„Zabadao je prst u rane ruske diktature“

Sada mu je dodeljena poznata nagrada za mir grada Drezdena, dotirana sa 10.000 evra.

Njegova udovica Julia Navaljna prihvatila je nagradu. Govor u njegovu čast održao je bivši nemački predsednik Joahim Gauk, koji je za Navaljnog, nakon vesti o smrti, rekao da je bio „ikona svih pristojnih Rusa“.

Članovi pozorišnog ansambla Štatšaušpil Drezden izveli su „Govore Alekseja Navaljnog pred sudom“.

Bloger sa smislom za humor

Navaljni, rođen 1976. godine, godinama je privlačio pažnju ukazujući na korupciju i zloupotrebe u Rusiji i tako stekao slavu širom sveta. Preživeo je pokušaj ubistva i ipak se vratio u svoju domovinu.

Kao bloger, Navaljni je suptilnim smislom za humor dopirao do miliona, posebno mlađih Rusa. Borio se protiv korupcije u zemlji – i protiv režima Vladimira Putina.

Stekao je mnogo moćnih neprijatelja. Kremlj je učinio sve što je mogao da ga drži podalje od politike. Ipak, Navaljni je uspeo da organizuje pristalice širom zemlje.

Navaljni je započeo karijeru kao biznismen i advokat. Krajem devedesetih uključio se u levo-liberalnu stranku Jabloko, ali je 2007. izbačen zbog sukoba s vrhom stranke i nacionalističkih stavova.

Kasnije je bio aktivan u nacionalističkom pokretu, zbog čega je bio kontroverzan i u opozicionim krugovima.

Preživeo napad, ali se ipak vratio

Trovanje 2020. godine privuklo je veliku međunarodnu pažnju: Navaljni je prebačen u Berlin, gde je uspešno izlečen u bolnici Šarite.

Za napad nervnim agensom novičok okrivio je rusku službu i Putina lično. Kada se oporavio, ipak je odlučio da se vrati u Rusiju.

Uhapšen je na moskovskom aerodromu i potom osuđen na 19 godina zatvora. U decembru 2023. Navaljni se nekoliko sedmica smatrao nestalim.

Kasnije je otkriveno da je odveden u zarobljenički logor u Polarnom krugu. Pretpostavljao je da će biti izolovan pred predsedničke izbore, održane u martu ove godine na kojima je očekivano pobedio aktuelni predsednik Vladimir Putin.

Elokventan čak i na sudu

Opozicioni aktivista se ranije u zatvoru više puta žalio na kršenje svojih prava. Do kraja, Navaljni je koristio i sudske rasprave da oštro kritikuje Putinov sistem i rat Moskve protiv Ukrajine.

Aleksej Navaljni je vodio neravnopravnu bitku. Nekoliko sedmica nakon njegove smrti, sam Putin je potvrdio da se neposredno pre toga pripremala razmjena zarobljenika.

Ostaju otvorena pitanja da li je to uopšte tačno i, ako jeste, zašto Navaljni nije razmenjen.

Rusija nastavlja borbu protiv kritičara

Čak i nakon smrti Navaljnog, ruski režim nastavlja da se s velikom brutalnošću boriti protiv kritičara sistema.

Pristalice u Velikoj Britaniji nedavno su izrazile zabrinutost za zdravlje jednog od bliskih saputnika Alekseja Navaljnog, Vladimira Kara-Murze.

Ovaj 42-godišnjak je u aprilu osuđen na 25 godina zatvora zbog „veleizdaje“, a prethodno je boravio u Srbiji gde ga je, kako je tvrdio, za račun Moskve špijunirala srpska služba.

On je ranije optužio Rusiju za „ratne zločine“ u Ukrajini tokom govora u SAD. Ovo je najduža poznata zatvorska kazna ikada izrečena jednom Putinovom kritičaru.

Slično kao kod Navaljnog, Kara-Murzina porodica i advokati kažu da je ruska tajna služba pokušala da ga otruje 2015. i 2017. godine. Od tada ima ozbiljne zdravstvene probleme.

„Navaljni je postao opasnost za Putina“

U obrazloženju za dodelu nagrade Navaljnom u Drezdenu stoji: „Navaljni je stalno zabadao prst u rane ruske diktature i postao najveća opasnost za Putina i njegov sistem. Zato je postao politički zatvorenik, čija smrt simbolično podseća na smrt brojnih ljudi koji se zalažu za slobodu i demokratiju u Rusiji.“

Nagradu je dodelilo Udruženje „Prijatelji Drezdena, Nemačka“. Ono time svake godine podseća na bombardovanje Drezdena od strane savezničke avijacije 1945. godine.

Ovo udruženje ima za cilj i da se suprotstavi prisvajanju obeležavanja godišnjice bombardovanja Drezdena od strane desničarskih ekstremista.

Udovica Navaljnog nastavlja tamo gde je on stao

Nakon smrti Navaljnog, njegova udovica je sve više u fokusu javnosti. Ona je 16. februara, odmah nakon vesti o njegovoj smrti, na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji pozvala Putina na odgovornost.

Rekla je da on i njegovi pomoćnici treba da budu „kažnjeni za ono što su učinili našoj zemlji, mojoj porodici i mom mužu“.

Početkom maja je najavljeno da će Dojče vele ove godine dodeliti „Nagradu za slobodu govora“ Juliji Navaljnoj, koja će joj biti uručena početkom juna.

Dosadašnji dobitnici Drezdenske nagrade za mir, koja se dodeljuje od 2010. godine, su i bivši predsednik Sovjetskog Saveza, pokojni Mihail Gorbačov i dirigent Daniel Barenboim, prenosi DW.