Zanimljiva četvorka koja će voditi tri evropske i jednu ervoatlantsku instituciju: Sagovornici Danasa o dogovoru o čelnim funkcijama u EU

Prema rečima sagovornika Danasa, sigurno će doći do promena u odnosima EU, kako prema Srbiji, tako i prema ratu u Ukrajini i ratu u Gazi.

Postoji kontinuitet i novosti

Jelica Minić, članica Evropskog pokreta u Srbiji, za naš list kaže da postoji kontinuitet – Fon der Lajen, ali i novine – kandidovanje Koste i Kalas.

„Ono što je novo, a što se nije toliko u javnosti pojavljivalo, to je kandidovanje bivšeg premijera Portugala Antonija Koste za predsednika Evropskog saveta. To je vest koja predstavlja svojevrsno iznenađenje, dok se o Kaji Kalas, premijerki Estonije vrlo mnogo spekulisalo u medijskoj evropskoj javnosti. Dakle, imamo osobu kontinuiteta i dvoje novih ljudi koji nemaju iskustva te vrste na međunarodnoj sceni“, kaže Minić.

Ona dodaje da bi u ovaj kontekst, šire uzevši, trebalo smestiti i izbor novog generalnog sektretara NATO Marka Rutea.

„Koji je takođe nov i takođe došao sa premijerskog mesta. Imamo novih ljudi na vrlo važnim mestima za čitavu EU jer je došlo do aktiviranja odnosa i pozicija EU u okviru NATO sa ratom u Ukrajini i jačanja te odbrambene vojne dimenzije u EU. To je jedna zanimljiva četvorka koja će voditi tri evropske i jednu ervoatlantsku instituciju“, uočava Minić.

Kako kaže, može se očekivati da će „u stilu“ biti nekih novosti, ali u generalnoj politici ne bi trebalo da dođe do velikih pomeranja.

„Može se očekivati učvršćivanje proukrajinske politike unutar EU sa Kajom Kalas na čelu, i može se očekivati povećani pritisak na Izrael da se sukobi makar tu privedu kraju kako ne bi eskalirali i praktično pogodili čak i EU“, naglašava Minić.

Demonstracija zlovolje

Kandidate za tri funkcije podržalo je 25 od 27 evropskih lidera. Italijanska premijerka Đorđa Meloni glasala je protiv Koste i Kaje Kalas i bila uzdržana pri glasanju o Fon der Lajen, dok je mađarski premijer Viktor Orban glasao je protiv Fon der Lajen, bio je uzdržan kod Kalas, dok je glasao za Kostu.

Kako kaže Minić, moglo bi se reći da su Meloni i Orban bili veoma bliski i ranije, da su njihova očekivanja bila da će igrati veću ulogu u izboru čelnih ljudi u EU, da će Italija sigurno dobiti neka veoma važna mesta unutar Evropske komisije, neke direktorate i da prosto neće biti zanemarane.

„Smatra se da je Meloni opravdano nezadovoljna jer je njena stranka ostvarila treće mesto u izborima za EP (Evropski konzervativci i reformisti) i postigla uspeh, mada u dogovorima i konsultacijama taj se uspeh nije adekvatno reflektovao. Međutim, trudiće se da se i njeni interesi i interesi Italije zadovolje u podeli funkcija, dok je njeno glasanje protiv Kalasove i Koste demonstracija određene zlovolje. Pogotovo, imajući u vidu da Kosta pripada levom krilu“, primećuje Minić.

Kada je reč o Orbanu, kaže Minić, on nije bio zadovoljan tretmanom Komisije koja je prema njemu bila odlučna u nekoliko situacija.

„Suzdržanost za Kalas je jačanje proukrajinske pozicije EU koju će ona sigurno zagovarati a koja njemu ne odgovara. Pomirenje sa izborom Koste nije koštalo Orbana da glasa za, jer je to je manje važno mesto od prethodna dva“, ističe Minić.

Porodična istorija vrvi od borbe za nezavisnost

Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, za Danas podseća da je Kalas pravnica, dugogodišnja političarka, premijerka Estonije i na listi za hapšenje ruskih vlasti zbog uklanjanja sovjetskih spomenika iz Talina.

„Njena porodična istorija vrvi od borbe za nezavisnost Estonije i borbe protiv represivnog sovjetskog režima. Njena je majka osetila čari izgnanstva u Sibir, a deda je rukovodio policijskim i bezbednosnim službama u borbi za nezavisnost početkom dvadesetog veka. Pokazala se izuzetno veštom tokom gasne krize i podržava glasno ukrajinske napore u odbrani svoje zemlje“, kaže Beširi.

Kako dodaje, njen dolazak na mesto šefice diplomatije EU jasan je signal koji premijeri i predsednici država članica EU šalju Moskvi.

Kalas podržala Kosovo

„Predsednik Vučić i Vlada Srbije će se suočiti s većim kritikama zbog neusaglašavanja spoljne i bezbednosne politike s EU, glavnim razlogom zašto baltičke zemlje blokiraju otvaranje poglavlja 31 još od ruske aneksije Krima“, primećuje Beširi.

On dodaje da postoji anegdota da je tadašnja premijerka Srbije Ana Brnabić pozvala Kalas u zvaničnu posetu Beogradu, a da je estonska premijerka poziv odbila.

„Nezavisno od toga da li je čaršijski trač istinit, jedno je sigurno – Srbija nema dobre odnose s balktičkim zemljama koje jesu imale direktan kontakt s ruskom čizmom i znaju kako je to negativno uticalo po njih“, ističe Beširi.

Kako kaže, sve države Baltika, Litvanija, Letonija i Estonija imaju značajno veći BDP po glavi stanovnika.

„Tako su građani Estonije bogatiji od nas tri puta, a Litvanije i Letonije više od dva puta. Kada su njihove cene života u pitanju, značajnije su priuštive u osnosu na 40 odsto kumulativne inflacije u Srbiji u poslednje tri godine“, kaže Beširi.

Ekonomski parametri, nastavlja on, jasno pokazuju superiornost ekonomija baltičkih zemalja, kada se donesu prave političke odluke.

Kako kaže, svako ko je posetio ove zemlje pre deset godina i danas, vidi nesagledive pozitivne promene.

„Na tome se očekuje da Kalas insistira, na političkoj odluci gde je Srbiji mesto i ako je to zaista EU, dobićemo podršku, ali i kritiku za svako skretanje s zajedničke bezbednosne, odbrambene i spoljne politike EU. Ona neće imati razumevanja za neuvođenje sankcija Rusiji niti za šurovanje s Moskvom. Isto, neće imati razumevanja ni za neusaglašavanja s politikama EU jer je Srbija jedina u regionu, ali i jedina zemlja kandidat koja nema sto odsto usaglašenu spoljnu politiku“, ukazuje Beširi.

On dodaje da, istovremeno, očekuje se da Kalas bude glasnija u očekivanjima prema Srbiji na polju borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.

„Ona je liberalka, te zabrinutosti koje postoje prema Srbiji za loše stanje vladavine prava, ljudskih i manjinskih prava, prava slobodnog izbora i slobode medija, Kalas će ih jasnije obrazlagati u odnosu na španskog (Žozep) Borelja“, kaže Beširi.

Beširi podseća da se pre dve godine Kalas susrela s predsednicom Kosova Vjosom Osmani kada je rekla da je Estonija jedna od prvih zemlja koja je priznala nezavisnost i da snažno podržava evro-atlantske težnje Prištine.

„Na istom sastanku je rekla i da je snažno Kosovo u interesu cele Evrope. Slične poruke poslala je u novembru prošle godine prilikom državne posete premijera (Aljbin) Kurtija Talinu. Kalas je tom prilikom podržala viznu liberalizaciju za građane Kosova, ali je izrazila bojazan za ruski uticaj na Zapadnom Balkanu i njihove napore da destabilizuju region i Evropu“, podseća Beširi.

Andrićev venac sprema akcije

Prema njegovim rečima, Iako će predstavljati EU i 27 zemalja članica te će njen diplomatski rečnik gotovo sigurno biti prilagođen u odnosima s zemljama Zapadnog Balkana, ne treba podceniti Kalas koja je bila proglašena za jednu od najuticajnijih poslanica evropskog parlamenta i do pre neki dan bila u užem izboru za mesto generalnog sekretara NATO.

„Vučić vrlo dobro zna ko će biti nova šefica evropske službe za spoljne odnose i gotovo je sigurno da Andrićev venac sprema akcije koje će udovoljiti njene apetite, ali ne treba očekivati da se Vučić odrekne Rusije, ako ne zbog mečke kojom plaši Brisel i Vašington, onda zbog milijarde evra koje je beogradska vrhuška ušuškala u ruskim bankama, a danas koristi arape da ih izvuče“, zaključuje Beširi.