„Zamislite da ste Ukrajinac, da imate samo ruski pasoš i pozvani ste u rat da se borite protiv svoje rodne zemlje“: Kako Rusija naoružava pasošima

Nakon što je Rusija izvela invaziju na Ukrajinu prošlog februara, evropske zemlje su dočekale Ukrajince koji su tražili utočište. Ali kada je Rusija objavila svoju delimičnu mobilizaciju u septembru, hiljade su pobegle od poziva.

Zemlje koje su prvobitno prihvatale izbeglice oklevale su ili zatvorile svoje granice za ruske građane, što je izazvalo debatu u EU o tome kako i da li zemlje treba da daju ili uskrate azil Rusima koji beže od mobilizacije.

Oni koji beže od regrutacije ne dolaze samo iz Rusije među njima su i oni sa teritorija pod ruskom okupacijom. U delovima ukrajinske teritorije koju je Rusija okupirala, Rusija izdaje sopstvene pasoše skoro deceniju, a istovremeno otežava dobijanje ili obnavljanje ukrajinskog državljanstva.

Pretvaranje ukrajinskih državljana u ruske je ratni zločin, kaže Irina Vereščuk, potpredsednica ukrajinske vlade i ministarka za reintegraciju privremeno okupiranih teritorija.

„Ženevske konvencije jasno zabranjuju prisilnu pasošizaciju stanovnika okupiranih teritorija“, rekla je ona za Politico. „To treba evidentirati kao ratni zločin.

Prisiljen da postane Rus

Ernes, prodavac automobila, otišao je sa Krima u Gruziju da bi izbegao delimičnu mobilizaciju Rusije u septembru. Sa sobom je poveo ženu i troje dece. Oni su krimski Tatar — autohtona manjina proterana sa Krima pod SSSR-om, ali koja se vratila u svoju domovinu nakon pada Gvozdene zavese 1990-ih.

Krimski Tatari su se u velikoj meri protivili ruskoj aneksiji i bili su u velikoj meri potisnuti; kao i mnoge etničke manjine na ruskim teritorijama, delimična mobilizacija ih je takođe pogodila neproporcionalno.

Ernes nije bio jedini sa idejom da pobegne: granica sa Gruzijom od Rusije je bila preplavljena. Ernesova porodica je danima kampovala pored puta i na kraju platila mito da preskoči 16-kilometarski red vozila koja su čekala.

Ali kada su konačno stigli na gruzijsku stranu, naišli su na administrativnu prepreku. Zajedno sa mnogim evropskim zemljama, gruzijska granična služba počela je da odbija ulazak Rusima. Dok su Ernes, njegova supruga i starija deca imali ukrajinske pasoše, najmlađi — trogodišnji Emil — imao je samo ruski rodni list.

Porodica bi mogla da uđe, smatrali su granični organi, ali samo ako ostave svoje najmlađe dete.

Rekli su nam: „Ostavite ga tamo“, kao da je kofer, priča Ernes.

Pošto su potrošili veliki deo svoje ušteđevine da bi stigla dovde, morali su da se okrenu i vrate na Krim.

Hiljade Ukrajinaca koji imaju ruske ili zastarele ukrajinske dokumente našli su se u sličnoj situaciji. Prema Mejlisu, predstavničkom telu krimskih Tatara sada sa sedištem u Kijevu, oko 2.500 krimskih Tatara koji su pobegli u Kazahstan — što je bilo moguće svima koji imaju ruska dokumenta — podnelo je molbu tamošnjem ukrajinskom konzulatu za ukrajinska dokumenta kako bi mogli da putuju dalje.

Prisilna pasošizacija je namerna spoljnopolitička praksa koja se koristi u ratovima Rusije u njenom „bliskom inostranstvu“, kažu stručnjaci.

Započeta na teritorijama u Gruziji i Moldaviji 2002. nakon oružanih sukoba, a zatim u Ukrajini 2014, ruska politika pasošizacije je dodala nekoliko miliona novih građana kako bi nadomestila opadanje broja ruskog stanovništva, istovremeno podrivajući suverenitet ciljnih zemalja i pružajući lažno opravdanje za rusku invaziju.

Nakon što je Rusija nezakonito aneksirala Krim 2014, automatski je transformisala više od dva miliona Krimljana u ruske državljane. Čak i oni koji su već napustili Krim, poput Olge Skripnik — aktivistkinje za ljudska prava koja sada vodi Krimsku grupu za ljudska prava u Kijevu — postali su građani Rusije protiv svoje volje.

Rusija je 2016. onemogućila da oni bez ruskog pasoša dobiju medicinsku negu, obrazovanje ili zdravstveno osiguranje obavezno za zaposlenje na Krimu. Rusija je 2020. zabranila nerusima da poseduju imovinu u većem delu Krima.
Kada bi neko pokušao da napusti Krim i uputi se u kopneni deo Ukrajine, ruski graničari bi tražili ruski pasoš, a ponekad bi konfiskovali ili oštetili ukrajinske, kaže Skripnik za Politico.

U istočnoj Ukrajini, gde Rusija od 2014. kontroliše dve kvazi-republike u oblastima Luganska i Donjecka, Ukrajincima su od 2019. nuđeni ruski pasoši po ubrzanom postupku. Oko pola miliona Ukrajinaca iz očajno osiromašenih, međunarodno nepriznatih republika uzelo je pasoše, koji su im omogućili da rade i studiraju u susednoj Rusiji.

U maju 2022. uvedena je pasošizacija na novookupiranim teritorijama na jugu Ukrajine, uključujući Herson i Mariupolj. Iako je prihvatanje navodno bilo minimalno, Rusija je izvršila pritisak poput vezivanja humanitarne pomoći ili zadržavanja posla u sektoru zdravstva ili obrazovanja sa ruskim pasošem.

Bekstvo sa okupiranih teritorija

Ubrzo nakon objave delimične mobilizacije, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je Ukrajince da napuste okupirane teritorije kako bi izbegli rusku regrutaciju. Ali ovi Ukrajinci su tada ostali zaglavljeni u ničijoj zemlji — dozvoljeno im je da napuste Rusiju, ali ne i da uđu u sledeću zemlju — ili su ostali bez sredstava u zemljama poput Kazahstana dok su pokušavali da dobiju nova ukrajinska dokumenta.

Krajem septembra, predstavničko telo krimskih Tatara, Medžlis, počelo je da dobija stotine očajničkih poziva od krimskih Tatara koji žele da pobegnu.

„Pokušavali smo da se bavimo ovim problemom danonoćno“, rekao je Refat Čubarov, šef Medžlisa.

Ukrajinski konzulati mogu izdati privremenu dozvolu građanima bez važećih dokumenata da uđu u Ukrajinu i podnesu zahtev za nove. Ali izvod iz matične knjige rođenih nije dovoljan dokaz identiteta, a mladi sa Krima često imaju samo ruski pasoš ili druga dokumenta koja Ukrajina ne priznaje.

„Sada kada je počeo rat velikih razmera, muškarci koji su pokušali da odu, posebno oni od 18 do 20 godina, imaju puno problema“, kaže Skripnik.

Rusija je takođe deportovala hiljade Ukrajinaca sa novookupiranih teritorija na Krim i Rusiju, često pod maskom da ih spasava od aktivnih borbi — a zatim je povezala primanje pomoći i beneficija u Rusiji sa posedovanjem ruskog pasoša.

Možda je skoro nemoguće da takvi ljudi dokažu da su zapravo Ukrajinci.

„Imati ruski pasoš sa Krima je veoma problematično u Evropi“, kaže Usein (nije njegovo pravo ime), 31-godišnji krimski Tatar koji je napustio Krim u septembru kako bi izbegao regrutaciju.

Putovao je i izašao iz Rusije sa ruskim pasošem izdatim na Krimu, a zatim je uspeo da uđe u Evropu preko Letonije sa zastarelim ukrajinskim pasošem. Rekao je da je video da je drugima odbijen ulazak na osnovu obrazloženja da su oni ruski begunci koji su odlučili da žive na Krimu koji je okupirala Rusija.

„To je najveći problem, jer oni samo biraju koga će pustiti unutra, a koga ne“, rekao je. „Njihov argument je: „Imate ruski pasoš i državljanstvo. Šta ste radili na Krimu osam godina?“

Usein se uputio u Poljsku, gde je, kako je rekao, dočekan uglavnom sa simpatijama i pomoći. Ali jedan dobrovoljac koji je pomagao ukrajinskim izbeglicama rekao mu je da je izdajnik jer je ostao na Krimu i nije obnovio ukrajinski pasoš.

„Objasnio sam da sam upravo dobio rusko državljanstvo i otišao sam zbog mobilizacije“, rekao je Usein. „Krim je moja domovina. Zašto sam trebao otići ranije? Nisam želeo da odem sada. Sve što želim je da živim u svojoj domovini.”

Pored poteškoća oko dokumenata, mnoge izbeglice — u strahu da bi mogle da beže iz jedne vojske u drugu — uopšte ne žele da se vrate u Ukrajinu tokom rata.

„Izbegli su mobilizaciju u Rusiji i želeli su da nađu bezbedno mesto za sebe i svoje porodice“, rekao je Čubarov. „Ako bi došli u Ukrajinu, mogli bi da budu regrutovani u ukrajinsku vojsku“.

Kada se Usein prijavio u ukrajinski konzulat u Varšavi, rečeno mu je da se vrati u Ukrajinu po novi pasoš.

Direktno su mi rekli ‘Idi u Kijev da to uradiš, zašto si došao ovde?’“, rekao je on. „Ali ako odem tamo da uzmem dokumente, neću moći ponovo da odem“.

Vojno stanje zabranjuje većini muškaraca između 18 i 60 godina da napuste Ukrajinu.

Taoci ili saradnici?

Usein, koji ne može da nađe posao u Poljskoj, sada je u Belgiji i čeka da konzulat potvrdi njegov ukrajinski identitet dok boravi u hostelu za migrante koji prolaze kroz sistem azila.

Ernes, koji je vraćen na gruzijskoj granici sa Rusijom, morao je da se vrati na Krim sa svojom porodicom. Mnogi od onih koji su se obratili krimsko-tatarskoj agenciji Medžlis za pomoć su iscrpili svoje mogućnosti i sredstva i od tada su se vratili kući, rekao je Čubarov.

„Osamdeset posto onih koji su stigli u Evropu i naišli na ove probleme sa dokumentima samo su se okrenuli i vratili“, složio se Usein.

Uz glasine da će Rusija objaviti novu mobilizaciju početkom 2023. oni koji su morali da se vrate mogu ipak završiti u ruskoj vojsci, boreći se protiv sopstvenog naroda.

EU je u septembru suspendovala pojednostavljeni sporazum o vizama za ruske državljane. Baltičke države, Finska i Poljska zabranile su ruske turiste u oktobru, pozivajući na zabranu širom EU, dok su Slovačka i Češka u septembru prestale da izdaju humanitarne vize Rusima.

Ali Krimljane koji nisu imali izbora osim da uzmu ruske pasoše treba tretirati drugačije od Rusa, smatra Čubarov. „Ako su sa Krima, nisu pretnja“, rekao je on.

„Oni su taoci i ne žele da se bore, tako da ih ne vidimo kao zločince, već kao Ukrajince, koji žele da se vrate. Želimo da pomognemo ovim ljudima“, zaključila je Vereščuk.