Za slobodni Kurdistan

A po duhu sam član jednog veoma starog naroda – jevrejskog naroda – koji je osnovao jednu od najmlađih država na svetu. Danas se još jedan stari narod – Kurdi – priprema da ponovi to iskustvo.

Kurdi su kao i Jevreji prošli kroz bezbroj iskušenja, izdržali bezbroj slučajeva obrta sudbine, trpeli dominaciju iznova i iznova. U svemu tome su se dobro držali, pružajući otpor snagama koje su nastojale da ih unište. A danas su sve bliže prekretnici – proglašenju nezavisnosti u vidu slobodne zemlje koja svojim građanima obezbeđuje slobodu, bezbednost i dostojanstvo.

Kurdska nacija se gradila vekovima bolom i prkosom. Snažila se ratom protiv islamističkog terorizma u kojem su Kurdi bili u civilizovanom svetu najčvršći i ponekad usamljeni lider. Ne znam pešmergu koji dok je vodio našu zajedničku borbu nije na umu imao ostvarenje tog drevnog sna o nezavisnosti. Mosul će biti oslobođen; Islamska država će biti poražena, a kada nastupi čas za referendum koji je Masud Barzani, predsednik Kurdske regionalne vlade u Iraku, opisao kao neotuđivo pravo Kurda, volju svakog građanina će deliti svi.

Neki najbliži saveznici Kurda brinu da bi priznavanje kurdske države moglo da poremeti regionalnu ravnotežu i ugrozi mir. Verujem da važi suprotno – Kurdi će biti stub stabilnosti u regionu koji je sve podložniji fanatizmu i teroru. Kurdi su protivno svim zakonima verovatnoće, što će im večno služiti na čast, branili standarde, odnosno poštovanje granica, zakona i ljudskih prava, koji podupiru stabilnost, a koje su kršili tirani od Sadama Huseina do Bašara al Asada. U regionu gde drugi stvaraju izbeglice Kurdi obezbeđuju sigurno utočište.

Zapravo, Kurdi grade jedan od malobrojnih primera živopisne demokratije koja podržava toleranciju, kulturnu koegzistenciju i vladavinu prava. U kojem to drugom delu muslimanskog Bliskog istoka postoji tako snažna vera u geopolitički poredak koji naginje ka miru, a ne ratu; favorizuje pomirenje u odnosu na drevne mržnje i bira poštovanje prema drugima, a ne rat civilizacija?

Kurdska država neće biti krhka ili slaba zbog svoje male površine. Istorija nudi mnogo primera malih nacija koje su čvrste i snažne jer je njihov narod jedinstven uprkos moćnim susedima. NJenim građanima mač je uvek bio blizu oranice kada je došlo vreme da se brani nacija. I, od suštinskog značaja, oni su nacija građana koje ujedinjuje njihova zajednička istorija i duh, a ne etnička pripadnost, osećaj superiornosti ili sumnjičav osobenjački identitet.

Kurdi su narod volontera koji zna zašto se bori, narod koji, od najskromnijeg do najvećeg, od običnog pešmerge do najviših komandanata, ne okleva da uzme oružje da bi oslabio ili ukinuo despotizam, i to ne samo u svoje ime. Oni su vojnici slobode koji su štitili hrišćane od proterivanja s poslednjeg mesta na svetu gde se još govori jezikom Hrista, istovremeno braneći princip ravnopravnosti polova, čak i u borbi, princip koji je zaštitni znak velikih civilizacija.

Verujem da će rođenje kurdske nacije-države biti snaga za mir, a ne za nered na Bliskom istoku – napredak koji će pomoći da se proteraju zli dusi ekstremizma, tiranije i dezintegracije. Kao jedna od najstarijih nacija na svetu, doduše koju sada degradiraju oni koji se prave da njome rukovode, Kurdi će biti „blistavi grad na brdu“, sjajna zvezda vodilja za rasturene pripadnike kurdskog naroda i izvor nade za sve na svetu koji su raseljeni i kojima je oteta imovina.

Kurdi nikada ne treba da se boje da proglase svoj kredo, koji je i univerzalan i, ako reči imaju bilo kakvo značenje, izvorno internacionalistički. Ovo otelotvoruju sami glasovi Kurdistana. Stvar koja mi je prošla kroz glavu tokom svojih čestih putovanja u Kurdistan jeste da su Kurdi multijezičan narod. Pored kurdistanskog oni govore jezike koje su usvojili u egzilu. Poput francuskog naroda koji su vekovima obogaćivali imigranti i ugnjetavani narodi, Kurdi su raznoliki po poreklu i kosmopolite po opštim stavovima. Pružanje utočišta progonjenim Jezidima i hrišćanima je još jedan dokaz za to.
Populisti na Zapadu to negiraju, ali „internacionalizam“ je divna ideja. On je već dva veka nadahnjujući duh tolikih bitaka za slobodu i podstakao je toliko hrabrosti, otpora, požrtvovanja i plemenitosti. Uprkos zamkama u koje ponekad upada, on neguje najbolje od onoga što „Zapad“ zastupa.

Jedan kvalitet Kurdistana jeste čuvanje plamena internacionalizma koji gori u neprosvećenom regionu. Razmislite na trenutak o borbi Kurda protiv ID-a, koju oni ne vode samo zbog sebe i svoje bezbednosti, već i u ime ostatka sveta. Kurdi delaju kao internacionalisti, dok su istovremeno internacionalisti srcem i dušom. Očekuje se da moćni susedi nove kurdske države budu neprijateljski prema primeru koji ona predstavlja. Slobodan Kurdistan će širom Bliskog istoka predstavljati živu kritiku lažnih nacija, antinacija, nacija-zatvora u kojima su, između ostalih, i Kurdi i dalje zatočeni.

Suočen s novim testovima i izazovima koji ga očekuju, kurdski narod mora da shvati da će se najverovatnije ponovo naći sam kao što je uvek bio. Šarl de Gol je jednom rekao da jedan narod nema prijatelje i, avaj, Kurdi će otkriti dovoljno brzo da današnji ljudi možda više vole svoj navodno svetski poredak od prijateljstva, pravde i uspostavljanja prave stabilnosti i mira kao cilja.

Kurdi se za to spremaju. A srećom ima i više miliona muškaraca i žena u inostranstvu, u Francuskoj i širom sveta, koji su verovali u Kurdistan kada vlade ništa nisu htele da učine. Ta vrsta prijateljstva, podrška koju nudi toliko mnogo građana sveta, mnogo je stabilnija. Takvi prijatelji nikada neće da omanu.

Autor je jedan od osnivača pokreta „Novi filozofi“ („Nouveaux Philosophes“)

Copyright: Project Syndicate, 2017.

www.project-syndicate.org