„Za okončanje rata ima jednostavnijih rešenja od diplomatije“: Američki general koji je predvideo sve faze sukoba u Ukrajini

Možda čak žele status kvo, s tim da Krim ostane pod potpunom ruskom kontrolom. Takvi političari ne razumeju vojnu strategiju i ne mogu da čitaju mapu, navodi Hodžis.

„U osnovi ovog problema je činjenica da naši lideri još nisu utvrdili da li istinski žele pobedu Ukrajine. Da jesu, nema sumnje da bi ovog leta trebalo podržati ukrajinske snage u njihovom nastojanju da povrate Krim, što bi dovelo do potpunog kolapsa ruske kampanje“.

Nikakav politički sofizam, ističe, neće promeniti činjenicu da je Krim odlučujući teren u ovom ratu.

„Možete ubiti stotine Rusa na periferiji Bahmuta i imati mali strateški efekat. Ali ako uklonite stotine iz Sevastopolja, baze ruske mornarice na Krimu, promenićete tok istorije i efektivno okončati rat.

Poslednjih meseci gurao sam plan u tri tačke da uradim upravo to. Prvo – izolovanje Krima – može se odmah postići uspešnom ukrajinskom ofanzivom koja počinje ovog leta. Kijevske snage mogu lako da razbiju kopneni most koji je okupirala Rusija.

Drugi zadatak je da se Krim učini neodrživim za ruske snage. To se može uraditi preciznim projektilima dugog dometa koje obezbeđuje Zapad, a koje mogu da gađaju sevastopoljsku mornaričku bazu i desetak drugih baza na mestima kao što su Saki, i logističko čvorište u Džankoju, i glavni ruski štab u Heničesku.

Konačni, treći zadatak bi bio da se oslobodi sam Krim, okupira poluostrvo i završi uništenje Kerčkog mosta koji ga povezuje sa Rusijom“, navodi Hodžis.

Ukrajinci imaju volju, ljudstvo i vojnu kompetenciju da sve to urade. Zapadni političari samo treba da se slože da je to najbrži način da se okonča rat i da se Ukrajini da oružje koje joj je potrebno.

Nema potrebe da se putuje po svetu u potrazi za „diplomatskim rešenjem“ kada je ovo mnogo jednostavnije rešenje spremno za preuzimanje, naglašava američki general.

„Za nekoliko meseci, a ne godina, donelo bi mir. Ruska mornarica izgubila bi svoje najveće središte, a Putin i njegovi zli pomoćnici u Kremlju bili bi poniženi do te mere da bi njihova administracija pala u duboku opasnost. Nije li ovo bolji put za međunarodni poredak zasnovan na pravilima?“

Sam ruski narod gubi volju da brani Krim. Nekada se govorilo da su čak i ruski lideri koje smo voleli – oni, poput Alekseja Navaljnog, koji su se suprotstavljali Putinovoj opresivnoj vladavini – verovali da Krim zaslužuje da bude pripojen.

Navaljni je, podseća Hodžis, dugo odbijao da javno podrži hitan povratak Krima Ukrajini.

„Ipak, neuspeh Putinove invazije u punom obimu promenio je stvari. U februaru je ruski disident objavio plan od 15 tačaka u kojem je izneo svoju viziju posleratne Rusije. U njemu se navodi da granice Ukrajine treba da budu one priznate i definisane 1991. godine – što uključuje i Krim.

Isti pomak se može uočiti u širem društvu. Putinova aneksija Krima bila je izuzetno popularna kada je bila laka i beskrvna. Manje kada su ruski životi u pitanju. Sećate se prizora turista koji beže sa poluostrva čim su udarile prve rakete? Nisu pokazivali nikakvu privrženost toj navodno svetoj zemlji“.

Rusija nije ono što je nekada bila, zaključuje Hodžis, jer je izgubila poverenje i vojno poštovanje. Njihova poslednja nada jeste da očajnički čeka da se politički vetrovi promene na Zapadu. Hoćemo li to otvoriti? Ili ćemo konačno poslati poruku svetu da će Evropa biti odbranjena?