Zahtev Zelenskom uvod u prljavu kampanju

Ipak, kako navodi Bi-Bi-Si, detalji koje je otkrila Bela kuća su u stvari beleške koje su vodili američki zvaničnici koji su slušali razgovor.

Za demokrate je razgovor Tramp-Zelenski „pogubna izdaja zemlje koja zaslužuje istragu“, piše Gardijan. Oni optužuju Trampa, koji želi da osvoji drugi četvorogodišnji mandat sledeće godine, da je tražio pomoć Ukrajine da „ukalja ugled Bajdena“, koji je trenutno vodeći među demokratskim kandidatima za predsedničku nominaciju 2020. Nasuprot tome, republikanci tvrde da je bila „usluga za uslugu“ što je po njima potpuno opravdano.

Obelodanjivanje transkripta razgovora sledi dan pošto je Nensi Pelosi, predsednica Predstavničkog doma Kongresa SAD, objavila zvanično pokretanje procedure za opoziv predsednika nakon žalbi anonimnog uzbunjivača da je Tramp od ukrajinskog predsednika tražio da diskredituje potencijalnog protivkandidata na izborima 2020.

Sve to nagoveštava dugu i bezobzirnu borbu uoči predsedničkih izbora sledecće godine, pišu američki mediji. Žalba uzbunjivača predata je u sredu američkom Kongresu, ali su detalji i dalje pod velom tajne. Poslanici koji su imali uvid u sadržaj žalbe opisuju njen sadržaj kao „izuzetno uznemirujući“ i „veoma pouzdan“, te pozivaju na javno obelodanjivanje. Međutim, iznenađuje i sama činjenica da je objavljen transkript razgovora jer, po oceni pojedinih političkih posmatrača, ide na štetu Trampu imajući u vidu da je u njoj detaljno opisan polučasovni razgovor sa Zelenskim od 25. jula.

Transkript pokazuje da je Tramp čestitao Zelenskom na pobedi na ukrajinskim izborima, a Zelenski mu se zahvalio za vojnu pomoć SAD istakavši da je spreman da kupi još američkog oružja. Tramp je na to uzvratio: „Ipak želim da mi učinite uslugu“. Sugerisao je Zelenskom da bi trebalo da sarađuje sa Rudolfom Đulijanijem, Trampovim advokatom, i američkim tužiocem Vilijamom Barom kako bi razmotrili navode da je Bajden, bivši potpredsednik, pomogao u uklanjanju ukrajinskog tužioca koji vodi istragu protiv njegovog sina Hantera, koji je inače bio član upravnog odbora u ukrajinskog gasnoj kompaniji.

„Mnogo se priča o Bajdenovom sinu, da je Bajden zaustavio krivično gonjenje i da mnogi ljudi žele da saznaju o tome, pa bilo bi sjajno da učinite sve što možete sa glavnim tužiocem. Bajden se hvalisao da je zaustavio krivično gonjenje, pa ako možete da proverite to“. Dodao je: „Zvuči mi grozno.“

Usledio je odgovor Zelenskog, koji mu, kako je naveo, „jamči kao predsednik Ukrajine da će sve istrage biti sprovedene otvoreno i pošteno. U to vas mogu uveriti“. Potom Tramp kaže: „Odlično, jer sam čuo da ste imali veoma dobrog tužioca koji je smenjen, što stvarno nije u redu. Mnogi govore o tome kako je vaš veoma dobar tužilac uklonjen, a veoma loši ljudi su postavljeni. Gospodin Đulijani je veoma cenjena ličnost. Bio je sjajan gradonačelnik NJujorka i voleo bih da vas pozove. Reći ću mu da vam se javi zajedno sa državnim tužiocem. Rudi mnogo zna o čitavoj situaciji i veoma je sposoban“.

Dvojica predsednika su se složili u oceni da Evropa mnogo manje pomaže Ukrajini nego SAD. „Lepo je od vas što ste to rekli. Mi činimo dosta za Ukrajinu. Ulažemo dosta truda i vremena, mnogo više od evropskih zemalja, koje bi trebalo da pomognu više. Nemačka ne čini skoro ništa za vas. Sve što radi je samo priča i mislim da stvarno treba da ih pitate o tome. Kada sam razgovarao sa Angelom Merkel, ona priča o Ukrajini, ali ništa ne čini“, uzvratio je Tramp.

Dvojica predsednika u sredu su se sreli na marginama Generalne skupštine UN-a u NJujorku, kada su mediji primetili njihove „nespretne govore tela“. Ukrajinski predsednik rekao je novinarima: „Mislim da ste pročitali sve. Mislim da ste pročitali tekst. Žao mi je, ali ne želim da se mešam u demokratske, otvorene izbore u SAD“, kazao je Zelenski i dodao: „Svakako, imali smo, mislim, dobar telefonski poziv. To je bilo normalno. Pričali smo o mnogim stvarima, a ja mislim da ste i vi pročitali da me niko nije gurnuo. Tramp je prokomentarisao: „Drugim rečima, nije bilo pritiska i znate da nije bilo pritiska.“

Procedura opoziva

U dosadašnjoj američkoj istoriji samo dva predsednika su se suočila sa procesom opoziva: Endrju DŽonson 1868. i Bil Klinton 1998. Ričard Nikson dao je ostavku 1974. kako bi izbegao opoziv. No nijedan od njih nije bio uklonjen iz kancelarije. Postupak opoziva se odvija u tri faze. U prvoj, jedan od odbora pokreće istragu. Pelosi je saopštila da će šest odbora istraživati postupke predsednika Trampa. U drugoj, Predstavnički dom, nakon iznošenja dokaza, treba većinom glasova da potvrdi pokretanje opoziva. Na kraju, Senat sudi optuženom. U takvom suđenju, članovi Predstavničkog doma deluju kao tužioci, senatori su porotnici, a procesom predsedava glavni sudija američkog Vrhovnog suda. Potrebna je dvotrećinska većina u Senatu od 100 članova kako bi se osudio i smenio predsednik. U aktuelnom Senatu, većinu čine republikanci.

U malo verovatnom slučaju da Senat osudi Trampa, potpredsednik Majk Pens postao bi predsednik do kraja Trampovog mandata januara 2021.