Zakon o zabrani uvoza iz Sinđinga dolio “ulje na vatru” u odnosima SAD i Kine

Kako piše Blumberg, odnos glasova 428 za naspram samo jednog protiv usvajanja Zakona o prevenciji prisilnog rada Ujgura pokazao je da u obe stranke u Kongresu preovlađuje stav da Sjedinjene Države treba da zauzmu čvršći stav prema Kini.

“Narodna Republika Kina sprovodi brutalnu kampanju represije protiv ujgurske i drugih manjina masovnim zatvaranjem, mučenjem i prinudnim radom. Ovaj zakon će nam pomoći da se borimo protiv te užasne situacije i da bacimo svetlo na zloupotrebe koje Peking sprovodi”, rekla je predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi.

Predstavnički dom je sličnim odnosom glasova usvojio i neobavezujuću rezoluciju po kojoj se obračun kineskih vlasti sa Ujgurima i drugim pripadnicima etničkih manjina u Sinđingu smatra “genocidom”.

Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin je navode o genocidu i prisilnom radu nazvao “zlonamernom klevetom” i optužio SAD da to žele da upotrebe za “ekonomsko maltretiranje” Kine.

“Pozivamo SAD da shvate situaciju i prestanu da insistiraju na tom zakonu. Ako Vašington nastavi sa nanošenjem štete kineskim interesima, sigurno je da ćemo odlučno odgovoriti”, dodao je on.

Predstavnički dom je usvojio i rezoluciju u kojoj se navodi da se Međunarodni olimpijski komitet “nije pridržavao svoje posvećenosti ljudskim pravima” u slučaju teniserke Peng Šuai. Bela kuća je prethodno najavila da će se SAD pridružiti “diplomatskom bojkotu” Zimskih olimpijskih igara u Pekingu i neće poslati zvaničnu delegaciju.

Najdalekosežnije posledice će imati usvajanje zakona o prisilnom radu. “Mnogi proizvodi koje svakodnevno koriste ljudi širom naše zemlje, uljučujući odeću, hranu i obuću, su nastali prisilnim radom. Zato je sasvim jasan imperativ da treba preduzeti korake”, rekao je Džim Mekgovren, demokrata iz Masačusetsa.

Prema ovom zakonu, američko ministarstvo unutrašnje bezbednosti će morati da napravi listu entiteta koji sarađuju sa kineskom vladom u represiji nad Ujgurima u Sinđingu i drugim manjinskim grupama, i da zabrane uvoz tako nastale robe u SAD.

Kako prenosi Saut Čajna morning post, ovaj zakon sadrži klauzulu o “oborivoj pretpostavci” po kojoj su sva dobra koja dolaze iz Sinđinga nastala prisilnim radom, a samim tim je zabranjen njihov uvoz, osim ukoliko komesar američke carinske i granične zaštite ne odobri izuzetak – kompanije će imati mogućnost žalbe jedino ako mogu da pruže “jasne i uverljive dokaze” da nisu povezane sa prisilnim radom.

Senat je usvojio svoju verziju ovog zakona u julu, ali predsednik Džozef Bajden ne može da ga potpiše pre nego što budu razrešene nesuglasice između ove dve verzije. Član Predstavničkog doma Majkl Mekol, republikanac, izrazio je frustraciju što se liderstvo Doma nije opredelilo da jednostavno usvoji verziju Senata, što bi zakonodavcima omogućilo da predlog zakona pošalju pravo u Belu kuću, naglasivši da je ovako “došlo do nepotrebnog zastoja”.

Jedna od ključnih razlika je u tome što verzija predloga zakona koju je Senat usvojio zahteva da zabrana stupi na snagu 300 dana pošto postane zakon, dok se u verziji Predstavničkog doma omogućava grejs period od svega četiri meseca.

Za sada nije jasno na koji će način biti prevaziđene ove razlike, ali, upozorava Blumberg, s obzirom na to da se godina ubrzano bliži kraju a Kongres treba da se posveti i nizu drugih mera, sve su manje šanse da nešto bude postignuto pre početka zimske pauze na Kapitol hilu.