Za i protiv isporuka teškog naoružanja Ukrajini: Zašto nemačka vlada teško donosi odluku o slanju oružja?

Sve su glasniji oni koji zahtevaju da se nemačko teško naoružanje direktno šalje Ukrajincima. Takvi glasovi pre svega se mogu čuti iz vladajuće koalicije, tačnije od političara stranaka Zelenih i Liberala (FDP), a već duže vreme to zahtevaju i demohrišćani (CDU/CSU). U Ukrajinu su za sada stigla tri nemačka oklopna vozila tipa Gepard, a u utorak (26.6.) je ministarka odbrane Kristine Lambreht (SPD) potvrdila da su Ukrajincima isporučeni višecevni raketni bacači tipa Mars II.

Takozvana „kružna razmena“ (Ringtausch) ne funkcioniše najbolje – to je postupak u okviru kojeg druge članice NATO (na primer Slovenija) Ukrajincima dostavljaju svoje naoružanje starijih generacija – sovjetske ili ruske proizvodnje, a Nemci ih zauzvrat snabdevaju modernijim naoružanjem „Made in Germany“. S obzirom na tu postoje problemi, čuju se zahtevi da se nemačko oružje šalje direktno. Koji su razlozi za i protiv toga?

Da li je Nemačka već isporučila teško naoružanje?

Nemačka je u dva navrata isporučila teško naoružanje Ukrajincima. No, broj komada samog oružja nije baš preterano visok. U junu je isporučeno sedam tenkovskih haubica 2000. Ministarka Lambreht je na samitu NATO u Madridu najavila da će Nemci, zajedno sa Holanđanima, isporučiti Ukrajincima još šest komada tog oružja, od čega bi tri bila iz Nemačke. Radi se o najmodernijem artiljerijskom oružju koje poseduje Bundesver i ono može da pogađa ciljeve na udaljenosti od 40 kilometara, zbog čega se te haubice koristi pre svega iza linije fronta.

Isto to važi i za višecevne raketne bacače Mars II. Najavljeno je slanje tri takva sistema Ukrajincima, koji su već dobili tri spomenuta Geparda. Nemci bi ukupno u Ukrajinu trebalo da pošalju 30 sistema za protivvazdušnu odbranu koji su proizvedeni u pogonima nemačke industrije. Osim preostalih, a ranije obećanih Geparda, Ukrajina još uvek čeka na jedanaest modernih sistema protivvazdušne odbrane tipa Iris-T, koje Ukrajinci žele da kupe kod nemačkih proizvođača oružja. Sudeći po pisanju lista „Velt“ ovog vikenda, isporuka tog oružja bi mogla da se otegne sve do kraja ove godine – zbog toga što još nisu prikupljene sve potrebne dozvole za izvoz oružja, kako je to u Bundestagu najavio kancelar Olaf Šolc.

Šta bi Nemci još trebalo direktno da isporuče Ukrajini?

U Nemačkoj se već duže vreme raspravlja o slanju većih, direktnih pošiljki oklopnih vozila, na primer borbenih tenkova. S obzirom na činjenicu da program „kružna razmena“ za sada slabo funkcioniše, odnosno da sve to dugo traje i još uvek nije uspešno okončano ni sa jednom zemljom koja u njemu učestvuje, više poslanika iz Bundestaga (iz redova Zelenih i FDP) zahtevaju direktno slanje teškog naoružanja vladi u Kijevu, piše DW.

Pritom se radi o isporuci materijala kojim raspolaže Bundesver, ali i o rezervama kojima raspolaže industrija. Konkretno se predlaže slanje oklopnih vozila tipa Marder koje proizvodi „Rajnmetal“.

Prema mišljenju predsednice Odbora za odbranu u Bundestagu Mari-Agnes Štrak-Cimerman (FDP), Bundesver raspolaže s dovoljnim brojem Mardera koje bi mogao da pošalje Ukrajincima, a da ih pritom nemačka industrija Bundesveru nadoknadi u roku od godinu dana. Razgovara se i o slanju drugih oklopnih vrsta vozila (Fuks ili Leopard) koje su Ukrajincima ponudili nemački proizvođači naoružanja. No, savezna vlada po tom pitanju još nije odlučila ništa. Za izvoz naoružanja potrebno je „zeleno svetlo“ Berlina.

Zašto nemačka vlada teško donosi odluku o slanju oružja?

Vlada u Berlinu prilikom donošenja odluke o slanju teškog naoružanja mora u načelu da „odmeri“ više različitih stvari. Pre svega se može čuti obrazloženje da Berlin deluje samo koordinirano s drugim partnerskim nacijama, ali ne u okviru NATO-struktura. To u prevodu znači da Nemci očigledno ne žele da se nemački tenkovi nađu u prvim redovima borbe protiv ruskih trupa, odnosno da ne žele da se takve slike pojave u javnosti.

U tom kontekstu su se u prošlosti mogla čuti i mišljenja kako bi slanjem oružja Nemačka i NATO postali strana koja je uključena u ratni sukob. Iako većina stručnjaka za bezbednost u tome ne vidi kršenje međunarodnog prava, strahuje se da bi rizik od direktnog konflikta s atomskom silom Rusijom mogao da poraste.

Osim toga, očito se ne želi da Rusija na bojnom polju dođe u posed modernih zapadnih sistema naoružanja. Ako se uzmu u obzir sva ta razmišljanja, može se reći da se isporuka tenkovskih haubica 2000 I, oklopnih vozila tipa Gepard, odnosno još uvek neisporučenih višecevni raketnih bacača, uklapa u taj „profil“, odnosno moguće motive za slanje ili neslanje oružja Ukrajini.

Obuka vojnika i održavanje sistema

Osim tih strateških razmišljanja, postoje i određeni logistički razlozi zbog kojih su Nemci više za program „kružne razmene“ umesto direktnog slanja oružja. U to spada i recimo obuka vojnika koji će koristiti neki sistem. Kao razlog se do sada moglo čuti da ukrajinski vojnici dobro poznaju sisteme sovjetske proizvodnje, te da mogu i znaju da ih koriste.

Ali, kako rat traje sve duže, i kako su problemi oko „kružne razmene“ sve očigledniji, tako taj argument sve više gubi na snazi, pogotovo kad se uzme u obzir činjenica da su Bundesver i nemačka industrija već obučavali ukrajinske vojnike za korišćenje Geparda. Kako rat bude trajao, teoretski bi sve više ukrajinskih vojnika moglo da prođe obuku za korišćenje i drugih vojnih zapadnih sistema.

A rezervni delovi?

Još jedna važna tema. U situaciji u kojoj neka vojska raspolaže različitim sistemima naoružanja iz različitih zemalja, to otežava i dodatno komplikuje održavanje, popravke i nabavku rezervnih delova. Na kraju krajeva, i mehaničari moraju da prođu obuku za neki sistem. Ukrajina je pritom velika zemlja i distance su ogromne. U praksi to znači da nabavka nekog kompleksnijeg sistema ima smisla samo ako se nabavi određeni broj ili količina tog oružja.

U redovima nemačke vlade očigledno postoji određena sumnja oko toga mogu li zaista stari borbeni tenkovi nemačke proizvodnje Ukrajincima da pomognu na ratištu i da im donesu potrebnu prednost. Pogotovo ako ne postoji sigurnost da se za te tenkove mogu nabaviti i odgovarajući rezervni delovi.