Za Evropljane prioritet zaustavljanje migracija

„Usredsredili smo se na rešavanje niza veoma kritičnih pitanja i zlodela, poput onih u Libiji,“ prokomentarisao je francuski predsednik Emanuel Makron.

Na samitu u Abidžanu, privrednoj prestonici zapadnoafričke države Obale slonovače, sa zvaničnom temom „ulaganje u mlade radi održive budućnosti“ objavljeno je stvaranje specijalne radne grupe za bavljenje migrantskom krizom, naročito u Libiji. To telo EU i AU će sarađivati sa zvaničnom vladom Libije u Tripoliju.

Peti samit predstavnika 28 članica EU i 55 zemalja Afrike je održan 29. i 30. novembra. To je forum na kome su na svake tri godine na jednom mestu okupljeni zvaničnici, tvorci politika, planeri i eksperti za saradnju sa dva kontinenta kako bi razmatrali napredak i osmislili napredak jednog od najvažnijih sporazuma o saradnji u svetu.

Prema novinskim izveštajima, nedavno obelodanjena trgovina robljem u Libiji, šokirala je i posramila političke vođe na oba kontinenta pa su se oni odlučili na akciju. Hitan cilj je „spasiti i zaštititi živote migranata i izbeglica duž puteva, naročito unutar Libije, ubrzati pomoć prilikom dobrovoljnog povratka u zemlje porekla i rešiti položaj onih kojima je potrebna međunarodna zaštita“. Takođe, treba uništiti kriminalne mreže za trgovinu ljudima.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antoinio Gutereš i predstavnici humanitarnih organizacija su, međutim, insistirali da je važno utvrditi korene krize da bi ona bila rešena. Po njima „pre svega, više treba biti učinjeno da Afrikanci budu zaustavljeni da napuštaju svoje domove“. Radi toga treba ulagati sredstva u ekonomski razvoj Afrike, a onda utvrditi i zakonske puteve migracije.

„Nećemo okončati tragediju na Mediteranu ukoliko ne stvorimo, značajne mogućnosti za legalnu migraciju“, kazao je generalni sekretar Gutereš. On je istakao i da „moramo osigurati da ljudi imaju pristojnu budućnost u vlastitoj zemlji“.

Savetnica pri međunarodnoj humanitarnoj organizaciji Oksfam Magali Lalibert smatra da treba ulagati u radna mesta. „Moramo investirati u obezbeđivanje njihovih osnovnih potreba“, kazala je Lalibert.

Afrika, drugi po prostranstvu kontinent (30,3 miliona kvadratnih kilometara) na Zemlji, sada broji preko milijardu stanovnika. Očekuje se da će ih biti 2,4 milijarde do 2050. Projekcije su da će 2100, u Africi živeti četiri od 10 stanovnika naše planete i, bar teorijski, oko polovina će biti mlađi od 15 godina.

Lideri EU i Afrike upozorili su da bi, bez razvoja brzim tempom, milioni mladih Afrikanaca mogli pokušati da emigriraju u Evropu u potrazi za boljim životom ili da se okrenu islamističkim militarističkim grupama kao alternativi. Afrika i Evropa nemaju svetlu budućnost bez „velikih investicija u ovdašnju mladost, njeno obrazovanje, njenu obuku“, kazao je na samitu predsedavajući Komisije AU Musa Faki Mahamat.

Već neko vreme se raspravlja o potrebi stvaranja novog partnerstva koje će uvažiti različite potrebe Evropljana i Afrikanaca. Glavni cilj Evropljana je otklanjanje pretnje koju stvara ilegalna migracija. Radi toga je potrebno osnaživanje privrednog i društvenog razvoja zemalja Afrike i saradnja na terenu. Afrikanci, pak, pozivaju da ih razvojna politika EU prepozna kao jednake i da se prema njima odnosi sa poštovanjem kao partnerima.

Antonio Tađani, predsednik Evropskog parlamenta, kazao je da „migracija – predstavlja problem za obe strane“. No, takođe, treba diskutovati o drugim problemima sa kojima se suočavaju obe strane – terorizmom, nezaposlenošću mladih i posledicama klimatske promene. I Evropljani I Afrikanci su pogođeni I moraju zajedno da rade na pronalaženju rešenja, smatra Tađani.

Rufin Tuadera, predsednik Centralnoafričke Republike, smatra da su potrebne investicije u obrazovanje, poljoprivrednu proizvodnju i snabdevanje vodom. Predsednik je takođe rekao da mladim ljudima mora biti pružena perspektiva budućnosti, jer nekontrolisana migracija predstavlja prirodan rezultat trenutne situacije. 

Obnova odnosa s Marokom

Jedan od vedrijih trenutaka na samitu bilo je saopštenje predsednika Južnoafričke Republike Džejkoba Zume o obnavljanju diplomatskih odnosa sa Marokom posle 13-togodišnjeg prekida. „Maroko je afrička država i mi moramo da imamo odnose sa njim“, rekao je predsednik Zuma dodajući da će Kraljevina poslati ambasadora u Pretoriju. U januaru se Maroko vratio u AU posle više od tri decenije odsustvovanja iz kontinentalne organizacije pošto je ova priznala nezavisnost sporne teritorije Zapadne Sahare.