Za obnovu Zagreba trebaće bar 15 godina

Neki od retkih su upozorenja pešacima na tablama pojedinih zgrada da se fasade mogu urušiti. Međutim, u zemljotresu je oštećeno 25.000 zgrada, a 6.000 potpuno uništeno, što je itekako vidljivo iznutra, iza fasada. Zbog toga je iz centra grada raseljeno 10.000 ljudi, priča za Danas Ivica Rovis, direktor Zavoda za prostorno uređenje Grada Zagreba. Ti ljudi preselili su se u svoje druge stanove ili su se sklonili kod rodbine i prijatelja, što su samo privremena rešenja. Oko pet stotina Zagrepčana nije imalo gde da ode, pa su smešteni u hotele ili u 66 državnih i gradskih stanova, uz finansijsku podršku države.

Rekonstrukcija oštećenih i uništenih zgrada potrajaće „po optimističkom scenariju”, kaže Rovis, petnaest godina.

Jedan od razloga za to je i što mnoge zgrade u središtu glavnog grada Hrvatske štiti Ministarstvo kulture, kao objekte od istorijskog značaja.

Zemljotres je bio jačine 5,5 stepeni Rihterove skale, a posle tog glavnog udara čiji je epicentar bio pod planinom Medvednicom, kod mesta Markuševec koje je potpuno devastirano, usledilo je još oko 200 naknadnih potresa.

Pre nekoliko godina, stručnjaci su utvrdili da je Sljeme, vrh Medvednice, narastao za neka dva, tri centimetra.

Na pitanje da li se to moglo tumačiti kao najava katastrofe, Rovis, kao i stručnjaci, ne mogu dati pouzdan odgovor.

Međutim, smatra se gotovo sigurnim da će Zagreb pogoditi još razorniji zemljotres od 6,5 stepeni Rihterove skale i da je to samo pitanje vremena.

Poslednji veliki zemljotres u Zagrebu pre ovogodišnjeg dogodio se 1880. godine i bio je 6,3 stepena po Rihteru. Posle njega, centar grada bio je potpuno obnovljen.

Jedina žrtva zemljotresa u martu bila je jedna petnaestogodišnja devojčica.

Poginula su, međutim, tokom radova na zgradama posle potresa i dvojica radnika.