Za nama je drugi najtopliji mart na svetu u istoriji merenja temperature

Prosečne temperaturne anomalije su u Evropi generalno veće nego što su na nivou čitave planete. Tako je bilo i tokom meseca za nama.

Prosečna temperatura bila je za 0,86 stepeni Celzijusa viša u poređenju sa referentnim periodom (1991-2020), ali se mart ove godine nije plasirao među deset najtoplijih u Evropi, počev od 1940. Bilo je za 1,3 stepena hladnije nego tokom najtoplijeg marta do sada, marta 2014. godine.

Globalno gledano, jedini topliji mart od marta 2023. bio je mart 2016. godine, i to za svega 0,11 stepeni Celzijusa. Slične temperaturne proseke kao mesec za nama imali su i mart 2017, mart 2019. i mart 2020, piše portal Klima101.

Kako se navodi u saopštenju, u južnoj i centralnoj Evropi beležile su se temperature iznad proseka, dok je u severnoj bilo obrnuto. U velikom delu severne Afrike, jugozapadne Rusije i Azije bilo je znatno toplije nego inače, te su izmerene mnoge rekordno visoke temperature.

Slična situacija bila je i na severoistorku Severne Amerike, Argentini i komšijskim zemljama, Australiji i na obalama Antarktika.

Sa druge strane, hladnije od uobičajenog vremena primećeno je na zapadu i u centralnim predelima Severne Amerike.

Ali porast temperature širom sveta nije jedina osmotrena posledica klimatskih promena u proteklom periodu. Satelitski snimci pokazuju da je obim morskog leda na Antarktiku bio drugi najniži u martu otkako se vodi evidencija, pao je za 28% ispod proseka. To je usledilo nakon rekordno niskog obima tokom februara.

Arktik je takođe u nezavidnom stanju. Morskog leda na tom području bilo je za četiri odsto manje u odnosu na prosek za mart. Pa je mesec za nama četvrti mart među onim sa najnižim obimom morskog leda na Arktiku.

Među različitim bazama podataka postoji usaglašenost da je doba nakon 2015. toplije od bilo kog prethodnog, kao i da je srednja globalna temperatura od kasnih sedamdesetih godina prošlog veka rasla za 0,2 stepena u toku jedne decenije.

Planeta je u proteklih godinu dana, zaključno sa prošlim mesecom, bila toplija za 1,2 stepena nego što je to bio slučaj u predindustrijskom razdoblju. To znači da bi cilj Pariskog sporazuma da se globalno zagrevanje zauzda znatno ispod dva stepena mogao da nam izmakne iz ruku.

Eksperti sugerišu da bi porast srednje globalne temperature mogao da premaši 1,5 stepen između 2030. i sredine veka. Klimatske promene uzimaju maha i to je već vidljivo na svim geografskim širinama. Zarad održivije sutrašnjice neophodno je hitno smanjenje korišćenja fosilnih goriva i zaokret ka obnovljivim izvorima.