Zahtevi za azil Kanadi stižu iz zemlje za koju to nikad ne bi očekivali: „Jako brzo dobiju sva prava i povlastice“

Naime, samo prošle godine u Kanadu je bez dokumenata ušlo čak 40.000 migranata, što je gotovo dvostruko više od broja zabeleženog 2019, piše Jutarnji list.

„Kanada je preslaba. Ne postoji nikakva politička volja da se ovaj problem i na kakav način reši“, poručila je za Njujork Tajms Helene Gravel (77), čija se kuća nalazi na migrantskoj ruti, uz objašnjenje kako je „SAD nezainteresovana za to pitanje jer imaju većih problema na granici s Meksikom“.

„Nadležna tela susedne države Njujork migrantima maltene plaćaju autobusku kartu do kanadske granice“, dodaje.

Takođe, od početka 2023. svakoga meseca u zemlju ilegalnim putem uđe gotovo 5.000 migranata.

Iz kanadske prestonice poslednjih meseci se mogu čuti razni apeli opozicije da vlada na granični prelaz Roxham Road, mestašce 40 milja južno od kvebeške prestonice Montreala i glavna tačka ilegalnog prelaska u Kanadu, pošalje dodatne policijske snage kako bi se sprečilo da pokrajina Quebec u kojoj većina novopridošlih migranata bude smeštena, dobije status „all-inclusive resorta“.

Nakon što kanadska kraljevska policija upozori pridošlice da će biti uhapšeni zbog pokušaja ilegalnog prelaska granice i da će protiv njih biti podignuta optužnica, migranti budu pušteni na slobodu, a obično nakon samo nekoliko meseci dobiju pravo na zdravstvenu zaštitu, posao i socijalne povlastice koje im država omogućava dok im se rešava status ostanka u zemlji.

„Počela sam guglati Kanadu zato što je sve više ljudi o njoj pričalo“, rekla je u razgovoru za Njujork Tajms gospođa Awulabah iz Nigerije, koja se na daleki put u nepoznato sa svojom ćerkom zaputila zbog porodičnog nasilja.

S obzirom na to da je već imala vizu za SAD, ušteđevinu je iskoristila za avionske karte do Njujorka, pa je autobusom prešla na sever savezne države kako bi preko Roxham Roada ušla u Kanadu, svoj novi dom.

„Bila sam uplašena i bojala sam se da se nećemo uspeti same snaći. No pomoć nam je odmah bila ponuđena. Službenici su nam dali piće i grickalice. Bile smo u šoku“, rekla je, dodavši kako je njena ćerka već krenula u lokalnu javnu školu, a da ona čeka rešenje statusa koje joj je potrebno da pronađe posao i aplicira za stan.

S obzirom na to da se Kanada godinama borila s nestašicom radne snage, premijer Džastin Trudo blagonaklono je gledao na liberalizaciju migrantske politike, te se obavezao da do 2025. prihvatiti čak 1,5 miliona ljudi.

Međutim, zbog rastućih kritika vlastite opozicije, te zaoštravanja retorike američkog predsednika Džozefa Bajdena prema migrantima, i on je bio primoran promeniti stav, eksplicitno naglasivši kako njegova vlada aktivno radi na korekciji sporazuma o prihvatu azilanata potpisanog 2004. sa SAD-om.

Prema odredbama tog bilateralnog sporazuma, tražitelji azila iz trećih zemalja prvo moraju aplicirati za azil u onoj zemlji koja je prvo mesto njihovoga dolaska.

Ukratko, oni migranti koji prvo dođu u SAD, poput pomenute gospođe Awulabah iz Nigerije, za azil mogu aplicirati jedino u SAD-u. U suprotnom, Kanada je dužna da joj zahtev odbije i primorana ju je deporovati u SAD.

Međutim, u istom sporazumu je i svojevrsna zakonska rupa – odredbe se ne odnose na prelaženje neslužbenih graničnih prijelaza poput Roxham Roada, zbog čega kanadske snage nemaju pravne osnove da deportuju ilegalne migrante u SAD.

Federalni sud u Kanadi je presudom iz 2020. zaključio da dotični sporazum krši kanadski ustav, zbog čega je ceo slučaj trenutno na Vrhovnom sudu i čeka pravni epilog koji se predviđa za leto 2023.

Od 81.418 migranata, koliko ih je ilegalnim putem u Kanadu došlo od februara 2017. godine, 37 odsto je dobilo „zeleno svetlo“ za ostanak u zemlji. Odbijeno je bilo tek nešto više od 34 odsto, dok 28 odsto još uvek čeka rešenje statusa.