Za oko hiljadu migranata sa poljsko-beloruske granice obezbeđen privremeni smeštaj

Poljska je potvrdila da je počeo da se prazni ogroman kamp na beloruskoj strani granice.

Hiljade muškaraca, žena i dece nedeljama su pristizali na zapadne granice Belorusije koja je optužena da dovodi migrante, pretežno s Bliskog istoka, da bi destabilizovala EU. Dugogodišnji beloruski autoritarni lider Aleksandar Lukašenko više puta je negirao da je namamio migrante na granicu da bi se osvetio za sankcije EU.

Migranti žive u kampovima u lošim uslovima, s obzirom na to da su temperature niske i da ima veoma malo hrane i vode. Kod granice Belorusije su ih blokirali pripadnici poljske granične straže s jedne strane i pripadnici beloruske straže s druge.

Međutim, nakon više od nedelju dana Belorusija je saopštila da je za njih obezbedila privremeni smeštaj u centru za transport i logistiku u blizini graničnog prelaza Kužnjica gde se poslednjih dana okupilo na hiljade migranata u nadi da će preko Poljske ući u EU.

Beloruska državna novinska agencija Belta je objavila fotografije migranata koji leže na podu u objektu gde ima dušeka, ćebadi i paketa s hranom. Mnogi među njima su iz Iraka, a novinska agencija je saopštila da veliki broj i dalje želi da uđe u EU, preneo je Bi-Bi-Si.

„Nećemo se vratiti u Irak. Tamo je veoma loše. Zarad budućnosti naše dece, želimo da odemo u Nemačku“, rekla je jedna žena.

Zamenik poljskog ministra unutrašnjih poslova Maciej Vasik je rekao da je Lukašenko prvi put poslao autobuse po migrante na granici. „Kamp kod Kužnjice se polako prazni“, rekao je za poljsku TV Republika.

Na video-snimku agencije poljske pogranične straže se vidi kako migranti u sredu napuštaju kamp.

Juronjuz je preneo da je Belta izvestila da je stotinu migranata premešteno u zgradu koja liči na magacin i koja se greje na oko 500 metara od granice nedaleko od Bruzgija, čime su dobili priliku da se nakon više dana napolju i u šatorima sklone unutra. Jedan od njih Miran Ali, Kurd iz Iraka, napravio je video-snimak u skloništu i rekao da su im beloruske vlasti saopštile da neće biti prisiljeni da se vrate kući.

„Ovo je sreća za kurdski narod, pošto im je rečeno da neće silom biti vraćeni u Kurdistan i da mogu da čekaju ovde dok ih Nemačka ili jedan od gradova Nemačke ne prihvati. Ovi ljudi izražavaju radost i optimizam u ovom hladnom i ružnom kampu“, rekao je Ali dok je snimao u „magacinu“, preneo je Juronjuz. Migranti su sedeli na ćebadima, a većina je i dalje bila u jaknama.

Belta je saopštila da je oko hiljadu migranata pristalo u utorak da se skloni u zgradu i „sačeka da se situacija reši“, ali su, kako se navodi, neki od njih rekli da neće da se vrate u svoje zemlje.

Migrantima je ponuđena hrana, voda, medicinska pomoć, dušeci i jastuci, saopštila je agencija. Deo migranata je ipak izabrao da ostane u kampu u blizini granice. Poljsko ministarstvo odbrane je objavilo video-snimak na kojem se kod granice vide ljudi i šatori i dim od vatre koju su zapalili da se zagreju.

U međuvremenu, iračka aviokompanija je potvrdila da šalje avion po svoje državljane u Belorusiji. EU je takođe zahtevala od zemalja Bliskog istoka da obustavi letove za Belorusiju i nekoliko njih je pristalo.

Poljske bezbednosne snage su uhapsile tokom noći oko stotinu migranata koji su pokušali da iz Belorusije pređu granicu, izvestio je AFP, pozivajući se na jučerašnje saopštenje poljskog ministarstva odbrane.

„Grupu od oko sto migranata su uhapsili pripadnici poljskih bezbednosnih snaga“, saopštilo je Ministarstvo, optužujući beloruske snage da su „prisiljivali migrante da gađaju kamenicama poljske vojnike da bi im odvukli pažnju“.

Migranti su, kako se dodaje, pokušali da pređu granicu kod sela Dubice cerkievne. Na video-snimku Ministarstva se vidi kako su poljski vojnici opkolili veliku grupu migranata tokom noći u šumi u blizini žičane ograde. Ministarstvo tvrdi da iza toga stoje beloruske specijalne snage Specnac.

Belorusija je objavila video-snimak Državnog komiteta za granice za koji tvrdi da prikazuje kako pripadnici litvanske pogranične straže potiskuju migrante sa litvansko-beloruske granice u utorak uveče. Litvanija to negira, te je objavila sopstveni video-snimak incidenta. Ona je optužila beloruske zvaničnike da su potiskivali grupu od 13 migranata ka litvanskoj strani i da su ih sprečili da se vrate u Belorusiju nakon što ih je zaustavila litvanska straža.

Odlazeća nemačka kancelarka Angela Merkel pokušava da smiri situaciju na granici, te je s Lukašenkom razgovarala dva puta ove nedelje, naglašavajući potrebu da se dopusti da UN obezbede pomoć za migrante zaglavljene na granici. Ona je takođe rekla da migrantima treba pružiti šansu da se vrate kući uz pomoć UNHCR i Međunarodne organizacije za miraciju.

Stiv Alter, portparol nemačkog ministarstva unutrašnjih poslova, negirao je da Berlin planira da migrante dovede u Nemačku. „Put do Belorusije je za većinu ljudi koji žele u Nemačku ćorsokak. Nema planova da se odobri prihvat tih ljudi“, rekao je.

Portparol nemačke vlade Štefan Zajbert je rekao da humanitarna pomoć UN počinje da stiže do migranata i da je važno da se humanitarnim agencijama obezbedi stalni pristup, čak i ako to podrazumeva razgovore s Lukašenkom, čiji legitimitet Zapad dovodi u pitanje nakon što se za rezultate predsedničkih izbora održanih 2020. veruje da su lažirani.

„Ima smisla razgovarati i sa onima koji imaju priliku da promene ovu situaciju u Minsku, čak i kada je reč o vladaru čiji legitimitet Nemačka kao i sve druge zemlje članice EU ne priznaje“, rekao je i dodao da Merkelova sarađuje sa drugim partnerima EU i da ostaje posvećena stavu evropskog bloka o pooštravanju sankcija Minsku.

U međuvremenu, poljski predsednik Andrzej Duda je rekao da „nema vojne pretnje“ na granici od pretežno civilne policije i pogranične straže koji su tamo raspoređeni da bi sprečili ilegalne ulaske u zemlju. Poljska vojska je tamo prisutna prvenstveno kao podrška, rekao je tokom posete Crnoj Gori.

Duda je naglasio da Poljska neće prihvatiti bilo kakve odluke donete na međunarodnom nivou bez učestvovanja Varšave u vezi sa situacijom na granici, aludirajući na razgovore Merkelove i Lukašenka, piše Juronjuz.

I Estonija podiže ogradu

Estonija koja je takođe pogođena kretanjima migranata, ali u manjoj meri, saopštila je da će podići privremenu ogradu od žilet-žice od 40 kilometara na svojoj istočnoj granici sa Rusijom kao „privremeno rešenje za bezbednost“.

Zemlja sa 1,3 miliona stanovnika deli sa Rusijom granicu od 294 kilometra, a sa Letonijom 340 kilometara. S Belorusijom se ne graniči. Ministarka spoljnih poslova Estonije Eva-Marija Limets je rekla da je „važno da EU ostane jedinstvena i da delovanjem vrši uticaj na Belorusiju“. Ona je dodala da nove sankcije treba da se uvedu što je moguće pre.