Zakon o večitom vladaru

Crnogorskim medijima u petak je odjeknula vest da je Vlada usvojila predlog Zakona o predsedniku države, koji uvodi novine kada je reč o njegovim nadležnostima. Pored toga što se tim aktom prvi put zakonski jasno definišu oblasti delovanja predsednika države, javnost je zanimala činjenica i da je Zakon postao aktuelan svega dve sedmice nakon što je lider DPS Milo Đukanović ubedljivo pobedio na predsedničkim izborima.

Kako prenose podgorički mediji, zakon nije bio u planu rada Vlade za ovu godinu, koja je, pri tom, predlog zakona utvrdila bez javne rasprave.

„Dogovoreni potez“

„Činjenica da predlog zakona dolazi iz Vlade, upućuje na zaključak da se radi o ranije dogovorenom potezu. Otuda i navedena brzina,“ navodi za DW politički analitičar i pravnik Sergej Sekulović. „Đukanović je i tokom izborne kampanje najavljivao da će biti aktivan predsednik, odnosno, da će ići šire od onoga što su nadležnosti predsednika propisane Ustavom. Za tako nešto mu je potrebna zakonska osnova.“

Najviše pažnje privukle su odredbe kojima se predsedniku države daje pravo da formira svoje savete, komisije i radne grupe, stalna i privremena radna tela, što podseća na uređenje Vlade.

„Iz samog rešenja možemo zaključiti da će se proizvoditi politika na dnevnom nivou, te da neće nedostajati političkih inicijativa. Ako uzmemo u obzir da je Đukanović i predsednik najjače partije, otvara se prostor za razmišljanje da li će i u kojoj meri doći do svojevrsne mutacije ustavno-političkog sistema“, navodi Sekulović.

U Crnoj Gori vlada parlamentarni sistem, što u slobodnom prevodu znači da je najjača politička ličnost predsednik Vlade. To je, bez sumnje, važilo kada je na njenom čelu bio Đukanović. Sada postoji mogućnost da sa Đukanovićem na mestu predsednika države crnogorski politički sistem poprimi drugačiji oblik.

„Sastanak premijera“

Nešto drugačiji primer takve prakse daje Srbija, u kojoj Aleksandar Vučić vuče sve konce, bez obzira na to da li je predsednik države ili Vlade. Prelaskom na mesto predsednika prošle godine Vučić čak nije imao ni potrebe da širi zakonske nadležnosti – naprosto ih je prisvojio.

Upravo poređenje crnogorske i srpske zbilje poslužilo je karikaturisti Zoranu Šćekiću kao savršena inspiracija za karikaturu nedavno objavljenu u dnevnom listu Dan. „Ovom karikaturom sam pojasnio ono što svi primećuju – da se u Crnoj Gori pita samo Milo Đukanović, a Vučića sam dodao kao začin, s obzirom na to da imaju sličan sistem kontrole svih institucija“, navodi Šćekić za DW.

Tokom višegodišnje karijere, Šćekić je nacrtao 11.000 karikatura. Većinom su bile političke, a 900 je posvetio „večitom gospodaru“. „Recept za ovako dugu vladavinu Đukanovića je kontrola svih institucija – policije, vojske, vladinih službenika… Ukoliko bi to izgubio, došlo bi do izdaje najbližih saradnika, ne bi se mogao vršiti pritisak na birače i time bi izgubio vlast i moć“, uveren je nagrađivani crnogorski karikaturista.

Vujanoviću titula „bivšeg predsednika“

Vlada je bila darežljiva i prema odlazećem predsedniku države. Novim Zakonom propisala je da Filip Vujanović dobija počasnu titulu „bivši predsednik Crne Gore“ i prihode od 70 odsto plate koju je do sada primao. Nju će moći da prima do odlaska u penziju ili novog zaposlenja.

Još nije poznato kada će se Zakon o predsedniku države naći pred poslanicima. Pravnik Sekulović ne sumnja da će ovaj akt lako dobiti potrebnu većinu u Parlamentu. On podseća da crnogorskom pravnom sistemu nedostaju i zakoni o Skupštini i Vladi, ali da njihovo usvajanje, ni nakon skoro 30 godina od kada te institucije postoje, nije prioritet. Jer, predsednik jeste.