Zabeležen rekordan broj ubistava “branilaca životne sredine”

Kako se navodi u izveštaju međunarodne nevladine organizacije za zaštitu ljudskih prava Global vitnes sa sedištem u Londonu, 227 aktivista je ubijeno tokom 2020, što je rekordan broj zabeležen drugu godinu za redom.

U izveštaju su žrtve nazvane “braniocima životne sredine” koji su ubijeni zato što su pokušavali da zaštite prirodne resurse koje treba očuvati, kao što su šume, zalihe vode i okeani.

Kako navode u organizaciji Global vitnes, od kada je potpisan Pariski sporazum o klimatskim promenama 2015, u proseku bude ubijeno četvoro aktivista na svakih nedelju dana.

Ova organizacija upozorava da je ovaj “šokantni broj” verovatno potcenjen zbog sve većih ograničenja u medijima i drugim građanskim slobodama.

U Kolumbiji je zabeležen najviši broj napada, a stradalo je 65 aktivista za zaštitu životne sredine tokom 2020. godine. Gotovo trećina napada tokom prošle godine bila je usmerena na domorodačko i stanovništvo afroameričkog porekla.

“Nadamo se da ćemo jednog dana izvestiti o prestanku nasilja nad onima koji brane našu planetu i svoju zemlju”, rekao je Kris Maden iz Global vitnesa, prenosi Euronjuz.

“Ovi poslednji podaci predstavljaju još jedno oštro upozorenje da borba protiv klimatskih promena nameće težak teret za neke ljude, koji rizikuju svoje živote da bi spasli šume, reke i biosferu koje su od ključnog značaja za suprotstavljanje nazaustavljivom globalnom otopljenju”, dodao je Maden.

Kada je reč o borcima za zaštitu životne sredine koji su napadnuti zbog toga što su pokušavali da sačuvaju specifične ekosisteme, 70 odsto njih je radilo na sprečavanju prekomerne seče drveća i industrijskog razvoja u svetskim šumama.

Seča šuma je sektor povezan sa najvećim brojem ubistava, među kojima je i smrt aktiviste Raula Ernandesa koji je nestao nakon što je napustio posao vodiča tura u jednom utočištu za leptire monarhe u Meksiku.

On je bio druga žrtva u ovoj zajednici posvećenoj očuvanju monarha nakon što je stradao njegov kolega i saradnik Omero Gomes Gonsales.

Gonsales je bio menadžer u “El Rosario de la Mariposa Monarca”, utočištu leptira koje je otvoreno u novembru prošle godine u okviru strategije za zaustavljanje ilegalne seče šuma u toj oblasti.

Svake godine desetine hiljada leptira monarha migriraju u ovaj region iz Sjedinjenih Država i Kanade. Planinske šume u centralnom Meksiku predstavljaju vitalno stanište i utočište za ove insekte.

Gonsalesovi rođaci su za lokalne medije rekli da je on od jedne kriminalističke bande dobijao pretnje kojima je upozoravan da obustavi svoju kampanju protiv seče šuma.

Nakon što se više od 200 volontera priključilo potrazi posle Gonsalesovog nestanka, njegovo telo je pronađeno u jednom rezervoaru za vodu u centralnom Meksiku u januaru prošle godine.

Uprkos rekordnom broju ubistava, mnoga od njih ne budu prijavljena, naročito u ruralnim oblastima, upozorava se u izveštaju Global vitnesa.

Ova organizacija najavila je da će od Ujedinjenih nacija zatražiti da zvanično prepoznaju ljudsko pravo na bezbednu, zdravu i održivu životnu sredinu, dodajući da bi svaka obaveza na akciju u skladu sa Pariskim sporazumom trebalo da uključuje zaštitu ljudskih prava.

U prethodnom izveštaju Global vitnesa navodi se da je najmanje 963 ljudi ubijeno zbog toga što su branili svoju zemlju od kada je potpisan sporazum u Parizu 2015.

U organizaciji smatraju da bi od kompanija i finansijskih institucija trebalo da bude traženo da obezbede odgovornost za nasilje ili bilo koji drugi vid štete koji bi mogli da pretrpe borci za zaštitu životne sredine u okviru njihovih globalnih operacija i lanaca snabdevanja.

Maden naglašava da kompanije moraju da počnu da “stavljaju ljude i planetu na prvo mesto, pre profita” jer ako to ne učine, nastaviće se i klimatska kriza i ubistva povezana sa njom.