Zagreb otvoreniji za gej osobe od Beograda

Ivan i njegov partner bili su prvi gej par koji je „stao na ludi kamen“. I ne samo to, Ivan je prvi gej Srbin koji je sklopio brak u Hrvatskoj.

Uveliko smo zakoračili u 2019. godinu, a Ivan je za ovo vreme koje živi u Zagrebu uradio veoma značajne stvari – pomogao je u izmeni Pravilnika o darivanju krvi, preveo je na srpski prvu hrvatsku slikovnicu o istopolnim parovima s decom pod nazivom „Moja dugina obitelj“, volontirao je na Golom otoku i Pakracu, osnovao Europsku civilnu inicijativu Zagreb, kroz koju redovno prati sprovođenje organskih zakona koji se tiču prava gej osoba, reproduktivnih prava žena, ali i prava nacionalnih manjina, reaguje na govor mržnje… Dok čeka hrvatsko državljanstvo, nastavlja da se bori za LGBT prava, za bolju i moderniju Hrvatsku, ali i planira ozbiljnije da se posveti političkoj karijeri.

Ivan za Danas ističe da u Zagrebu ima kvalitetan život, te dodaje da postoje određene razlike u srpskom i hrvatskom glavnom gradu, pre svega u kada je reč o standardu i kulturi življenja. „Beograd mi se, posle više godina života ovde, čini haotičnijim i kao da Beograđani nikada ne spavaju. Zagreb je, po mom iskustvu, mirniji i otvoreniji za gej osobe, što je verovatno posledica i velikog broja turista koji pasivno vrše senzibilizaciju građana“, kaže Ivan za Danas.

* Boriš se za imenu Zakona o udomiteljstvu kako bi i gej parovi mogli da usvajaju decu… Šta se dešava s tim?

– To je jedan u suštini dobar, ali neustavan zakon. Neustavan je na više nivoa i zakonodavac je toga svestan. Izostavljanjem gej parova – gej pojedinci po istom Zakonu mogu da budu udomitelji – vrši se školski primer diskriminacije, pre svega prema porodičnom statusu, jer su gej parovi u Hrvatskoj prepoznati kao porodica, i izboru profesije, jer udomiteljstvo postaje profesija. Zbog toga sam sa kolegom Kristijanom Grđanom podneo predlog Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti tog Zakona. Sada je samo pitanje kada će i kako odlučiti Ustavni sud, ali ne sumnjam da će prepoznati diskriminaciju.

* A da li tvoj partner i ti možda planirate da usvojite decu?

– Moj partner i ja nemamo ambicija da postanemo roditelji, ali poznajem gej parove koji to jako žele i treba im to omogućiti.

* Koliko je zapravo lakši život LGBT osoba u Hrvatskoj u odnosu na Srbiju?

– Iz mog iskustva, osećam se sigurnije u Hrvatskoj nego u Srbiji, sa svim svojim manjinskim identitetima. Žao mi je što je to tako. Mislim da su građani Srbije društveno manje osvešćeni i da su na svojesvrstan način „zapeli“ u tranziciji. U Zagrebu, ali i drugim gradovima u Hrvatskoj, svake godine se održavaju Prajdovi s minimalno obezbeđenja i sa čitavim familijama u šetnji. Ovde dobro rade i institucije koje štite ustavna načela jednakosti svih građana. Posebno bih istakao rad Pravobraniteljice za ravnopravnost polova Višnje LJubičić, sa kojom imam izuzetnu saradnju.

* Često sarađuješ sa Miloradom Pupovcem i SDSS-om. Da li to znači da bi mogao i politički da se angažuješ?

– SDSS se polako, ali sigurno transformiše u pravcu koji meni odgovara. Po mom mišljenju, SDSS postaje prava građansko-liberalna stranka, čiji je glavni cilj unapređenje ljudskih prava i zaštita manjina. Sa SDSS-om za sada imam dobru aktivističku saradnju i ako se se njihove potrebe i moji interesi poklope do kraja, vidim sebe u njihovom društvu. Napomenuo bih i to da je SDSS u ovom trenutku deo vladajuće koalicije, ali da su kod glasanja o Zakonu o udomiteljstvu bili protiv, jer u njemu nema životnih partnera odnosno gej parova. Trenutno me brine sveprisutan govor mržnje i pozivanje na nasilje ispisani na predizbornim plakatima SDSS-a što možete da vidite po celoj Hrvatskoj. Pored toga što ih cepaju, na mnogima se ispisuju vulgarne šovinističke poruke koje nedvosmisleno pozivaju na nasilje. Sve takve pojave redovno prijavljujem, tako da mi je to, barem dok ne prođu EU izbori, svojevrstan aktivistički fokus. Nadam se, naravno, da će SDSS osvojiti i barem jedno mesto u EU parlamentu.

* Kakva nas Evropa čeka u budućnosti s obzirom na to da desnica jača u skoro svim državama EU?

– Po svemu sudeći, Evropa nastavlja da ide u desno, u smeru sve naglašenijeg jeftinog populizma, što je posledica unutrašnjih faktora, odnosno ekonomija država članica, a tu je i ono što se vezuje za migrantsku politiku i objektivno/neobjektivne strahove od drugih i drugačijih. Ako gledamo kroz polje ljudskih prava, mislim da neće biti znatnijih pomaka niti u jednom smeru, ali ni u unapređenju istih. U Hrvatskoj će svakako najviše mandata imati HDZ, jer se levica ovde poslednjih godina nikako ne snalazi. Mislim da prava levica u Hrvatskoj nažalost više i ne postoji.

Vučić se ne drži ustava

* Bio si na sastanku u Zagrebu na kome je bio i Aleksandar Vučić. Iako ne živiš više u Beogradu, sigurno si i dalje vezan za glavni grad i Srbiju. Šta misliš o Vučiću i njegovom režimu, odnosno o trenutnoj političkoj situaciji u Srbiji?

– Sebe smatram ustavnim patriotom i iz te perspektive Aleksandar Vučić je legitimno izabrani predsednik Republike Srbije koji se ne drži Ustava zemlje u kojoj obavlja dužnost. On je sebi, sa svojim aktivnostima i neograničenim ovlašćenjima, dao za pravo da sprovodi i zakonodavnu i izvršnu vlast, što Ustav RS ne predviđa. Srbija je parlamentarna republika, a u praksi imamo apsolutizam na delu. Građani Srbije su teško živeli i pre Vučića i sa njim, te ne mogu da budem merodavan u tom smislu, ali mi se nikako ne dopada cenzura i autocenzura medija i onih koji imaju, ili bolje rečeno, koji bi trebalo da imaju kritičko mišljenje u Srbiji. S druge strane, opoziciju čini konglomerat partkularnih interesa koji tako okupljeni i ne daju sliku neke bolje budućnosti Srbije.