Zaev: Balkan treba da reši pitanja na evropski način ako želi da produži ka Evropi

„Da ne zaboravimo, ali da oprostimo. Da pružimo ruku i da gledamo kroz prizmu budućnosti. Zato što danas treba da živimo, a treba da obezbedimo budućnost i za buduće generacije“, rekao je Zaev na novinarsko pitanja zašto je u intervjuu bugarskoj agenciji Bgnes bugarske okupacione snage u Drugom svetskom ratu nazvao „administracijom“.

Zaev je rekoa da je video negativne rakcije u makedonskoj javnosti na taj intervju u da ih razume, ali je istakao da lideri treba da vode državu i da naprave naredni korak.

„Potpuno razumem osećanja određenih sugrađana. Ali isti ti sugrađani dele istu istoriju kakva je moja. Antifašistička borba je deo i moje porodice, deo grada u kojem živim. Deo je moje otadžbine. Ali ta istorijska prošlost ne treba da nas ograničava u trasiranju puta naše evropske budućnosti“, istakao je premijer Severne Makedonije.

Zaev je rekao da postoje fakti da je carska Bugarska 1941. godine „stala na stranu Trojnog pakta fašizma“, ali da to ne znači da danas može cela Bugarska da se okvalifikuje kao fašistička.

„Postoje fakti, koje svi mogu da potvrde, da carska Bugarska 1941. staje na stranu Trojnog pakta fašizma. U tim trenucima niko nije pitao Bugare na referendumu, niti ih je neko pitao kakvo je njihovo opredeljenje, da bi mogli danas celu Bugarsku da okvalifikukujemo kao fašističku. To nije prijateljstvo, to nije evropski“, rekao je Zaev.

Zaev je pitao da li je zaboravljeno da je i u Makedoniji i u tadašnjoj Jugoslaviji bilo saradnika okupatora, fašista – domaćih izdajnika.

„Fašistička okupacija je bila prisutna svugde u Evropi i svetu. To je okupacija, ali nije razlog da kažete da je ceo jedan narod, bez razlike da li je makedonski, albanski, bugarski, srpski, da je okupator. Zato kažem administracija“, rekao je premijer Severne Makedonije Zoran Zaev, na pitanje na osnovu kojih istorijskih podataka je to rekao.