Žabu, ipak, nemojte lizati

„To je kao i kod većine stvari koje se susretnu u nekom nacionalnom parku, (…) suzdržite se od toga da je poližete. Hvala“, objavila je američka Agencija nacionalnih parkova u novembru 2022. godine na društvenim mrežama.

Mislili su na žabu krastaču sa reke Kolorado (Bufo alvarius). Nju posetioci parka ne bi trebalo da dodiruju prstima, a pogotovo ne jezikom.

Ta žaba živi na jugozapadu Severne Amerike. Sa gotovo 18 santimetara jedna je od najvećih žaba Severne Amerike.

Ako se oseća ugroženom, izlučuje vrlo jak otrov, koji je štiti od neprijatelja. Otrov može da usmrti i velikog psa. Ali, izgleda da žablji otrov ipak privlači ljude.

Oni traže otrov te žabe jer sadrži supstancu 5-MeO-DMT. Ona se smatra dosad najjačim poznatim halucinogenom to jest triptaminom.

Halucinacija koju on izaziva je vrlo jaka i kratkotrajna u poređenju sa drugim psihodeličnim supstancama, traje 15 do 30 minuta.

Ali, žabu ne bi trebalo lizati, ne samo zbog zaštite životinja, nego i zato što bez sušenja, isparavanja ili slične obrade supstance, u telo mogu dospeti i drugi otrovi koji mogu da izazovu ekstremne nuspojave.

Žabljim otrovom protiv depresije

Za tu vrstu žabe se ne zanimaju samo avanturisti i hipici, nego i naučnici.

Velik broj studija u oblasti psihoaktivnih supstanci decenijama pokazuje da naučnici imaju interesovanje za alternativne metode terapije kada je reč o psihičkom zdravlju.

Na primer uz pomoć LSD-a, psilocibina ili MDMA. Ali i 5-MeO-DMT je zbog svojih terapijskih potencijala sve više u fokusu.

Naučnici na Icahn School of Medicine u Njujorku otkrili su da tvar iz otrova ove krastače reaguje sa receptorima serotonina u mozgu. Studija je nedavno objavljena u stručnom časopisu Nature.

Receptori serotonina su u medicini važno polazište za lekove, na primer antidepresive.

Naučnici su sintetisali triptamin iz žabljeg otrova i istraživali delovanje receptora serotonina 5-HT2A i 5-HT1A, između ostalog na miševima.

Kako kaže glavni autor studije Danijel Vaker, uspeli su da strukturiraju supstancu tako da ima maksimalnu aktivnost na jedan, a minimalnu na drugi receptor.

Šta to znači? Receptori 5-HT1A se smatraju ciljnim receptorima za lečenje strahova ili depresija. Receptori 5-HT2A odgovorni su za halucinogeno delovanje izazvano psihodelicima.

Naučnici se nadaju da će uskoro biti moguće razviti lekove na temelju psihodelika, ali bez halucinogenih efekata.

U brojnim daljim istraživanjima se proverava koliko bi ovaj psihodelik mogao da se koristi za lečenje teških depresija ili strahova.

Ponovno oživljavanje prirodne droge

Supstancu ne proizvodi samo žaba Bufo alvarius. Taj otrov se nalazi i u nekim biljkama, na primer u semenu i kori jopa, mahunarke koje ima u Južnoj Americi.

Na brojnim područjima se supstance iz jopa već hiljadama godina koriste kao psihodelik.

Interesovanje za žabu Bufo alvarius počelo je šezdesetih godina. U međuvremenu postoje organizovana putovanja, recimo u Meksiko, na kojima se ta i neke druge supstance daju turistima zbog „spiritualnog delovanja“.

Ili kako bi se steklo to iskustvo. Meksiko je jedna od retkih zemalja u kojima je konzumiranje ovog triptomina legalno.

Psihodelici kao medicina

Dok lečenje tim supstancama izvan kliničkih studija uglavnom nije dozvoljeno, Australija je od prošle godine dopustila korišćenje MDMA za lečenje posttraumatskih stresnih poremećaja (PTSP).

Psilocibin, koji se dobija iz gljiva, dozvoljen je za lečenje depresija koje se ne mogu drugačije lečiti. Ali, i tu stručnjaci još uvek izražavaju kritike.

Kaže se da je agencija za lekove popustila pod pritiskom javnosti i lobističkih grupa, jer nema dovoljno dokaza da bi se opravdala šira upotreba.

Iz Australijske agencije za lekove kažu da se lečenje odvija uz intenzivnu kontrolu psihijatra i da je ta terapija možda jedina mogućnost za pacijente otporne na druge mogućnosti lečenja.

Važe stroga pravila za izdavanje dozvole ako neki psihijatar želi da upotrebi tu supstancu.

Početkom juna 2024. će i Američka agencija za hranu i lekove raspravljati hoće li preporučiti dozvolu za upotrebu MDMA u terapiji PTSP-a.