Zabrana društvene mreže Iks izazvala proteste u Brazilu

Današnji marš je test Bolsonarovog kapaciteta da mobiliše svoje pristalice uoči opštinskih izbora u oktobru, iako mu je brazilski sud zabranio da se kandiduje za bilo koju funkciju sve do 2030. godine.

To je takođe nešto poput referenduma o samoj mreži Iks, čija je blokada izazvala nezadovoljstvo čak i kod nekih Bolsonarovih protivnika, pritom potpirujući plamen duboko ukorenjene političke polarizacije u Brazilu.

„Zemlja bez slobode ne može ništa da slavi ovog dana“, napisao je Bolsonaro na svom Instagram nalogu 4. septembra, pozivajući Brazilce da se drže podalje od zvaničnih parada povodom Dana nezavisnosti i umesto toga da mu se pridruže na današnjem protestu u Sao Paolu.

Sudija Vrhovnog suda Aleksandar de Moraes zabranio je Iks (bivši Tviter) 30. avgusta, nakon višemesečnog sporenja sa njegovim vlasnikom, milijarderom Ilonom Maskom, oko granica slobode govora.

Moćni sudija je predvodio napore da se korisnicima krajnje desnice zabrani širenje dezinformacija na društvenim mrežama, a pojačao je svoje mere nakon što su Bolsonarove pristalice upale u Kongres i predsedničku palatu 8. januara 2023. u pokušaju da obore rezultat predsedničkih izbora.

Kontroverznija komponenta njegove presude bila je nametanje ogromnih 9.000 dolara kazne za Brazilce koji koriste virtuelne privatne mreže (VPN) za pristup Iksu.

Zabrana je izazvala ogorčenje Bolsonarovih saveznika, koji su optužili pravosuđe i vladu predsednika Luiza Inasija Lule da Silve da su u dosluhu kako bi ućutkali njihov pokret.

Mask, samoproglašeni „apsolutista prava slobode govora“, takođe je pozvao Brazilce da masovno izađu na skup, ponovo podelivši objavu u kojoj se tvrdi da je Iks-ova zabrana probudila ljude „na činjenicu da sloboda nije besplatna i da treba da se bore za nju.“

Ali odluka sudije da zabrani Iks bila je daleko od proizvoljne, pošto su je podržale i kolege – sudije Vrhovnog suda.