ZAEV: Makedonija može da bude kao Švajcarska

 On je tom prilikom pledirao za jedinstvo Makedonije, bez obzira na nacionalnu, versku i političku pripadnost, a u cilju obaranja s vlasti aktuelnog režima.

„Ja sam prvi od makedonskih političara koji se angažuje za jednakost i jedinstvo uz sav rizik da zbog toga mogu da izgubim glasove onih koji ne veruju da je jednakost moguća. Ja sam otvorio ove teme bez obzira ko je time pogođen i učinio sam to za dobro Makedonije. Verujem da ova Makedonija može da teži da postane ujedinjena Švajcarska i jednaka za sve. Kad sam objavio bombe video sam da su kradene pare od dva etnička kampa, i od makedonskog i od albanskog, nezavisno od toga koliko procenata stanovništva su sastavljeni“, rekao je Zaev.

„Nije mi poznato da su u poslednje vreme rađena istraživanja o tome koliko su građani Makedonije spremni nadnacionalno da glasaju, ali smatram da su u tom pogledu značajna istraživanja koja pokazuju duboku segregaciju društva i to od najmanjeg uzrasta i dečjih obdaništa pa do univerziteta i dalje“, kaže za Danas dr Biljana Vankovska, profesor na Filozofskom fakultetu u Skoplju.

„Nisam baš ubeđena da opozicija može dobiti značajan deo albanskih glasova. Možda oduzme glasove vladajućoj DUI, pa da se ti glasovi preliju u korist nekih ostalih manjih albanskih partija kao što je Besa. Naravno da pojedinci glasaju (nadnacionalno). Kad je Imer Selmani bio kandidat za predsednika Republike, više od 50.000 glasova je dobio iz makedonske zajednice, uključujući i moj glas. Dakle, nije neuobičajeno da postoji određena grupa koja gleda iznad etničkih granica, ali ne verujem da će Zaev uspeti da uradi nešto značajnije, čak se plašim da će mu ovo oduzeti više makedonskih glasova među onim neopredeljenim. Koliko sam uspela da čujem ono što su govorili pripadnicima albanske zajednice u Švajcarskoj, pomalo mi je nekonzistentno čak i u kontekstu Okvirnog sporazuma. Ja tu ne vidim nekakav osmišljeniji koncept. Mislim da je i pomalo rizična ovakva kampanja“, kaže Vankovska.

U poslednjih godinu i po, koliko traje politička kriza u Makedoniji, skopski intelektualci makedonske nacionalnosti dosta su se kleli u objektivnost televizije Alsat M, koja emituje program na albanskom, ali i na makedonskom jeziku, i mnogo su računali na to da će albanski intelektualci ishodovati uskraćivanje podrške Vladi Nikole Gruevskog. Za koga će glasati ti intelektualci?

„Kad već pominjete tu televiziju, najveće iznenađenje je bio prelazak glavnog urednika te televizije u rukovodstvo SDSM. Muhamed Zekiri je sad istaknuti član SDSM. Vidimo ga sada u kampanji, ide po albanskim naseljima… Čak i da ne sumnjam u dobre namere Zekirija i Edmonda Ademija, koji je već najavljen kao ministar, pojedini intelektualci ne održavaju većinsko mišljenje određene grupe. Dakle, on kao pojedinac je uspeo da nadiđe te etničke barijere i da sebe pronađe kao socijaldemokratu, što mi je malo sumnjivo da to radi baš u susret izbora, da je bio pravi, on bi to uradio mnogo ranije, ali svejedno, većina funkcioniše po nekakvim drugačijim principima i tu postoje duboki, duboki razlozi za nepoverenje između Makedonaca i Albanaca“, kaže Biljana Vankovska.

U prilog svojih tvrdnji ona skreće pažnju da se i „način na koji se kod jednih i drugih tumači ono što govori Zaev drastično razlikuje“ i veruje da će to „biti problem u postizbornom periodu i eventualnom koaliciranju ukoliko pobedi opozicija“.

Princip po kome se stvaraju makedonske vlade je da pobednik iz makedonskog tabora ide u koaliciju sa pobednikom iz albanskog i „Albanci su tu uvek u win-win situaciji.“

„Imate tu princip ucene. Ukoliko hoćeš koaliciju i vladu moraš da popustiš i da prihvatiš moje zahteve. Tako je 2011. godine DUI dobio amnestiju za ratne zločine. Moja prognoza je, da ma koja makedonska partija da pobedi, albanska stranka sa kojom bude pravila koaliciju će zaista tražiti veća jezička prava. To je nešto što već dugo stoji u agendi svih albanskih partija“, kaže Vankovska.

Najjača albanska partija DUI već je precizirala da će njen koalicioni uslov biti da albanski postane drugi zvaničan jezik na celoj teritoriji Makedonije, ali i da se predsednik države bira konsenzusom. Postojala je ranije ideja da se dogovori zajednički nadnacionalni kandidat za predsednika i kao baš prikladan za tu ulogu spominjan je Srđan Kerim.

„Nije uspelo jer je to nemoguće pri neposrednom glasanju za predsednika, i da je dogovor postignut to ne isključuje nezavisne kandidate, a čak bi se moglo govoriti i o ograničavanju biračkog prava – aktivnog i pasivnog“, kaže dr Biljana Vankovska za Danas.