„U pitanju je propust ruskih bezbednosnih službi. Činjenica je da su ruske službe u protekle dve godine bile fokusirane na rat u Ukrajini“, kaže za Danas Vuk Vuksanović, viši istraživač u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku (BCBP) i saradnik LSE IDEAS, komentarišući teroristički napad u Moskvi.
Napad se desio u koncertnoj dvorani Krokus siti, gde je život, prema poslednjim informacijama, izgubilo 137 osoba.
Odgovornost za ovaj teroristički akt preuzela je Islamska država Korosana (ISIS-K).
Prema Vuksanovićevim rečima Rusija nije bila nelogična meta.
„ISIS-K deluje na tom području. Četiri glavna nerijatelja ove organizacije, pored Talibana, jesu Rusija, Kina, Iran i Pakistan“, objašnjava Vuksanović.
On dodaje da postoji mnogo nejasnoća vezanih za ovaj teroristički čin.
Kako podseća, Islamska država je ranije koristila mreže kao što su Tviter i Fejsbuk da bi vrbovala pripadnike.
Ranije, kaže Vuksanović, 2015/16. godine je to uglavnom radila za vrbovanje evropskih muslimanki kako bi one bile supruge džihadista u mestima kao što su Sirija, ali i samih pripadnika ID.
„Ovog puta se tvrdi da su počinioci regrutovani preko Telegram aplikacije. To je moguće jer je ta aplikacija novina i možda je teže presretati komunikaciju preko Telgrama. Ono što još razlikuje ovaj od prethodnih napada ID jeste taj što su napadači sada bili motivisani monetarnim razlozima, prema njihovom priznanju, a ne ideološkim razlozima“, primećuje Vuksanović.
On dodaje da su tokom prethodnih napada, počinioci ID znali da se žrtvuju, bilo tako što su koristili samoubilačke prsluke ili tako što bi se namerno sukobili sa bezbednosnim snagama, mada su ovog puta dozvolili da budu uhapšeni i ispitani od strane ruskih istražilaca.
Propust službi
Vuksanović ukazuje da službe bezbednosti ni u jednoj državi nisu nepogrešive.
„Činjenica jeste da je ruska bezbednosna politika u protekle dve godine bila fokusirana na nešto dugo. Uvek će biti ljudska priroda da ovo pripisuju bilo stranim državama, bilo ‘insajderskim’ napadima koje sama država organizuje protiv svoje populacije da bi opravdala nešto“, kaže naš sagovornik.
On podseća da su takve „teorije zavera“ postojale i tokom napada u Njujorku 11. septembra 2001, kao i sa sa napadom Hamasa na Izrael 7. oktobra prošle godine.
„Vidimo isto tako da su uvek postojale neke druge teme. Imali smo čak i čečenske napade 1999. u Dagestanu koje se se pripisuju (Vladimir, predsednik Rusije) Putinu da bi se poboljšala njegova popularnost. No, uvek se treba držati onoga što znamo a ne zalaziti u teorije zavere“, ističe Vuksanović.
Službe postanu paranoične i agresivne
Ruski zvaničnici su nedugo nakon napada u Korkusu optužili ukrajinske zvanični da su umešani u teroristički akt.
Prema Vuksanovićevom mišljenju, nakon ovog napada moguće je da će uslediti eskalacija rata u Ukrajini.
„Ovo je onaj trenutak u kom je i politički i psihološki momenat takav da vi želite da pokažete snagu na svim poljima na kojima ste aktivni“, kaže naš sagovornik.
Vuksanović kaže da je vrlo moguće da će uslediti pojačano partnerstvo Rusije sa Iranom, kao i sa režimom Bašara al Asada u Siriji, sada kada je reč o borbi protiv ID.
„Bez obzira da li postoji ukrajinska veza ili ne sa ovim napadom, činjenica je da će Rusi želeti da pokažu snagu prema svim svojim protivnicima i neprijateljima u ovom trenutku. Iskustvo nam govori da bezbednosne strukture jedne države nikad ne ustkunu, već postanu još paranoičnije i agresivnije kao rezultat ovakvih napada“, zaključuje Vuksanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.