Zaokret poljske spoljne politike: Nemačka nije neprijatelj

Poljska vlada levog centra pod liberalnim premijerom Donaldom Tuskom počela je s promenama spoljne politike čim je preuzela vlast u decembru.

Kao prioriteti su opisani resetovanje odnosa sa EU, oživljavanje „Vajmarskog trougla“ u kojem su još Nemačka i Francuska, i poboljšanje zahladnelih odnosa sa Berlinom.

U četvrtak (25. april) je poljski šef spoljnih dela Radoslav Sikorski pred poslanicima Sejma zvanično predstavio novu spoljnu politiku. To je radikalni raskid sa politikom prethodne konzervativne vlasti Jaroslava Kačinjskog.

Nemačka kao negativac

„Proteklih osam godina imali smo niz pogrešnih ideoloških principa, loših ideja i pogrešnih odluka“, rekao je Sikorski.

On je kritikovao „nadu“ prošlih vlasti da će sa Sjedinjenim Državama kovati „savez protiv EU“, njihov „ideološki savez sa proputinovim populistima“ i bacanje drvlja i kamenja na „truli Zapad“.

Sikorski je rekao da je za „mitove“ kojih se držala populistička stranka Pravo i pravda bio potreban negativac, a za tu ulogu je odabrana Nemačka.

„Nemačka je naš demokratski sused, najvažniji trgovinski partner, važan evropski igrač i ključni saveznik u NATO“, nabrojao je šef diplomatije.

No, i Sikorski je podsetio na hroničnu temu između Varšave i Berlina – reparacije za poljske žrtve nacionalsocijalizma. On je izbegavao termin „reparacije“, govoreći o „obeštećenju“ i potrebi da Nemačka pokaže „empatiju“. „Očekujemo od Berlina predloge“, rekao je on.

Sikorski je i sam pomenuo neke ideje, od podrške žrtvama nacizma koje su još žive, do obnove poljskih spomenika, investicija u poljsku bezbednost i učenja poljskog jezika i istorije.

Prethodne vlasti su ratnu štetu Poljske procenile na 1,3 biliona evra i 2022. godine tražile od Berlina da pokrene razgovore o obeštećenju.

Vrući krompir: reforma EU

Sikorski nije pobegao ni od pikantne teme reforme ugovora Evropske unije. Radi se o ideji većih članica EU da se ukine princip konsenzusa kod donošenja odluka, kako pojedine članice EU ne bi praktično imale pravo veta.

To pravo veta upravo je često koristila prethodna poljska vlast, kao i mađarski premijer Viktor Orban.

Sikorski se sada izjasnio za „realističnu“ reformu EU, ali nije siguran da je za to potrebno menjati ugovore. Varšava se, kako je rekao, zalaže da se odluke o uvođenju sankcija donose većinom glasova kako bi se izbegle blokade, kao što ih sada stvara Mađarska.

Kada je u pitanju prijem novih članica EU, tu Sikorski kaže da odluke moraju da se donose jednoglasno.

On je pozvao opoziciju da ne proziva zagovornike reforme EU kao „izdajnike“. Jer, Kačinjski, današnji lider opozicije, više puta je kritikovao ideje da se ukine princip konsenzusa u EU kao pokušaj da se likvidira poljska nacionalna država.

Duda je ljut

Poljski predsednik Andžej Duda, blizak Pravu i pravdi, bio je kivan zbog govora šefa diplomatije. Duda, koji je govor pratio iz lože parlamenta, rekao je da je Sikorski pokrenuo frontalni napad na prethodnu vladu.

„Taj napad je sasvim neosnovan i sadrži mnoge laži, manipulacije i neistine, koje dele Poljsku i prizivaju nepotreban konflikt“, rekao je Duda.

On je podsetio na prošli mandat Sikorskog kao šefa diplomatije, optužujući ga da je podsticao Nemačku da preuzme vodeću ulogu u Evropi i to dok su Berlin i Moskva zajednički otvarali Severni tok.

To se verovatno odnosi na izjavu Sikorskog u Berlinu iz 2011. godine: „Manje se plašim nemačke moći nego nemačke inertnosti.“

Poljski konzervativni nacionalisti dugo Nemačku posmatraju kao najveću opasnost. Kačinjski otvoreno zove novog premijera Tuska „nemačkim agentom“.

Velika prilika za poboljšanje odnosa Varšave i Berlina nudi se u julu, kada će se održati međuvladine konsultacije. Poslednji takav sastanak održan je 2018. godine, iako su zapravo predviđeni godišnji sastanci.