WWF poziva na globalnu zabranu štetnih jednokratnih plastičnih proizvoda

Kako je u saopštenju istaknuto, ovaj apel stiže uoči pregovora o UN-ovom sporazumu o zagađenju plastikom koji će bit održan u Parizu od 29. maja do 2. juna.

WWF je naručio niz novih izveštaja koji su danas objavljeni, a koji identifikuju najštetnije plastične proizvode koji zagađuju životnu sredinu i predlažu globalne mere kontrole neophodne za eliminaciju, umanjenje ili sigurno upravljanje tim predmetima.

Organizacija zagovara da se ove mere uključe u tekst sporazuma koji će biti objavljen uoči sledeće runde pregovora u decembru 2023. godine.

Istraživanje nudi niz opcija koje mogu da doprinesu rešavanju najhitnijih izazova zagađenja plastikom u sklopu novog globalnog sporazuma, tako što plastične proizvode deli u dve grupe. Oni koji mogu značajno da se smanje ili eliminišu u kratkom roku su razred I, a oni koje trenutno ne mogu značajno da se smanje ili eliminišu, ali zahtevaju globalne mere kontrole kako bi se promovisalo recikliranje i odgovorno upravljanje i zbrinjavanje su razred II.

Analiza deli proizvode u široke kategorije na osnovu rizika zagađenja, a WWF veruje da će to pomoći svrsishodnoj regulaciji na globalnom nivou, umesto da se donose zakoni za pojedinačne plastične predmete – što može da bude kompleksno i da stvori moguće pravne praznine.

„Zaključani smo u sistemu u kome proizvodimo količinu plastike koja je mnogo veća nego što bilo koja zemlja na svetu može pravilno da iznese na svojim leđima. To dovodi do krize zagađenja, a svoja leđa tu podmeće upravo najugroženija grupa ljudi – prosečni građani, a ne bogataši“, kazala je izvršna direktorka WWF Adrije Nataša Kalauz.

Kako je navela, ukoliko se odmah ne reaguje, situacija će se samo pogoršati.

„Prema trenutnim saznanjima, do 2040. godine globalna proizvodnja plastike će biti udvostručena“, istakla je Kalauz.

Ukazano je i da se, iako je plastika jeftina i svestrana, s neograničenim mogućnostima za upotrebu u mnogim industrijama, skoro polovina sve plastike koristi za proizvodnju kratkotrajnih ili jednokratnih proizvoda koji se razgrađuju stotinama godina, a većina se upotrebljava u zemljama s visokim i srednjim primanjima.

Kako je navedeno, recikliranje nije dovoljno, jer se globalno reciklira manje od 10 odsto plastičnih proizvoda.

Svesni ovog ogromnog problema i WWF Adria, kao regionalni ogranak svetske organizacije za zaštitu prirode, započeo je s aktivnostima usmerenim na rešavanje problema plastike, uključujući aktivnosti izvlačenja zaostalog ribolovnog alata iz mora, koji još stotinama godina može da ima ribolovačku funkciju, a istovremeno je ogroman zagađivač.

„Ali ne radi se samo o plastikom zagađenom moru, pogledajte naše reke, plastične kese koje se vijore na granama drveća ili parkove u kojima skoro da se trava ne vidi od prazne plastične ambalaže….Nije reč samo o zagađenju, već i o kvalitetu našeg života i životne sredine, zato je važno da jedinstveno postupamo. Takođe, voleli bismo da vidimo i mnogo veću spremnost korporativnog sektora da se stvarno uhvati u koštac sa ovim problemom“, zaključila je Kalauz.

Iz WWF-a su naglasili da je eliminisanje visokorizične i nepotrebne jednokratne plastike prvi korak ka stvaranju pravednije i kružne (cirkularne) ekonomije, ali ugovor mora da osigura priznanje i uključivanje onih koji bi mogli da budu pogođeni takvim zabranama, poput radnika koji se bave otpadom.

Smatraju da su pregovori u Parizu jedinstvena prilika da se predlože globalne mere koje bi, napokon, mogle da udalje čovečanstvo od jednostranog načina razmišljanja – onog koji podstiče dvostruku krizu – krizu prirode i klime.