Do proleća 2015, u inostranom avionu koji bi sletao na aerodrom „Imam Homeini“ u iranskom glavnom gradu Teheranu, našao bi se tek po koji putnik iz Kine.
Iran se, zbog svog nuklearnog programa, nalazio pod međunarodnim sankcijama pa uprkos bogatoj istoriji, klimi sa četiri godišnja doba, velikom tržištu i mogućnostima za ulaganja, ta država nije bila privlačna investitorima. U julu 2015. Iran i pet stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SAD, NR Kina, Rusija, Velika Britanija i Francuska, kao i Nemačka) zaključili su Zajednički sveobuhvatni akcioni plan (JCPOA) kojim se ograničavaju nuklearne aktivnosti Irana u zamenu za ukidanje svih zabrana vezanih za nuklearnu energiju nametnutih Islamskoj Republici. „Svako će vam potvrditi da ekonomska situacija u Iranu pre zaključenja JCPOA (na iranskom BARĐAM) i sada nije ista. Ilustracije radi, kada smo počeli pregovore, naš izvoz nafte bio je ograničen na milion barela, bio je to program Nafta za hranu. Iran sada izvozi više od 2,6 miliona barela dnevno, uključujući i zemni gas“, kazao je u razgovoru sa novinarima iz Srbije koji su posetili Teheran, Mohamad Hodadi, direktor državne Iranske novinske agencije (IRNA) i poverenik predsednika Irana Hasana Rohanija.
Prema kriterijumima Svetske banke Iran je druga najveća privreda u regionu Bliskog Istoka i Severne Afrike (posle Saudijske Arabije). Sa nominalnim bruto domaćim proizvodom za 2017, koji je Međunarodni monetarni fond procenio na 438,3 milijarde dolara, Iran se našao na 27. mestu svetske rang liste, dok je BDP meren paritetom kupovne moći procenjen na 1,6 milijardi dolara. Na prostoru od oko 1,64 miliona kvadratnih kilometara živi oko 81 milion stanovnika a najrazvijenije privredne grane su sektori nafte i gasa, mada značajno mesto zauzimaju i poljoprivreda i usluge. Prema rezervama zemnog gasa, od oko 34 biliona kubnih metara (oko 17,8 odsto svetskih rezervi), Iran je na drugom mestu u svetu, i zauzima četvrtu poziciju kad je reč o rezervama nafte procenjenim na oko 150 milijardi barela. Prema podacima Svetske banke, iranska privreda je u 2016, po stupanju na snagu JCPOA, zabeležila nagli rast BDP-a od 6,4 odsto. Stopa nezaposlenosti je, međutim, u drugom kvartalu 2016. bila i dalje visoka, iznosila je 12,7 odsto, odnosno više od 3,3 miliona nezaposlenih. „Ekonomska pitanja su sada najvažnija za vladu Irana. Imali smo veoma dug period sankcija (SAD su ih uvele odmah posle Islamske revolucije 1979. godine) koje su nam donele velike probleme. U prethodne četiri godine, za vreme mandata predsednika Rohanija, vlada je preduzela niz dobrih koraka. No, mislim da nam je potrebno još vremena za stabilizovanje prilika“, smatra direktor iranskog Instituta za kulturu i štampu M.T. Roghaniha.
Centar za istraživanje iranske savetodavne skupštine (Madžlis) procenjuje da će ukupan bruto domaći proizvod u ovoj godini zabeležiti rast od od 3,9 odsto, zahvaljujući pre svega znacima oporavka zabeleženim u građevinarstvu. Prošlogodišnji rast, prema podacima Centralne banke Irana, iznosio je 12,5 procenata, a prema Statističkom zavodu Irana – 8,3 odsto. Iranska privreda izašla je iz recesije u fiskalnoj 2014-2015. godini kada je ostvaren rast od tri odsto, posle dve godine recesije kada je zabeležen pad od 5,8 odsto. Sudeći prema najnovijim statističkim podacima SCI iranski BDP u prvom kvartalu tekuće godine iznosio je 1,836.427 triliona riala (oko 55 milijardi dolara prema zvaničnom kursu od 33,000 riala za dolar), što ukazuje na rast od 6,5 procenata.
Ohrabruje i činjenica da je inflacija pod kontrolom – sa više od 50 odsto, koliko je iznosila u trenutku kada je predsednik Rohani preuzeo vlast, svedena je na nivo niži od 10 odsto. I nezaposlenost je sa oko 13 odsto pala na deset procenata, mada je rešavanje problema nezaposlenosti velikog broja, uglavnom mladih, ljudi (trebalo bi zaposliti više od milion ljudi godišnje) i dalje jedan od prioritetnih zadataka iranske vlade. Za oporavak iranske privrede, pa time i snižavanje stope nezaposlenosti, veoma su važne strane direktne investicije (SDI), potrebno je više od 150 milijardi dolara stranih investicija u različitim industrijama. „Na žalost, administracija predsednika SAD Donalda Trampa sprečava priliv SDI uvođenjem novih sankcija Iranu. To nam stvara dodatne probleme. Da bismo prevazišli takve prepreke, vlada predsednika Rohanija nastoji da uspostavi što bolju ekonomsku saradnju sa evropskim državama. Iran ima dobre odnose sa Francuskom i Nemačkom“, poručio je Roghaniha podsećajući da Iran ima i dobre odnose sa zemljama na istoku, naročito sa Južnom Korejom i Kinom.
Hoće li rial ustupiti mesto tomanu
Strance koji se prvi put nađu u Iranu mogle bi da zbune cene robe koje prodavci iskazuju u nepostojećoj valuti tomanu (jedan toman odgovara iznosu od 10 riala). To praktično znači da će, uprkos tome što je cena vekne hleba označena u rialima, na primer 20.000 riala, prodavac reći da hleb košta 2.000 tomana. Zvanična valuta Irana je rial, koji se štampa u apoenima od 1.000, 2.000, 5.000, 10.000, 50.000 i 100.000 apoena, ali je Centralna banka Irana, odštampala i dva putna čeka, u iznosu od 500.000 1.000.000 riala. Zanimljivo je, međutim, da su u gornjem desnom uglu tih čekova odštampane brojke 50 i 100, pa se procenjuje da je to prvi korak ka uvođenju nove valute. Naime, jedan zvaničnik CBI je još 2008. izjavio da planirano ukidanje četiri nule sa riala i njegovo preimenovanje u toman. U decembra 2016. iranska vlada je objavila da će takva promena sigurno uslediti.
(Sledeće nedelje: Talas investicija zapljusnuo Iran)
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
