Foto: EPA-EFE/Mikhail Metzel Samit Rusija-Afrika počeo je u Sankt Peterburgu. Kako bi poželeo dobrodošlicu delegatima, Vladimir Putin je napisao esej na sajtu Kremlja u kojem je naveo da je Rusija uvek bila tu da podrži afrički narod „u njihovoj borbi za oslobođenje od kolonijalnog ugnjetavanja“, ukazuje Ivana Stradner, savetnica u Fondaciji za odbranu demokratije i naučna saradnica Instituta „American enterprise“ u analizi za britanski Telegraf.
Čineći to, smatra Stradner, Putin se vratio na uobičajeni refren u kojem je Britanija demonizovana kao kolonizator.
Ipak, za razliku od Britanije, Rusija danas ostaje kolonijalna sila. Njeni strateški ciljevi u Africi uključuju izbacivanje zapadnog uticaja, sticanje vitalnih luka i pristup prirodnim resursima, i korišćenje regiona za izbegavanje sankcija koje je uveo Zapad.
Koristeći vojno prisustvo Rusije u Africi preko Vagnera, Kremlj je pokušao da obezbedi ove ključne ciljeve sprovođenjem informativnih operacija koje podstiču antizapadna i antikolonijalna osećanja.
U aprilu je rusko ministarstvo spoljnih poslova objavilo tekst o „britanskoj istorijskoj i međunarodnoj pravnoj odgovornosti za kolonijalne i postkolonijalne zločine“.
Moskva je optužila Veliku Britaniju za „istorijsku amneziju“ i pozvala međunarodne organizacije na istragu britanskih „kolonijalnih zločina“. Ruske propagandne kuće koriste svaku priliku da pojačaju poruke vezane za kolonijalizam i pozivaju na raspad Komonvelta.
U Africi, Rusija godinama koristi platforme društvenih medija, influensere i propagandne kuće kao što su RT i Sputnjik da oblikuje narative. Prošle nedelje, njegovo ministarstvo spoljnih poslova objavilo je da je Sputnjik Afrika konačno dostupan na pametnim telefonima kao aplikacija za „sve one koji su umorni od jednostranog i pristrasnog izveštavanja o Africi u centru Zapada“.
Da ne bude greška: ovo je informacioni rat, a samit Rusije i Afrike je samo još jedna prilika za Putina da se upusti u neprijateljstva drugim sredstvima.
Ako se London nada da će ublažiti informativne operacije Kremlja, mora početi tako što će Moskvi dati ukus sopstvenog leka. Može da se suprotstavi narativu Kremlja tako što će demonstrirati pad političkog statusa Rusije i naglasiti da će, kako se sankcije budu gomilale, Moskvi biti sve teže da posluje sa respektabilnim zemljama širom sveta.
London, takođe, može da iskoristi ulogu Rusije u trenutnoj krizi sa hranom. Afrika u velikoj meri zavisi od žitarica iz Ukrajine i Rusije. Zapad bi trebalo da podseti afričke lidere da je Rusija ta koja je na kraju odgovorna za nestašice kroz svoju invaziju na Ukrajinu i da je naoružala pretnju glađu na afričkom kontinentu radi sopstvene koristi.
Ove lidere takođe treba podsetiti da Rusija ima lošu evidenciju u zauzimanju za svoje saveznike u trenucima kada im je najpotrebnija.
Konačno, vreme je da razmotrimo prljavu istoriju ruskog kolonijalizma. Još od sredine 19. veka, ruski pokušaji afričke kolonizacije počeli su naporima monaha Porfirija Uspenskog da pretvori Koptsku Etiopiju u rusku pravoslavnu koloniju.
Godine 1889. ruski avanturista Nikolaj Ivanovič Ačinov, zajedno sa malom grupom kozaka, čak je zakačio rusku zastavu u današnjem Džibutiju i preimenovao je u „Nova Moskva“.
Taj potez je ohrabrio uticajne ličnosti poput ministra mornarice Ivana Šestakova i guvernera Nikolaja Baranova da predlože rusko-afričke kompanije za eksploataciju resursa u regionu.
Sa mnogim afričkim delegacijama koje su sada u Rusiji, Kremlj mora biti primoran da brani svoj kolonijalni rekord.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
