„Za potpisivanje mirovnog sporazuma, pre svega, potreban je miran proces“

*Predsednik Azerbejdžana u svom nastupu na konferenciji “Novi pogled na Južni Kavkaz“: razvoj i saradnja u post konfliktnom periodu” naglasio je, da je Jermeniji predloženo da potpiše mirovni sporazum, ali odgovora sa jermenske strane za sada nije bilo. U tom kontekstu i u celini da li se u bliskoj budućnosti očekuju sastanci sa azerbejdžanskom stranom?

Takav susret se ne planira. Osim toga, armenofobijski stav i ponašanje rukovodstva Azerbajdžana, blago rečeno, ne daju osnovu za očekivanje konstruktivnosti od strane Vlade Azerbejdžana tražeći izlaz iz situacije, koja je proistekla kao rezultat agresije protiv Arcaha. Tipičan dokaz toga što sam rekla su izjave predsednika Azerdejbžana 12. aprila na otvaranju u Bakuu „parka“, posvećenog ratu u Arcahu, i sama činjenica organizacije izložbe sa scenama, koje sadrže elemente pljačke i vredjanja sećanja na poginule vojnike._

*Sve to, kao i manipulacija Azerbejdžana u vezi problema sa ratnim zarobljenicima dokazuju, koliko je azerbejdžansko rukovodstvo daleko od deklarisanih izjava o situaciji posle rata, regionalnom miru i primirju?

Predsednik Azerbejdžana nastavlja da nastupa sa kontradiktornim međusobno isključivim izjavama. Sa jedne strane, oni ubeđuju svoju publiku u to, da je sukob konačno rešen, sa druge – na manifestaciji, koja je organizovana za međunarodnu publiku, govore o potpisivanju  mirovnog sporazuma i nekim nerešenim pitanjima sukoba u Nagornom Karabahu.

*Na istoj toj konferenciji predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev ponovo je iskrivio istorijske činjenice, da bi doveo u zabludu međunarodnu zajednicu i svoju publiku. On je izjavio, da je Zangezur – istorijska zemlja Azerbejdžana i izrazio je svoje tvrdnje u vezi Jerevana i Sevana. Kako biste vi komentarisali izjave Alijeva?

Smešno, kada lider zemlje, čiji naziv na teritoriji Južnog Kavkaza ima samo stogodišnju istoriju, kako u političkom, tako i geografskom pogledu, polaže teritorijalne pretenzije Jermeniji i jermenskom narodu koji živi u svojoj istorijskoj domovini. Mi razumemo, da je u Azerbejdžanu bio i traje tokom proteklih sto godina proces formiranja identiteta, smatramo neobhodnim da ponovo naglasimo, da istorija – nije jača strana Azerbejdžana. Slične provokativne izjave potkopavaju napore za uspostavljanje stabilnosti u regionu, što predstavlja pretnju za sve zemlje regiona.

*Kanada je donela odluku u vezi bespilotnih letelica Bajraktar. Kako je izjavila kancelarija “Aj data” Kanade, Kanada je zamolila Jermeniju da joj da bilo koju informaciju, koja će moći da dokaže korišćenje kanadskih tehnologija u bespilotnim letelicama Barjaktar, ali vlasti Jermenije nisu dale nikakvu informaciju, samim tim nisu pružile pomoć vlastima Kanade u toku istrage. Kako biste vi prokomentarisali ovu izjavu?

Svim našim partnerima u saradnji sa Ministarstvom odbrane pružana je sveobuhvatna informacija o vrstama naoružanja, koje je koristila tursko-azerbejdžanska alijansa protiv Arcaha i naroda Arcaha. Ta informacija, uključujući, razne izveštaje, pružana je u prvim danima rata. U izveštajima se govorilo o umešnosti Turske u vojne aktivnosti o premeštanju terorista, primeni zabranjenog oružja od strane Azerbajdžana i o mnogom drugom.

Radi vizuelnog prikaza naglasiću samo jednu situaciju. Naše ambasade u zemljama, koje proizvode komponente za bespilotne letelice Barjaktar, uključujući ambasadu Republike Jermenije u Kanadi, još u dane rata dobili su uputstva da se obrate zemljama svog boravka, da bi zaustavili isporuke komponenata bespilotnih letelica Barjaktar u Tursku. Kao rezultat preduzetih koraka kanadska kompanija Bombardier, ignorišući svoje poslovne obaveze, odlučila je da prekine prodaju motora, koje je proizvodila njena ćerka firma iz Austrije Rotax, italijanskom isporučiocu u Tursku.

Uveravam vas da je isti posao urađen i u pravcu „Veskam“ – potrebne informacije bile su dostavljene ambasadama Republike Jermenije po prijemu. Gore navedeni posao bio je izveden u kanadskom pravcu, iako kanadska strana zvanično nije tražila sličnu informaciju. Dodaću, da nije reč o informacijama i izjavama, objavljenim u štampi, već o činjeničnim dokazima, koji su predviđeni isključivo za službenu upotrebu. Druge detalje po tom pitanju vam ne mogu dati.

*Ministar inostranih poslova Azerbejdžana je izjavio da je pitanje povratka ratnih zarobljenika rešeno i zatvoreno, da je u skladu sa svojim obavezama Azerbejdžan predao sve ratne zarobljenike Jermeniji. Ipak tim povodom zvaničnog odgovora od naše strane nije bilo. Koja je vaša strategija po tom pitanju?

MIP je više puta predstavilo svoj stav to tom pitanju na različitim nivoima. Želim da dodam da izjava šefa MIP Azerbejdžana nije ništa drugo do otvoreno nepoštovanje izjave date 9. novembra 2020. o obavezama. Sličan destruktivni stav i ponašanje vlasti Azerbejdžana takođe ugrožava potpunu realizaciju trilateralne izjave od 9. novembra 2020. godine.

Mi smo u više navrata naglašavali, da u skladu sa međunarodnim humanitarnim pravom, uključujući Ženevske konvencije i trilateralnu izjavu o prestanku vatre od 2020 godine, vojna i civilna lica, koja se nađu u zarobljeništvu u toku i posle oružane agresije Azerbejdžana protiv Republike Arcah 27. septembra treba da budu vraćeni u domovinu bez bilo kakvih preduslova na osnovu principa “sve na sve“.

Po tom pitanju mi očekujemo efikasnu podršku međunarodne zajednice, u prvom redu zemalja-predsedavajućih Minskom grupom OEBS i međunarodnih specjalizovanih struktura za obezbeđenje brzog i sigurnog povratka svih ratnih zarobljenika i civilnih lica, koje azerbejdžanska strana ne pušta.

13. aprila je objavljena izjava predsedavajućih Minske grupe OEBS u kojoj je detaljno naglašeno ovo pitanje. Kao što znate, mnogi naši međunarodni partneri izrazili su svoj stav – ratni zarobljenici moraju biti bez odlaganja vraćeni u domovinu.