Zamrznuti konflikti iznenada bi mogli postati vrući, a Trampu se ne može verovati: Sajmon Tisdal o nuklearnoj opasnosti Pjongjanga

Pogledajte Ukrajinu, Siriju ili Jermeniju-Azerbejdžan. Možda je Koreja sledeća?

Skoro tri četvrtine veka, primirje – a ne mirovni sporazum – sprečilo je stare neprijatelje Severnu i Južnu Koreju da se međusobno razdvoje.

Njihovi pobornici, Kina i SAD, potpisali su hladan status kvo iz hladnog rata, ukazuje Sajmon Tisdal, spoljnopolitički komentator u Observeru u kolumni za Gardijan.

Sada, momentalno, led puca. Ali to nije političko otapanje. Međusobno neprijateljstvo je nesmanjeno.

Nije zato što osiromašeno pustinjačko kraljevstvo Kim Džong Una propada, kao što se često predviđa.

Umesto toga, to je zato što je Severna Koreja, podstaknuta novim prijateljima na visokim pozicijama, na putu, dok Južna Koreja pati od veoma javnog sloma. Ukratko, stvari se zahuktavaju.

Zašto je ovo važno za svet u celini? Jednom rečju: nuklearne bombe. Prkoseći decenijama sankcija, Kim je izgradio ogroman arsenal projektila i nuklearnih bojevih glava.

Ohrabren novim bezbednosnim savezom sa Rusijom i vezama sa Iranom, koji toleriše i pomaže Kina, i pripremljen da iskoristi neznanje Donalda Trampa o zaštitnom znaku, režim Severne Koreje, uprkos svim izgledima, je na čelu.

Diktator Kim – navodni „ludi kralj“ Azije – uvek je bio opasan. Sada postaje potpuno bikovski.

Prošle nedelje je tvrdio da SAD, Južna Koreja i Japan planiraju nuklearni napad i proglasio agresivnu „najtežu“ kontra-strategiju ikada.

Pjongjang je nedavno testirao novu interkontinentalnu balističku raketu sposobnu da pogodi bilo koji američki grad.

Kim je preimenovao Južnu Koreju kao „neprijateljsku državu”, što je uništilo svaku nadu u mirno ujedinjenje.

„Kim je bio očigledan korisnik rastućeg antagonizma između SAD i Kine i Rusije“, napisao je regionalni analitičar Andrej Lankov.

„Naopako, čak i dok Severna Koreja postaje sve više pretnja svom susedu na jugu i predstavlja veći vojni izazov za zapad, ona je stekla veću ekonomsku stabilnost i postala manje podložna spoljnom pritisku.

Tokom Trampovog drugog mandata, nuklearni i raketni programi Severne Koreje mogu postati još provokativniji, sugerisao je Lankov.

Tokom svog prvog mandata, Tramp je impulsivno kolebao između nuđenja najdražih ugovora i pretnji da će režim zaliti „vatru i bes“. Šargarepa i štap su sada manje efikasni, a opasniji, kako se Kimov arsenal širi.

„Zato što je Severna Koreja jako deklasirana u konvencionalnim vojnim terminima, i pošto svaki ozbiljan sukob podiže egzistencijalne uloge za režimske elite, mnogo je verovatnije nego bilo koja druga država sa nuklearnim oružjem da zaista upotrebi svoje oružje“, smatraju analitičari Robert Keli i Min Hjung Kim.

„To predstavlja jedinstvenu nuklearnu pretnju.“

Nekoliko je razloga za Kimov povratak u Koreju.

Njegove zalihe artiljerijskih granata iz sovjetske ere, municije i hiljada vojnika koji će pomoći Vladimiru Putinu u borbi protiv svog ilegalnog rata u Ukrajini nagrađeni su gotovinom, naftom, pomoći u hrani i prijavljenom tehnološkom pomoći sa satelitima i oružjem.

Kima nije ni mrvicu briga što stotine njegovih vojnika umiru. Njegov hladnokrvni geostrateški proračun je jasan.

Rusko partnerstvo štiti Severnu Koreju od obnove kaznene akcije u Savetu bezbednosti UN. Posedovanje Putinovog pečata odobravanja ratnog zločinca – sumnjiva čast – ublažava ekstremnu diplomatsku i ekonomsku izolaciju zemlje.

U međuvremenu, Kimove trupe, ili oni koji prežive užase Kurskog fronta, stiču znanje na bojnom polju o zapadnim taktikama i oružju.

Veza sa Kremljom služi još jednoj vrednoj svrsi: podsećanje Kine, dugogodišnjeg, povremeno moćnog saveznika Severne Koreje, da Pjongjang ima druge opcije.

Peking se ranije protivio Kimovom nuklearnom stvaranju, smatrajući ga destabilizujućim faktorom koji izaziva regionalno mešanje SAD.

Ali ovih dana grize usnu i povećao je pomoć kako bi povećao uticaj.

Čak se i Kina pita i brine šta bi uzbudljivi, nekontrolisani Kim mogao sledeće da uradi.

Takva zabrinutost se još više oseća u Južnoj Koreji, čestoj meti nuklearnih pretnji Pjongjanga.

Zemlja ima užasno vreme, upletena u veliku demokratsku i ustavnu krizu nakon neuspešnog proglašenja vanrednog stanja od strane predsednika IoonJun Suk Jeola prošlog meseca.

Iako je opozvan i osramoćen, Jun je i dalje u svojoj palati i opire se hapšenju. Slepa za ironiju, Severna Koreja je rekla da su Junove „lude“ akcije bile akcije „fašističke diktature“ koja je žrtvovala sopstveni narod.

U međuvremenu, Trampova averzija prema umešanosti u strane sukobe, koja je nedavno izražena oko Sirije, intenzivira debatu Južne Koreje o tome da li američki nuklearni kišobran, podignut 1953, još uvek postoji u stvarnosti.

Pošto malo ko veruje da bi Tramp rizikovao Armagedon da spase Seul, više nego da spase Kijev, sve je jači slučaj da Jug dobije sopstvena nuklearna sredstva odvraćanja.

Trampu se ne može verovati. On je zapretio da će zatvoriti američke baze u Južnoj Koreji. I on je u sukobu oko Kima nakon njihovog debakla na „Samitu mira“ u Hanoju 2019.

Hoće li ga bombardovati ili zagrliti? Verovatno je da bi svaki budući sporazum Tramp-Kim odustao od denuklearizacije, dozvoljavajući Severu da zadrži neke bojeve glave.

Loše vesti za Seul. U svakom slučaju, Vašington je ometen trgovinom Ukrajine, Izraela i Palestine, Kine i oživljavanjem terora Islamske države.

Ankete pokazuju da većina Južnokorejaca favorizuje pravljenje bombe kako bi zaštitila svoju zemlju. Ako bi se to dogodilo, Kim bi to posmatrao kao egzistencijalnu provokaciju.

Iran se suočava sa sličnom dilemom, vis-a-vis Izrael, o čemu se ovde raspravljalo prošlog meseca.

Uticaj na globalne napore u neširenju nuklearnog oružja ako Južna Koreja postane nuklearna mogao bi biti katastrofalan. Japan i drugi bi mogli da slede njihov primer.

Ipak, to je reklo, šta biste uradili? Samouvereni Kim, koga podržavaju Rusija i Kina, postaje sve drskiji preteći i nepredvidiviji.

Trampova Amerika je nepouzdan prijatelj. I niko drugi neće pomoći. Ko će spasiti Južnu Koreju od severne nuklearne ucene, maltretiranja ili još goreg, ako neće spasiti samu sebe? Ovo nije neka vrsta nuklearne fikcije iz noćne more.

To je izbor u realnom vremenu, zaključuje Tisdal navodeći da velike sile moraju ponovo da se uozbilje u vezi sa multilateralnom kontrolom naoružanja.