Za Sirijce razorene građanskim ratom, posledice zemljotresa su „kriza u krizi“

Zemljotres jačine 7,8 stepeni Rihterove skale pogodio je u ranim satima, usmrtivši više od 5.000 ljudi u dve zemlje, a na hiljade je povređeno. Bio je to najjači zemljotres zabeležen u Turskoj u poslednje 84 godine.

U Siriji je najviše žrtava bilo na severozapadu zemlje, pretežno u gradovima Alepu, Hami, Latakiji i Tartusu, navodi državna novinska agencija SANA.

Ovaj region se već borio da obnovi vitalnu infrastrukturu teško oštećenu stalnim vazdušnim bombardovanjem tokom građanskog rata u zemlji, za koji Ujedinjene nacije procenjuju da je od 2011. odneo 300.000 života.

To je „kriza u krizi“, rekao je El-Mostafa Benlamlih, rezident UN-a i humanitarni koordinator u Siriji, za CNN Kristinu Makfarlejn u ponedeljak.

„Infrastruktura je osakaćena situacijom, ratom i tako dalje“, rekao je on. „Ti gradovi su gradovi duhova… Mnogi ljudi su veoma uplašeni. Ne žele da se vrate svojim kućama. Ako ih u ovim slučajevima možemo nazvati kućama. Ponekad su ruševine.”

Khalil Ashavi, fotoreporter sa sedištem u gradu Jindirisu u severozapadnoj sirijskoj provinciji Allepo, rekao je za CNN da nije bio svedok tako „katastrofalnih” scena kao što su one od ponedeljka za deset godina koje je proveo izveštavajući o ratu.

„Za sve godine koliko sam izveštavao o ratu, nikada nisam video ništa slično“, rekao je on. „To je katastrofa. Hitna pomoć i vatrogasci pokušavaju da pomognu, ali nažalost ima previše toga za njih. Ne mogu sve da podnesu.“

Njegovi roditelji, koji žive u turskom gradu Antakiji, su nestali, rekao je on. I taj grad je pretrpeo značajnu štetu.

Polovina od 4,6 miliona stanovnika severozapadne Sirije je proterana iz svojih domova zbog sukoba, a 1,7 miliona sada živi u šatorima i izbegličkim kampovima u regionu, prema agenciji Ujedinjenih nacija za decu UNICEF.

Nekoliko delova severozapadne Sirije, uključujući Idlib, još uvek kontrolišu antivladini pobunjenici.

Tokom ranih faza rata, Alep i Idlib su bili geografski i ekonomski vitalni za sirijskog predsednika Bašara Al Asada kao čvorišta trgovine. Ali od 2012. nadalje, Idlib, koji ima granicu sa Turskom i koji trenutno drže pobunjenici koje podržava Turska, postao je meta rutinskog vazdušnog bombardovanja iz vojnog saveza Sirije sa Rusijom.

Sirijska vojska je 2019. pokrenula novu ofanzivu na pokrajinu, uz vazdušnu podršku ruske vojske, proteravši oko milion ljudi iz svojih domova. Prema podacima Human Rights Vatch-a, procenjeno je da je tokom 11-mesečne vojne operacije ubijeno više od hiljadu civila. Prekid vatre je najavljen u martu 2020, ali je bombardovanje od tada nastavljeno.

Mnoge porodice koje su postale žrtve tih kampanja bombardovanja suočile su se u ponedeljak sa dodatnom bedom.

„Jedan od mojih kolega, sa kojim sam radio više od pet godina, poginuo je pre oko dve godine u ruskim vazdušnim napadima. Danas sam saznao da su cela njegova porodica, njegova žena i deca, svi preminuli danas kada se njihova zgrada srušila“, rekao je dr Mostafa Edo, državni direktor američke nevladine organizacije MedGlobal, koji živi u Idlibu.

On je za CNN rekao da su bolnice u gradu pretrpane i loše opremljene, da nemaju zalihe poput ortopedskih ploča za lečenje preloma. Bolnice takođe trpe zbog nestanka struje. Pošto su se ranije oslanjali na struju iz Turske, sada pribegavaju agregatima za koje goriva nedostaje.

„Preživeli (spavaju) na ulicama na ledenoj hladnoći“, rekao je on.

Mnogi strahuju da će posledice zemljotresa najteže pogoditi one koji žive u oblastima pod kontrolom pobunjenika, pošto je režim tradicionalno koristio izolaciju da osakati lokalnu infrastrukturu.

Dobrovoljačka spasilačka grupa Sirijska civilna odbrana, poznatija kao Beli šlemovi, proglasila je područje zemljotresa zonom katastrofe u ponedeljak i pozvala međunarodnu zajednicu da pomogne u naporima spasavanja i pomoći i izvrši pritisak na sirijski režim i Rusiju „da osiguraju nema bombardovanja pogođenih područja“.

Tanja Evans, državna direktorka Međunarodnog komiteta spasavanja za Siriju, opisala je zemljotres u izjavi kao „još jedan razorni udarac za toliko ranjivih grupa koje se već bore nakon godina sukoba“.

Ona je upozorila da su hiljade ljudi izložene jer temperature padaju ispod nule. „Mnogi na severozapadu Sirije su raseljeni i do 20 puta“, rekla je ona, „i sa zdravstvenim ustanovama koje su bile napregnute iznad kapaciteta, čak i pre ove tragedije mnogi nisu imali pristup zdravstvenoj zaštiti koja im je kritično potrebna.