Zajedno smo Austrija

Posle punih godinu dana, jednih izbora, drugog kruga izbora, pobede, osporavanja pobede, poništavanja izbora, problema sa lepkom na kovertama, pomerenog drugog kruga izbora, posle tog dugog vremena Austrija je na kraju donela odluku i izabrala novog predsednika Republike.

Želim da iskažem poštovanje gospodinu Norbertu Hoferu (mom protivniku) i njegovoj porodici i da mu čestitam na zavidno postignutom rezultatu.

Svima koji su birali gospodina Hofera ja pružam ruku i obećavam da ću biti predsednik svih Austrijanki i Austrijanaca, bez obzira na to da li su mene birali, ili ne.

Rezultat izbora od 4. decembra 2016. je jasan nalog. To je jasan crveno-belo-crveni signal za glavne gradove i sela Evrope da politika suživota, da politika koja teži zajedničkim evropskim vrednostima, može dovesti do uspeha.

Rezultat izbora za mene je takođe jedna velika obaveza.

Moglo se u štampi dosta čitati o deobama i polarizovanju u našoj zemlji. Ja to vidim malo drugačije. Učešće na izborima je ponovo poraslo, ljudi su u još većoj meri iskoristili svoje demokratsko pravo kao državljanke i državljani. Pravo da biraju.

Interesovanje za samoopredeljivanjem je takođe značajno poraslo. I to nasuprot veoma raširenoj tezi da su Austrijanke i Austrijanci već umorni od politike. Ja sam u poslednjoj godini doživeo veoma intenzivne, raznovrsne i angažovane diskusije. Da, bilo je tu i svađe. Ali, ono što je bitno: radilo se o tome da svako svoje stanovište jasno iskaže, objasni i zastupa.

Ja na sve to gledam pozitivno i verujem da ćemo u nastupajućim godinama doživeti vreme u kome će postojati veliko interesovanje za teme našeg zajedništva. U tome će učestvovati mnoge građanke i mnogi građani.

U ovom rezultatu izbora ja vidim i nalog koji ne važi samo za mene, a to je da svi zajedno moramo razmisliti o kulturi vođenja razgovora u Austriji.

Pojedine izjave u ovoj izbornoj borbi nisu se odlikovale neophodnim uvažavanjem protivnika, a to je ono što je jednoj demokratiji, koja želi da napreduje, potrebno.

Rezultat ovih izbora takođe pokazuje da ljudi u našoj zemlji žele jednu drugu kulturu međusobnog ophođenja. Ja ću temi kako se mi ophodimo jedni prema drugima, kako mi koristimo reči, posvetiti posebnu pažnju za vreme mog mandata i pokušaću da što više doprinesem razmeni mišljenja koja će biti konstruktivna, koju će karakterisati apsolutno poštovanje sagovornika.

Ovde jasno vidim potrebu za povećanjem odgovornosti politike koja treba da deluje kao uzor. I medija. Kao i svih onih koji javno istupaju, posebno u socijalnim medijima.

Važi ono što sam već rekao 23. maja: Jedna polovina je isto toliko važna kao i druga. Ti si isto tako važan kao i ja. I samo zajedno smo mi ova Austrija. Svoju dužnost ću ispunjavati obazrivo i promišljeno, u korist Republike.

Želeo bih da ono što nas spaja stavim ispred onoga što nas razdvaja i da služim Austriji i njenim ljudima nezavisno od bilo kakvih partijskih interesa.

Austriju ću van zemlje zastupati najbolje što mogu, a unutar zemlje ću gledati da ljude spajam. Želja mi je da od sebe damo najbolje što možemo i imamo. Ja sam za dobro promišljene i razumne odluke. Po najboljem znanju i savesti. Zalažem se za svet u kome će naša deca moći da odrastaju u radosti i miru. Zalažem se za to da se prevaziđe još uvek postojeća nejednakost između muškarca i žene. Ja sam za iskrenu saradnju svih konstruktivnih snaga. Sa merom i konsekventno ću biti pokretač potrebnih promena u društvu. Svu svoju težinu ću staviti na tas vage da se naša zajednička Evropa kreće ka pozitivnoj budućnosti. Koristiću svoje internacionalne kontakte4 za stvaranje novih radnih mesta u Austriji.

Odrastao sam u jednom selu, tada veoma siromašnom selu. Ja znam šta znači kada se ljudi udruže. Ovo znanje ću kao predsednik koristiti za dobrobit Austrije. Jer dobra rešenja za Austriju su moguća samo ako ih donesemo zajedno.

Od danas ću se savesno pripremati za preuzimanje dužnosti predsednika. Srešću se sa državnim vrhom, vodiću mnoge razgovore.

Sa kancelarom, zamenikom kancelara, ministrom spoljnih poslova, ministrom odbrane, ministrom unutrašnjih poslova i drugim članovima vlade. Ali i sa pokrajinskim predsednicima, kao i sa gradonačelnicama i gradonačelnicima.

Srešću se i sa prvim ljudima industrije, privrede, poljoprivrede, sindikata, crkve i civilnih društava.

I odmah ću intenzivirati svoje internacionalne kontakte.

Molim vas za razumevanje što ću biti uzdržan sve do polaganja zakletve, a razlog je respekt prema dostojanstvu službe koja mi predstoji. Nije slučajno da završetak ove duge i delimično naporne izborne borbe pada pred božićne praznike. U vreme mira i pomirenja. To je ono što želim našoj zemlji: mir i pomirenje.

Bilo je govora o podeli Austrije. Ali, ko su onda te takozvane polovine? Pa, nisu to do u večnost čvrsti kameni blokovi; pa, te takozvane polovine se sastoje od ljudi. Od mnogo pojedinačnih, različitih ljudi. Ljudi sa različitim životnim pričama, životnim udarcima i ubeđenjima.

I svi mi zajedno smo ova Austrija, ona koju cenimo i volimo. I to je ona ravan na kojoj moramo skoncentrisati svoje napore. Pređimo sa apstraktne ravni delova, blokova i polovina na ličnu ravan pojedinca.

Hajde da lično porazgovaramo jedni sa drugima. Kao čovek sa čovekom. U kafani, u tramvaju, na crkvenim trgovima, na fejsbuku.

Prestanimo da se svađamo jedni sa drugima, počnimo da razgovaramo jedni sa drugima. Austrija je zemlja u kojoj smo, kada je bilo stvarno kritično, znali da stavimo ono što je zajedničko ispred onoga što nas razdvaja.

Dozvolite mi da primenim jednu metaforu: Da bi se igrao valcer potrebno je dvoje. Mi možemo ići dalje samo zajedno. A da bi se igrao valcer potreban je takt. Mislimo na to da sa taktom, bez bacanja krivice na drugoga i bez prebacivanja drugome razgovaramo jedni sa drugima. Volja za saradnjom u prošlosti je načinila našu zemlju velikom. Poverenje da ćemo zajedno postići uspeh kada se udruže sve konstruktivne snage.

Brže ćemo prevaliti put koji nas deli ako sa oba kraja tog puta krenemo pravo jedni ka drugima. I koliko god da je taj put dug, on počinje sa prvim korakom. Načinimo taj prvi korak.

Vaš

A. Van der Belen