Zamah diplomatije, posrednička akcija

Posredništvo je dobijalo na značaju u svetskim razmerama od kako su Turska i Finska iskoračile u Ujedinjenim nacijama sa inicijativom „Posredništvo za mir“, što je kulminiralo formiranjem Grupe prijatelja posredništva. Ova grupa sada broji 53 člana, od kojih 48 država i pet međunarodnih organizacija. Došlo je i do osetnog poboljšanja osposobljenosti međunarodne zajednice za preventivnu diplomatiju i posredovanje ne samo na nivou OUN-a, već i podregionalnih organizacija i civilnog sektora. Grupa je postala i vodeća platforma Ujedinjenih nacija za promociju posredništva koja je pokrenula usvajanje rezolucija Generalne skupštine UN-a kojima su postavljeni temelji razvoja normativnog i konceptualnog okvira posredništva. Grupa je doprinela i donošenju fundamentalnog dokumenta za sve koji se širom sveta bave ili proučavaju posredovanje pod nazivom „Smernice UN za efikasno posredovanje“ (2012).

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš izrazio je spremnost da nastavi sa poboljšavanjem sposobnosti UN za pružanje podrške posredovanju i njegovo angažovanje je za svaku pohvalu. Pozivamo sve države članice UN-a da podrže vizionarski pristup generalnog sekretara Gutereša i napore koje čini da se postojeći konflikti spreče odnosno reše. Turska ispunjava svoj deo zadatka. Turska se nalazi u blizini prostranog regiona opterećenog aktivnim i zamrznutim konfliktima. Sprečavanje i mirno rešavanje konflikata zauzima centralno mesto u preduzimljivoj i humanitarnoj spoljnoj politici Turske. Turska je aktivna na razne načine na širokom prostoru od Afrike do Bliskog Istoka i od Balkana do Kavkaza. Za nju je mirotvorstvo suština humanitarnog i razvojnog pristupa. Ove godine Turska je ponovo zauzima mesto najvelikodušnije svetske nacije u pogledu pružanja humanitarne pomoći po glavi stanovnika.

Turska je domaćin Istanbulskih konferencija o posredovanju od 2012. godine. Ove izuzetno značajne konferencije osmišljene su da okupe širok akademski i praktični krug učesnika koji se bave prevencijom sukoba ili posredovanjem u njihovom rešavanju. Cilj ovih konferencija je da promovišu sinergiju teorije i prakse, kao i da doprinesu uvećanju opsega, dometa i efikasnosti posredničke uloge međunarodne zajednice. Moram odati priznanje posrednicima koji svakodnevno rade na prevazilaženju konflikata širom sveta.

Ovogodišnja Konferencija ima za cilj da istraži kako posrednička metodologija i praksa mogu još bolje da odgovore na potrebe vremena u kojem živimo. U tom smislu u centru pažnje biće dva pitanja. Jedno je mogućnost posredovanja u svim fazama trajanja sukoba, dakle od prevencije do rešenja i dalje do pune primene mirovnog sporazuma. Drugo ključno pitanje su modeli za širu primenu posredništva kao preventivnog instrumenta tamo gde političke, etničke i verske predrasude stvaraju atmosferu netrpeljivosti.

Ovo poslednje je posebno upadljivo jer sa žaljenjem gledamo ekstremističke tendencije u raznim oblicima političkih, socijalnih i verskih netrpeljivosti. Porast nasrtaja na muslimane i migrante u Evropi je dobar primer za to, a rešenje leži u preventivi. Međutim, preventiva je moguća samo kada društvo prizna i nauči da poštuje razlike i upusti se u iskreni dijalog i interakciju. Verujem da posrednici koji su dobro upoznati sa kulturnim obrascima ponašanja u datoj konfliktnoj situaciji mogu postići značajan uspeh. Za to nam je potrebno da obučimo više posrednika uključujući mlade ljude kao i da ohrabrimo više žena da se bave posredništvom i obezbedimo im neophodne instrumente za to.

Ogromni su izazovi sa kojima se suočavamo u želji da mir zavlada u čitavom svetu ali bi trebalo da u tim izazovima vidimo i velike mogućnosti. Spremnost i volja međunarodne zajednice da se osposobi za mirno rešavanje sukoba uključujući i posredovanje mora da postane prioritet. Dok se pripremamo za doček učesnika Četvrte istanbulske konferencije o posredovanju, pozivam međunarodnu zajednicu da se angažuje na posredovanju.

Autor je ministar spoljnih poslova Turske