foto EPA-EFE/SANASirijski režim pod upravom Bašara al-Asada očigledno ponovo postaje prihvatljiv u arapskom svetu. Režim optužen za brojne zločine vraća se na političku pozornicu.
Posle više od decenije suspenzije, Sirija će biti ponovo primljena u Arapsku ligu. Ovo su nedavno u Kairu odlučili ministri spoljnih poslova zemalja članica.
Oni su se zalagali za povratak države, koja je, prema brojnim međunarodnim izvorima i izveštajima, više puta optužena za najteža kršenja ljudskih prava tokom građanskog rata koji je izbio 2011. godine.
Navodna upotreba hemijskih ratnih otrova
Sirijski režim je godinama optužen za upotrebu hemijskog oružja. Jedan od najpoznatijih bio je napad u avgustu 2013. na region Guta, severoistočno od Damaska. Tada je, prema različitim izveštajima, ubijeno između 280 i 1.800 ljudi. Međutim, odgovornost režima Bašara el Asada nije nedvosmisleno dokazana. Bela kuća je svojevremeno izjavila da je režim „gotovo sigurno” kriv za napade.
Novinska agencija Rojters je 2018. izvestila da su laboratorije koje rade za Organizaciju za zabranu hemijskog oružja (OPCV) uporedile uzorke koje je uzela misija UN nakon napada na Gutu sa hemikalijama koje je Damask trebalo da uništi 2014. godine. Prema informacijama Rojtersa, u uzorcima su pronađeni takozvani „markeri“ koji povezuju supstance korišćene u napadu sa arsenalom hemijskog oružja sirijske vlade.
Većina međunarodnih eksperata optužuje Asadov režim za druge slučajeve upotrebe hemijskog oružja, dok sirijski režim i njegov saveznik Rusija to redovno poriču.
U februaru 2023, UN su se pozvale na istragu OPCV koja je otkrila da postoje „valjani razlozi“ da se veruje da je sirijska vlada odgovorna za napad hemijskim oružjem na Dumu 2018. u kojem su ubijena 43 civila.
Nakon napada otrovnim gasom 2013. godine, režim se pridružio Konvenciji o hemijskom oružju. Zabranjuje razvoj, proizvodnju, posedovanje, prenos i upotrebu hemijskog oružja. Ali u jesen 2020. godine, njujorška „Inicijativa za pravdu otvorenog društva“ i „Sirijski arhiv“ osnovan 2014. podneli su izveštaj o svom opsežnom istraživanju svetskoj organizaciji. U njemu se navodi da je režim i nakon pristupanja Konvenciji nastavio da raspolaže opremom i hemikalijama za proizvodnju hemijskog oružja.
„Naše istraživanje pokazuje da Sirija i dalje ima snažan program hemijskog oružja“, rekao je Stiv Kostas, glavni pravni službenik Inicijative za pravdu.
Hemijsko oružje i burad-bombe
Asadov režim je takođe optužen za upotrebu hemijskog oružja i burad-bombi.
Nezavisna „Sirijska mreža za ljudska prava“ (koja takođe izveštava o zločinima Asadovih protivnika, a citira je, između ostalih, Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice) navodi da je režim izveo ukupno 217 napada hemijskim oružjem od decembra 2012. do novembra 2022. godine.
Još pet napada pripisano je džihadističkoj grupi Islamska država (IS), koja se bori protiv Asada.
Prema podacima „Sirijske mreže” (SNHR), u tim napadima je poginulo najmanje 1.500 ljudi, uključujući 205 dece i 260 žena, dok je 12.000 ljudi ranjeno.
Navodi se i da je Asadov režim navodno masovno koristio tzv „burad bombi“, što sirijske vlasti uporno negiraju.
Prema izveštaju SNHR-a iz aprila 2021., režim je bacio skoro 82.000 takvih bombi u prvih devet godina rata. Zbog svog širokog, ali nepreciznog destruktivnog dejstva, smatraju se posebno okrutnim i njihova upotreba se generalno osuđuje širom sveta.
Prema SNHR-u, više od 11.000 civila u Siriji, uključujući više od 1.800 dece, ubijeno je u takvim bombaškim napadima. Ova vrsta oružja odgovara režimu jer je jednostavna i relativno jeftina za proizvodnju.
Proizvoljna pritvaranja i „nestanci“
Međunarodni i arapski aktivisti za ljudska prava godinama optužuju Asadov režim za nestanak velikog broja ljudi. Organizacija za ljudska prava „Amnesti internešenel” u godišnjem izveštaju za 2022. navodi da je tokom rata nestalo „desetine hiljada ljudi”.
SNHR je u svom izveštaju iz avgusta 2022. naveo brojku od 111.000 nestalih osoba. Za većinu proizvoljnih hapšenja i nestanaka okrivljuju sirijski režim.
„Posle decenije sukoba, desetine hiljada civila u Siriji su i dalje proizvoljno pritvoreni ili nestali“, navodi se u izveštaju Istražne komisije UN iz marta 2021. Hiljade više, dodaje se, bile su žrtve torture, seksualnog nasilja ili su umrle u zatvorima.
Brojne optužbe za mučenje
Izveštaj SNHR-a iz januara 2022. beleži više od 14.600 smrtnih slučajeva izazvanih torturom. Postoje i žrtve koje su ubili militantni protivnici Asada, kao što je IS, ali većina su žrtve Asadovog režima, navodi SNHR.
Najčešći metodi mučenja uključuju silovanje i druge oblike seksualnog nasilja, nehumano ili ponižavajuće postupanje i samicu.
Suđenje odgovornima za sirijski sistem mučenja, pokrenuto tužbom nemačkog državnog tužioca u Koblencu 2020. godine, pružilo je uvid u sistem torture režima.
U januaru 2022. godine, Viši regionalni sud u Koblencu osudio je optuženog Anvara Raslana na doživotnu kaznu zatvora. Sud ga je proglasio krivim, između ostalog, za mučenje, 27 ubistava, nanošenje opasnih telesnih povreda i seksualno nasilje. U optužnici se pominju i „rasprostranjeni i sistematski napadi na civilno stanovništvo“.
Sistematska trgovina drogom
Poslednjih godina Asadov režim sve više optužuju za proizvodnju i trgovinu drogom, i to ne samo od drugih arapskih država u regionu.
Režim je, prema ovim optužbama, uveliko ušao u proizvodnju kaptagona, leka na bazi fenetilina, koji ima izražen stimulativni efekat. Mogući neželjeni efekti uključuju oštećenje mozga, psihozu i srčani udar.
Prema izveštaju Centra za operativnu analizu i istraživanje (COAR) iz 2021. godine, Sirija je „svetski epicentar proizvodnje kaptagona“.
Dok je trgovina kaptagonima u početku bila jedan od izvora finansiranja džihadističkih grupa koje se bore protiv Asada, sada su režim i njegovi najvažniji regionalni saveznici postali glavni profiteri sirijske trgovine drogom.
„Uz pomoć specijalnih mašina i desetina laboratorija, režim je transformisao ratom razorenu Siriju u jednu od vodećih svetskih farmaceutskih kompanija“, navodi se u studiji Karnegi fondacije.
„Ima luke povezane sa mediteranskim brodskim koridorima, kao i kopnene rute za krijumčarenje u Jordan, Liban i Irak, sve pod zaštitom režimskog bezbednosnog aparata“, navodi američka fondacija, tvrdeći da je 2020. izvoz kaptagona iz Sirije stigao na tržište u vrednosti od najmanje 3,15 milijardi evra, prenose Vijesti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
