Zabranom nošenja vela se ne guše građanske slobode

Takva presuda je donesena u slučaju dve žene koje žele da nose nikab, koji prekriva sve osim očiju. Belgija je zabranila delimično ili potpuno prekrivanje lica velom u javnosti još 2011. Sud se složio da je cilj zabrane težnja da se obezbede garancije za zamisao o „zajedničkom životu“ i o „zaštiti prava i sloboda drugih“.

Sud je do sličnog zaključka došao i u slučaju Belgijanke koja osporava uredbu koju su donele tri belgijske opštine 2008. a kojom se takođe zabranjuje nošenje vela preko lica. Evropski sud za ljudska prava je međunarodni sud osnovan 1959. Bavi se slučajevima pojedinaca ili država koje optužuju drugu stranu za kršenje građanskih ili političkih prava, koja su propisana Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Članovi belgijskog parlamenta su 2011. odobrili zabranu nošenja vela preko lica, pozivajući se na bezbednost, odnosno na to da se policiji omogući da identifikuju ljude, mada ima i tvrdnji da veo simbolizuje ugnjetavanje žena.

Najnoviju parnicu protiv Belgije je povela belgijska državljanka Samia Balcacemi, koja živi u Sharbeku, i državljanka Maroka Jamina Usar, koja živi u Liježu. Belcacemi je veo skinula, strahujući da bi mogla biti kažnjena novčano ili zatvorom, dok je Usar rešila da ne izlazi iz kuće i odrekne se društvenog života, ukazao je Sud, koji je u svojoj presudi uzeo u razmatranje svoju prethodnu presudu u sličnoj parnici protiv Francuske koja je uvela zabranu nošenja vela.

Na presudu može da se uloži žalba u roku od tri meseca.