u kojoj piše da je Tajvan deo Kine.

Iako je u prošlosti davao mnoge radikalne izjave, generalno se smatra da je manje ratoboran od ličnosti poput Džao Liđijana, bivšeg portparola ministarstva spoljnih poslova koji je 2020. godine objavio na Tviteru lažnu sliku australijskog vojnika koji reže vrat avganistanskom detetu.

Ćin, kako se ističe, je Sijev pouzdani saveznik.

Kao direktor u Ministarstvu spoljnih poslova 2016. Ćin je pomogao Siju da se pripremi za samit G20 u Hangdžou.

Ćin je insistirao na tome da kineske diplomate nisu „vukovi ratnici“ već samo „plešu sa vukovima“ – to jest, gurnuti su na odbrambene pozicije zapadnim napadima. Kako je kazao početkom marta ove godine: „Ako se suoči sa šakalima i vukovima, Kina nema drugog izbora nego da se suoči sa njima“.

O privatnom životu Ćina se malo zna osim činjenice da je oženjen i ima jednog sina.

Rođen 1966. u Tjenđinu, primorskom gradu na severu Kine.

Karijerni diplomata, koji se pridružio diplomatskoj službi u Pekingu u svojim ranim dvadesetim godinama.

Za razliku od mnogih drugih pripadnika kineske elite, nije studirao u inostranstvu. Bio je postavljen u Veliku Britaniju tri puta između 1995. i 2011.

SAD, gde je službovao, je država za koju je rekao da mu nedostaje. Šalio se da mu se dopada da ga etiketiraju kao vuka ratnika.

Ćin je diplomirao međunarodnu politiku na kineskom Univerzitetu za međunarodne odnose.

je za člana Centralnog komiteta Komunističke partije Kine u oktobru prošle godine.