Za prava žena, izbori za Evropski parlament u junu mogli bi biti prekretnica. Ali na gore.

S obzirom da stranke krajnje desnice ostvaruju značajne dobitke među biračima širom Evropske unije, desničarske i krajnje desničarske partijske grupacije u parlamentu će verovatno imati koristi.

Konkretno, grupa krajnje desnice Identitet i demokratija (ID) i desničarska grupa Evropskih konzervativaca i reformista (ECR) treba da imaju više mesta nego ikada ranije.

Na lokalnom i nacionalnom nivou, stranke povezane sa ovim grupama nastojale su da umanje ili eliminišu ključna prava kao što su pristup abortusu i ciljani zakon o nediskriminaciji i rodnoj ravnopravnosti.

„Prethodnih godina mnoga od ovih prava su oduzeta ili značajno ugrožena“ u nekim zemljama EU, rekla je Žeromin Andolfato, iz Evropskog ženskog lobija.

Krajnje desničarski populisti su poslednjih godina ciljali na „probuđenu ideologiju“ i ono što mnogi smatraju osnovnim pravima. Poljska desničarska partija Pravo i pravda zabranila je abortus u većini slučajeva 2020. a novi premijer Donald Tusk radi na poništavanju takve mere.

U međuvremenu, vlada Vitora Orbana u Mađarskoj je obavezala trudnice da slušaju otkucaje srca svog fetusa pre nego što pristupe proceduri.

U Italiji, desničarska koaliciona vlada našla se na udaru kritika jer nije zaštitila žene smanjivanjem finansiranja programa za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja.

Španska krajnje desničarska partija Vox, koja je prisutna u nekoliko koalicionih vlada na lokalnom i regionalnom nivou u nekim slučajevima je dodatno potisnula svako pominjanje rodno zasnovanog nasilja ili LGBTQ prava.

„Desnica i ekstremna desnica bi mogli pokušati da repliciraju na nivou EU restriktivne mere za koje se zalažu na nacionalnom nivou“, dodala je Andolfato.

Gabriel Abels, profesorica komparativne politike i evropskih integracija na Univerzitetu u Tibingenu, rekla je da bi dostignuća EU mogla biti ugrožena pod konzervativno nastrojenim Evropskim parlamentom koji bi postepeno nagrizao prava žena umjesto da ih direktno napada.

„Ako dođe do zamaha ka desnici na evropskim izborima, to će uticati na to koliko će sledeći Evropski parlament podržavati prava žena“, rekla je ona, dodajući da bi rezovi u finansiranju inicijativa za rodnu ravnopravnost i razvodnjeni zakoni mogli imaju poguban efekat.

„Implementacija novih zakona je jednako važna“, istakla je Abels.

Potencijalni preokret u Parlamentu dolazi nakon zakonodavnog mandata u kojem je Evropska unija postigla značajan napredak u pogledu rodne ravnopravnosti.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen stvorila je namenski portfelj Komisije kako bi uložila napore ka ravnopravnosti polova i plata u EU.

U međuvremenu, zakonodavci su usvojili zakone koji promovišu transparentnost plata i jednakost na tržištu rada, a trenutno su na putu da usvoje direktivu o borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, koja bi trebalo da bude prvi pravni instrument za pružanje zaštite širom EU žrtvama rodno zasnovano nasilje.

Marin-Kolin Leroj, belgijska državna sekretarka za rodnu ravnopravnost, rekla je da je nastojanje da se usvoje zakoni uoči izbora u junu vođeno „osećajem hitnosti“ s obzirom na potencijalni ishod junskih izbora.

„Želimo da stignemo što dalje možemo jer ne znamo šta će se desiti posle izbora“, rekla je ona, napominjući da je potpuna posvećenost „inkluziji… i jednakosti“ protivotrov rastućoj konzervativnoj retorici.

Zastupljenost žena u evropskoj politici je poboljšana, ali je i dalje ograničena. Godine 2023. samo jedna trećina nacionalnih poslanika bile su žene — u odnosu na 22 procenta u 1999. Evropski parlament prolazi neznatno bolje: 40 procenata poslanika su žene.

„Teško je biti žena u politici“, kaže Andolfato. Ona je istakla da se smatra da je nasilje velika prepreka za žene da pristupe moći ili ostanu na vlasti.

Iako ne postoje sveobuhvatni podaci o ovoj temi, istraživanje 145 poslanica iz 45 evropskih zemalja 2018. pokazalo da je više od 85 odsto intervjuisanih žena doživelo psihičko nasilje, a skoro polovina je dobila pretnje silovanjem ili fizičkim premlaćivanjem.

Otprilike jedna od četiri poslanice koje su bile žrtve seksualnog uznemiravanja prijavila je incident policiji.

Drugo istraživanje u kojem je učestvovalo više od 2.000 lokalnih izabranih zvaničnika koje je prošle godine sproveo Komitet evropskih opština i regiona pokazalo je da je jedna trećina ispitanica doživela neki oblik nasilja dok su bili na funkciji — ali velika većina to nikada nije prijavila.