Za „spasavanje“ firmi dva biliona evra

Ovo je poslednji u nizu spasilačkih paketa namenjenih kao pomoć aviokompanijama da se izbore s posledicama krize izazvane pandemijom, prenosi Juronjuz.

Državna pomoć, odnosno finansijska pomoć vlada za domaće firme, pre pandemije je bila izuzetno ograničena jer Brisel smatra da ona rezultira nefer konkurencijom na jedinstvenom evropskom tržištu.

Međutim, Evropska komisija je na početku krize suspendovala stroga pravila evropskog bloka da bi vlade mogle da bar privremeno pomažu firmama da izbegnu krah.

„Sve u svemu, na ovaj način se garantuje da je državna podrška vremenski ograničena i da se njome targetiraju samo problemi sa kojima se kompanije trenutno suočavaju“, rekla je Margret Vestager, izvršna potpredsednica Evropske komisije.

„Podrška finansiranju likvidnosti može se dodeljivati do kraja 2020. da bi se pomoglo kompanijama da prevaziđu manjak likvidnosti i spreče tehnološke viškove.“

Brisel je do sada tokom pandemije odobrio nacionalne spasilačke šeme u vrednosti od gotovo dva biliona evra, pri čemu je Nemačka izdvojila polovinu te sume. To je izazvalo zabrinutost da zemlje s najdubljim džepovima dobijaju nefer prednost.

Izvršni direktor Rajanera Majkl Oliri spada među najskeptičnije.

„Francuzi i Nemci očito uspostavljaju veliki fond – milijarde državne pomoći – koji će im omogućiti ili lou-kost u odnosu na iste letove Rajanera u periodu oporavka ili će im omogućiti da se angažuju na fuzijama i akvizicijama i da otkupe sve svoje slabije konkurente kada se ovo završi“, rekao je Oliri za Juronjuz.

Ali lideri u Nemačkoj masovno korišćenje državne pomoći shvataju kao „lokomotivu“ za ekonomiju EU u fazi oporavka. Pojedini čak žele da EU prebaci fokus i ublaži pravila o konkurentnosti čak i u budućnosti.

„Pravila o evropskoj konkurentnosti i državnoj pomoći treba da omoguće stvaranje evropskih korporativnih šampiona tako da mogu da se takmiče s rivalima iz SAD i Kine“, rekao je za Juronjuz Armin Lašet, premijer Severne Rajne-Vestfalije.

„Brisel ne treba samo da razmatra konkurentnost u okviru jedinstvenog tržišta. To će biti izazov u sledećih nekoliko godina.“

Organizacije koje se bave zaštitom životne sredine strahuju da će novac koji se koristi za državnu pomoć i spasilačke pakete ponovo prvenstveno otići na industrije koje zagađuju okolinu uprkos obećanjima koja su data pre krize da će se težiti zelenijoj ekonomiji.