Za svakog „Janka ima kapa“

I to nije prvoaprilska šala – konstatuje na početku razgovora sa novinarima iz Srbije direktor Turističke organizacije Budva Mladen Franović. Uz opasku da je prošla godina bila rekordna, on ističe da, ako je suditi po broju turista koji u aprilu i maju posetili Crnu Goru, razloga za optimizam ima. U prilog tome da nije reč o optimizmu bez pokrića Franović navodi podatak da je ovogodišnji maj za 50 procenata nadmašio lanjski, i da je broj gostiju porastao za 20 odsto, a ni finansijski rezultati nisu izostali. Većina turista stiže sa prostora bivše Jugoslavije, najviše iz Srbije – prošle godine registrovano je više od milion noćenja.

Franović ukazuje i na još jednu činjenicu a to je veliki broj gostiju iz Srbije koji nisu prijavljeni i dolaze po nekim drugim osnovama u Cenu Goru. Osim iz Srbije, najbrojniji su gosti iz bivšeg Sovjetskog Saveza – Rusije, Ukrajine, Belorusije, Kazahstana … koji čine 40 odsto ukupnog broja turista. Direktor komentariše da Ruse nije sprečilo ni Svetsko prvenstvo u fudbalu, da krenu u obilazak ove, očigledno njima omiljene, letnje destinacije.

– Strane turiste privlačimo, između ostalog, i povoljnim cenama aranžmana, ali i novinama u ponudi. Tako smo, recimo, ove godine povećali broj parking mesta u Budvi i okolini. Kad je reč o plažama neke su otvorene za javnost, odnosno, date na korišćenje svim turistima i građanima besplatno i bez mobilijara. To praktično znači da možete, po starom dobrom običaju, da dođete sa peškirima i da zauzmete svoje mesto pod Suncem. Za cene smeštaja u budvanskoj regiji karakteristično je to što za svakog „Janka ima kapa“ – objašnjava Franović.

A da Svetsko prvenstvo u fudbalu nije sprečilo ne samo Ruse, nego i ostale turiste, u to smo i sami mogli da se uverimo posmatrajući prepune kafiće, u kojima se uz krigle piva i ostalih osvežavajućih napitaka, napeto prate utakmice. Ni prolaznici nisu ravnodušni prema onome što se dešava na malim ekranima, pa tako ispred kafića, zatičemo grupe ljudi koje hipnotisano prate utakmicu. A atrakcija koje privlače turiste na ovu destinaciju ima napretek. Budvu u špicu sezone posećuju mladi, koji vreme, osim na plaži, provode u kafićima diskotekama, kazinima … To je za Franovića ohrabrujuće jer, kako kaže, „volim tu mladost i veselost. Budva je u letnjem periodu jedan od najlepših gradova u Evropi“.

Za one malo starije i ozbiljnije tu je Petrovac, mediteransko tople lepote, koji je više okrenut porodičnom turizmu. Interesantno za ovo primorsko zaleđe jeste i sjajna kulturna baština, crkve, pet manastira iz doba Nemanjića koje, smatra naš domaćin, „stvarno treba doživeti“. I naravno tu je neizbežni Stari grad u Budvi, tvrđava antičkog izgleda i porekla, unutar čijih zidina se nalaze uzane ulice, sa crkvama, galerijama, restoranima, kafićima i prodavnicama. Sa zidića Starog grada pruža se neverovatan pogled na more. A ako vam uz sve to zafali adrenalin u turističkoj ponudi Budve mogu se naći i ekstremni sportovi, paraglajder, dnevno i noćno krstarenje brodovima sa staklenim dnom koji pružaju užitak razgledanja podvodnog sveta u zaštićenom području mora osvetljenom reflektorima. Cene krstarenja se kreću od pet evra pa na više. Sa broda se mogu videti najljepše plaže i gradovi, poput Budve i grada-hotela Svetog Stefana, zatim crnogorskog Monte Karla – Rafailovića i Bečića. Osim Slovenske plaže, treba pomenuti i ostrvo Havaje (Sveti Nikola), plažu za porodični odmor Drobni pijesak, ali i divlju plažu Crvenu stijenu. Ima i onih turista, naročito iz Srbije, kojima su Perazića Do i Reževići omiljene destinacije na Crnogorskom primorju.

Na Crnogorskom primorju ništa ne manjka, pa ni gastronomska ponuda. Za svačiji ukus ponešto – od picerija, preko restorana brze hrane, do fensi mediteranskih restorana u kojima se može naručiti čak i tajlandski sladoled. U kafićima cene, takoreći kao u Beogradu – kafa košta jedan evro, točeno pivo 2,5 evra, sokovi su oko dva evra.

Svakog četvrtka preko puta Starog grada, a malo iznad Gradske kafane, pred suton, nastupa folklorna grupa, koja plesnim igrama zabavlja turiste, dok u restoranu Pjaca, već 25 godina unazad, goste uveseljava Nebojša Zloporubović Zlopi, muzičar iz Leskovca.

Iskorak u odnosu na konkurenciju

U Budvi se cene noćenja kreću od 10, do čak 5.000 evra. Na Svetom Stefanu u ponudi su hoteli sa enormno visokim cenama. S druge strane, onima sa plićim džepom na raspolaganju je kvalitetan privatni smeštaj po veoma povoljnim cenama, čak i u sezoni. Mislim da smo tu iskoračili u odnosu na konkurenciju. Zato se, osim turista iz regiona, možemo pohvaliti i gostima iz Zapadnih zemalja. Pored Skandinavaca, koji nam se vraćaju u sve većem broju, sve je više gostiju iz Albanije, ali i onih iz Mađarske, Češke, Slovačke, Poljske… – kaže Mladen Franović, direktor Turističke organizacije Budva.

Pet hotelskih bisera

Jelena Kaluđerović, PR menadžerka Hotelske grupe Budvanska rivijera, najvećeg turističkog preduzeća u Crnoj Gori u većinskom vlasništvu države, posebno izdvaja pet hotela: Mogren, Slovensku plažu i Aleksandar u Budvi, kao i Palas i Castellastva u Petrovcu. „Čini mi se da nema osobe koja bar jednom nije posetila Slovensku plažu. Ovaj hotelski kompleks raspolaže sa 16 smeštajnih jedinica, i sa oko 2.400 ležaja. To nije klasičan hotel, već mali mediteranski grad koji se sastoji od malih vila u zelenilu, što ga čini oazom u srcu Budve. Cene u tom kompleksu su izuzetno povoljne u odnosu na kvalitet usluge. Na kraju Slovenske plaže nalazi se Hotel Aleksandar, koji je prošle godine adaptiran i posluje pod brendom grupacije TUI (najveći svetski tur operator), a prepoznat je kao porodični hotel. Mogren je turistički simbol Budve, ima top lokaciju u blizini mora i Starog grada. U Petrovcu se nalaze dva hotela – Palas i Castellastvu, koja nude intiman ambijent, a hotel Palas je poznat i po dočeku Nove godine, koju organizujemo već 12 godina unazad“, kaže Jelena Kaluđerović.